Return to Video

Kako sam prokrijumčario spomen na iračke civile u vladu SAD-a

  • 0:01 - 0:06
    Postoji citat koji volim od aktiviste
    i pank rok muzičara Džela Bijafre.
  • 0:07 - 0:10
    On kaže: „Ne mrzite medije.
    Budite mediji".
  • 0:12 - 0:13
    Ja sam umetnik.
  • 0:13 - 0:18
    Volim da radim sa medijima i tehnologijom
    jer, pod A, upoznat sam sa njima
  • 0:18 - 0:20
    i sviđa mi se njihova moć
  • 0:20 - 0:23
    i pod B,
    mrzim ih i bojim se moći koju imaju.
  • 0:23 - 0:26
    (Smeh)
  • 0:26 - 0:28
    Sećam se da sam 2003. godine gledao
  • 0:28 - 0:31
    intervju voditelja Foks Njuza,
    Tonija Snoua,
  • 0:31 - 0:33
    sa tadašnjim američkim sekretarom odbrane
  • 0:33 - 0:35
    Donaldom Ramsfeldom.
  • 0:35 - 0:38
    Pričali su o nedavnoj invaziji Iraka
  • 0:38 - 0:41
    i Ramsfeldu je postavljeno pitanje:
  • 0:41 - 0:43
    „Čujemo o našem broju žrtava,
  • 0:43 - 0:46
    ali nikada o njihovom. Zašto?"
  • 0:47 - 0:50
    Ramsfeldov odgovor je:
  • 0:51 - 0:54
    „Pa, ne brojimo žrtve drugih ljudi."
  • 0:55 - 0:56
    Zar ne?
  • 0:57 - 1:03
    Procenjeno je da je između 150 000
    i jednog miliona Iračana, civila,
  • 1:03 - 1:06
    poginulo kao rezultat invazije
    koju su predvodile SAD 2003. godine.
  • 1:07 - 1:14
    Taj broj potpuno odudara
    u odnosu na 4 486 američkih vojnika
  • 1:14 - 1:17
    koji su izgubili živote
    tokom istog perioda.
  • 1:17 - 1:19
    Želeo sam da učinim
    više od samog podizanja svesti
  • 1:19 - 1:21
    o ovom zastrašujućem broju.
  • 1:21 - 1:24
    Želeo sam da stvorim spomenik
    za pojedinačne civile
  • 1:24 - 1:26
    koji su poginuli zbog invazije.
  • 1:27 - 1:31
    Spomenici ratu,
    kakav je „Vijetnamski spomenik" Maje Lin,
  • 1:31 - 1:33
    često su ogromni.
  • 1:33 - 1:36
    Veoma su moćni i jednostrani.
  • 1:37 - 1:41
    Želeo sam da moj spomenik
    živi u svetu i cirkuliše.
  • 1:43 - 1:45
    Sećam se kada sam bio dečak u školi,
  • 1:45 - 1:49
    učitelj nam je zadao
    klasičan zadatak iz građanskog vaspitanja
  • 1:49 - 1:54
    gde uzmete list papira
    i pišete članu svoje vlade.
  • 1:54 - 1:57
    Rečeno nam je da,
    ako napišemo stvarno dobro pismo,
  • 1:57 - 1:58
    ako stvarno razmislimo o tome,
  • 1:58 - 2:01
    da ćemo dobiti kao odgovor
    više od jednostavno formulisanog pisma.
  • 2:03 - 2:06
    Ovo je moja "Beležnica".
  • 2:07 - 2:10
    Ono što izgleda kao uobičajeni,
    žuti tabak papira
  • 2:10 - 2:14
    u stvari je spomenik
    pojedinačnim iračkim civilima
  • 2:14 - 2:18
    koji su izgubili živote
    zbog američke invazije.
  • 2:19 - 2:22
    „Beležnica" je čin protesta
    i čin komemoracije
  • 2:22 - 2:25
    prerušen u uobičajeni tabak papira.
  • 2:27 - 2:30
    Linije papira, kada se uvećaju,
  • 2:30 - 2:32
    otkrivaju da su tekst u mikroštampi
  • 2:32 - 2:37
    koji sadrži detalje, imena,
    datume i lokacije
  • 2:37 - 2:40
    pojedinačnih iračkih civila
    koji su poginuli.
  • 2:42 - 2:46
    Tako sam proteklih 5 godina
    uzimao ove blokove, na tone,
  • 2:46 - 2:50
    i krijumčario ih u kancelarijske zalihe
  • 2:50 - 2:53
    vlada Sjedinjenih Država i Koalicije.
  • 2:53 - 2:54
    (Smeh)
  • 2:54 - 2:59
    (Aplauz)
  • 3:02 - 3:04
    Ne moram da vam kažem da ovo nije mesto
  • 3:04 - 3:06
    za diskusiju o tome kako sam to radio.
  • 3:06 - 3:08
    (Smeh)
  • 3:09 - 3:14
    Takođe sam se sretao jedan na jedan
    sa članovima i bivšim članovima
  • 3:14 - 3:19
    tzv. „Koalicije voljnih"
    koja je pomagala pri invaziji.
  • 3:19 - 3:22
    Tako, kada god mogu,
    sretnem se sa nekim od njih
  • 3:22 - 3:24
    i podelim svoj projekat sa njima.
  • 3:24 - 3:26
    Prošlog leta, imao sam prilike da sretnem
  • 3:26 - 3:30
    bivšeg američkog državnog tužioca
