Postoji citat koji volim od aktiviste 
i pank rok muzičara Džela Bijafre.

On kaže: „Ne mrzite medije. 
Budite mediji".

Ja sam umetnik.

Volim da radim sa medijima i tehnologijom
jer, pod A, upoznat sam sa njima

i sviđa mi se njihova moć

i pod B,
mrzim ih i bojim se moći koju imaju.

(Smeh)

Sećam se da sam 2003. godine gledao

intervju voditelja Foks Njuza, 
Tonija Snoua,

sa tadašnjim američkim sekretarom odbrane

Donaldom Ramsfeldom.

Pričali su o nedavnoj invaziji Iraka

i Ramsfeldu je postavljeno pitanje:

„Čujemo o našem broju žrtava,

ali nikada o njihovom. Zašto?"

Ramsfeldov odgovor je:

„Pa, ne brojimo žrtve drugih ljudi."

Zar ne?

Procenjeno je da je između 150 000
i jednog miliona Iračana, civila,

poginulo kao rezultat invazije
koju su predvodile SAD 2003. godine.

Taj broj potpuno odudara
u odnosu na 4 486 američkih vojnika

koji su izgubili živote 
tokom istog perioda.

Želeo sam da učinim
više od samog podizanja svesti

o ovom zastrašujućem broju.

Želeo sam da stvorim spomenik 
za pojedinačne civile

koji su poginuli zbog invazije.

Spomenici ratu,
kakav je „Vijetnamski spomenik" Maje Lin,

često su ogromni.

Veoma su moćni i jednostrani.

Želeo sam da moj spomenik 
živi u svetu i cirkuliše.

Sećam se kada sam bio dečak u školi,

učitelj nam je zadao
klasičan zadatak iz građanskog vaspitanja

gde uzmete list papira
i pišete članu svoje vlade.

Rečeno nam je da, 
ako napišemo stvarno dobro pismo,

ako stvarno razmislimo o tome,

da ćemo dobiti kao odgovor
više od jednostavno formulisanog pisma.

Ovo je moja "Beležnica".

Ono što izgleda kao uobičajeni, 
žuti tabak papira

u stvari je spomenik 
pojedinačnim iračkim civilima

koji su izgubili živote
zbog američke invazije.

„Beležnica" je čin protesta 
i čin komemoracije

prerušen u uobičajeni tabak papira.

Linije papira, kada se uvećaju,

otkrivaju da su tekst u mikroštampi

koji sadrži detalje, imena, 
datume i lokacije

pojedinačnih iračkih civila 
koji su poginuli.

Tako sam proteklih 5 godina
uzimao ove blokove, na tone,

i krijumčario ih u kancelarijske zalihe

vlada Sjedinjenih Država i Koalicije.

(Smeh)

(Aplauz)

Ne moram da vam kažem da ovo nije mesto

za diskusiju o tome kako sam to radio.

(Smeh)

Takođe sam se sretao jedan na jedan
sa članovima i bivšim članovima

tzv. „Koalicije voljnih"
koja je pomagala pri invaziji.

Tako, kada god mogu, 
sretnem se sa nekim od njih

i podelim svoj projekat sa njima.

Prošlog leta, imao sam prilike da sretnem

bivšeg američkog državnog tužioca

i autora „Memoranduma o mučenju", 
Alberta Gonzalesa.

(Video) Kenjon Martin:
Mogu li da Vam dam ovo?

Ovo je posebna sveska za beleške.

U stvari je deo projekta u toku.

Alberto Gonzales:
Ovo je posebna sveska za beleške?

MK: Da. Nećete mi verovati,

ali je u kolekciji 
Muzeja moderne umetnosti;

ja sam umetnik.

AG: Okej.

MK: Sve ove linije papira su u stvari -

AG: Da li će nestati?

MK: Ne, one su tekst u mikroštampi

koji sadrži imena 
pojedinačnih iračkih civila

koji su izgubili živote
od početka invazije na Irak.

AG: Da. Okej.

AG: Hvala vam. MK: Hvala vam.

(Smeh)

Način na koji kaže „Hvala vam"
me stvarno plaši.

(Smeh)

Okej, želeo bih da svako od vas pogleda
ispod svoje stolice.

Tamo je koverta

i molim vas da je otvorite.

Papir koji držite u ruci

sadrži detalje o iračkim civilima
koji su izgubili živote zbog invazije.

Želeo bih da iskoristite ovaj papir
i pišete članu vlade.

Možete pomoći u krijumčarenju
broja civilnih žrtava

u arhive vlade

jer je svako pismo koje je poslato vladi -

a ovo je tako i širom sveta, naravno -

svako pismo koje je poslato
se arhivira, knjiži i zavodi.

Zajedno možemo ovo staviti 
u poštanske sandučiće

i ispred nosa ljudima koji su na vlasti.

Sve što je poslato

na kraju postaje deo trajne arhive 
naše vlade,

naš zajednički istorijski zapis.

Hvala vam.

(Aplauz)

Tom Rajli: Reci mi, Met,

kako ti je sinula ideja o Beležnici?

Met Kenjon: Upravo sam završio projekat

koji se bavio stranom rata
američke Koalicije

i bila je to crna traka za ruku 
koja se zvala

„improvizovani uređaj za empatiju"

koji je akumulirao tokom vremena

imena, činove, uzroke smrti i mesto

američkih vojnika koji su poginuli 
van zemlje,

a svakoga puta kada bi
Ministarstvo odbrane ili CENTCOM

objavili podatke,

ubolo bi me u ruku.

Tako, postao sam svestan 
da postoji spektakl

povezan sa našim ljudima 
koji poginu van zemlje,

ali neproporcionalni broj žrtava

bile su građanske žrtve.

TR: Hvala ti.

MK: Hvala vama.

(Aplauz)