  • 3:30 - 3:33
    i autora „Memoranduma o mučenju",
    Alberta Gonzalesa.
  • 3:33 - 3:35
    (Video) Kenjon Martin:
    Mogu li da Vam dam ovo?
  • 3:35 - 3:36
    Ovo je posebna sveska za beleške.
  • 3:37 - 3:39
    U stvari je deo projekta u toku.
  • 3:39 - 3:42
    Alberto Gonzales:
    Ovo je posebna sveska za beleške?
  • 3:42 - 3:43
    MK: Da. Nećete mi verovati,
  • 3:43 - 3:45
    ali je u kolekciji
    Muzeja moderne umetnosti;
  • 3:45 - 3:47
    ja sam umetnik.
  • 3:47 - 3:48
    AG: Okej.
  • 3:48 - 3:50
    MK: Sve ove linije papira su u stvari -
  • 3:50 - 3:52
    AG: Da li će nestati?
  • 3:52 - 3:54
    MK: Ne, one su tekst u mikroštampi
  • 3:54 - 3:58
    koji sadrži imena
    pojedinačnih iračkih civila
  • 3:58 - 4:02
    koji su izgubili živote
    od početka invazije na Irak.
  • 4:02 - 4:04
    AG: Da. Okej.
  • 4:05 - 4:06
    AG: Hvala vam. MK: Hvala vam.
  • 4:06 - 4:08
    (Smeh)
  • 4:08 - 4:11
    Način na koji kaže „Hvala vam"
    me stvarno plaši.
  • 4:11 - 4:12
    (Smeh)
  • 4:13 - 4:16
    Okej, želeo bih da svako od vas pogleda
    ispod svoje stolice.
  • 4:17 - 4:18
    Tamo je koverta
  • 4:21 - 4:23
    i molim vas da je otvorite.
  • 4:26 - 4:29
    Papir koji držite u ruci
  • 4:29 - 4:34
    sadrži detalje o iračkim civilima
    koji su izgubili živote zbog invazije.
  • 4:38 - 4:42
    Želeo bih da iskoristite ovaj papir
    i pišete članu vlade.
  • 4:42 - 4:46
    Možete pomoći u krijumčarenju
    broja civilnih žrtava
  • 4:46 - 4:48
    u arhive vlade
  • 4:49 - 4:52
    jer je svako pismo koje je poslato vladi -
  • 4:52 - 4:55
    a ovo je tako i širom sveta, naravno -
  • 4:55 - 5:00
    svako pismo koje je poslato
    se arhivira, knjiži i zavodi.
  • 5:01 - 5:04
    Zajedno možemo ovo staviti
    u poštanske sandučiće
  • 5:04 - 5:07
    i ispred nosa ljudima koji su na vlasti.
  • 5:07 - 5:09
    Sve što je poslato
  • 5:09 - 5:15
    na kraju postaje deo trajne arhive
    naše vlade,
  • 5:15 - 5:17
    naš zajednički istorijski zapis.
  • 5:18 - 5:19
    Hvala vam.
  • 5:19 - 5:22
    (Aplauz)
  • 5:30 - 5:32
    Tom Rajli: Reci mi, Met,
  • 5:32 - 5:37
    kako ti je sinula ideja o Beležnici?
  • 5:38 - 5:40
    Met Kenjon: Upravo sam završio projekat
  • 5:40 - 5:44
    koji se bavio stranom rata
    američke Koalicije
  • 5:44 - 5:46
    i bila je to crna traka za ruku
    koja se zvala
  • 5:46 - 5:48
    „improvizovani uređaj za empatiju"
  • 5:48 - 5:51
    koji je akumulirao tokom vremena
  • 5:51 - 5:55
    imena, činove, uzroke smrti i mesto
  • 5:55 - 5:58
    američkih vojnika koji su poginuli
    van zemlje,
  • 5:58 - 6:00
    a svakoga puta kada bi
    Ministarstvo odbrane ili CENTCOM
  • 6:00 - 6:02
    objavili podatke,
  • 6:02 - 6:03
    ubolo bi me u ruku.
  • 6:04 - 6:07
    Tako, postao sam svestan
    da postoji spektakl
  • 6:07 - 6:10
    povezan sa našim ljudima
    koji poginu van zemlje,
  • 6:10 - 6:12
    ali neproporcionalni broj žrtava
  • 6:12 - 6:14
    bile su građanske žrtve.
  • 6:14 - 6:15
    TR: Hvala ti.
  • 6:15 - 6:17
    MK: Hvala vama.
  • 6:17 - 6:18
    (Aplauz)
Title:
Kako sam prokrijumčario spomen na iračke civile u vladu SAD-a
Speaker:
Met Kenjon (Matt Kenyon)
Description:

Procenjuje se da je 150 000 do milion iračkih civila umrlo kao posledica američke invazije 2003. godine. Umetnik Met Kenjon je želeo da napravi spomenik za njih. Ali, umesto da izgradi veliki kamen stub, napravio je spomenik malih dimenzija i lak za kopiranje. Proveo je pet godina krišom ga unoseći ga u sale moći - uključujući direktno u ruke američkog tužioca koji je bilo na funkciji tokom rata, što je i snimljeno kamerom.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
06:55

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.