Jedinice i nule koje stoje iza sajber ratovanja

Kris Doma je istraživač sajberbezbednosti koji radi na onome što je postalo novo ratno polje, ,,sajber". U ovom upečatljivom govoru, on pokazuje kako istraživači koriste prepoznavanje šablona i obrnuti inženjering (i provode po koju besanu noć) da bi razumeli odlomke binarnih kodova čija svrha i sadržaj im nisu poznati.

Ovo je puno jedinica i nula.

Ovo je ono što zovemo
binarnim informacijama.

Ovako kompjuteri govore.

Ovako čuvaju informacije.

Ovako kompjuteri misle.

Ovako kompjuteri rade

sve ono što rade.

Ja sam istraživač sajberbezbednosti,

što znači da je moj posao da sednem
i od ovih podataka

pokušam da izvučem neki smisao,

da probam da shvatim šta sve ove
jedinice i nule znače.

Nesrećom po mene, ne radi se samo

o ovim jedinicama i nulama na ekranu.

Ne pričamo samo
o nekoliko stranica nula i jedinica.

Govorimo o milijardama i milijardama

jedinica i nula,

više nego što se može zamisliti.

Sad, koliko god to uzbudljivo zvučalo,

kad sam tek počeo da se bavim sajberom

(Smeh)

u početku nisam bio siguran

da je pregledanje jedinica i nula

baš ono čime želim
da se bavim ceo život,

jer u mojoj glavi,

sajber je bilo držanje virusa podalje
od kompjutera moje bake,

ili zaštita korisnika Majspejsa
od hakovanja,

a možda bi, jednog mog slavnog dana,

to bilo sprečavanje krađe informacija
sa kreditne kartice.

To su sve važne stvari,

ali nisam tako želeo da provedem život.

Ali posle pola sata rada

u namenskoj industriji,

shvatio sam da je moja ideja o sajberu

pomalo pogrešna.

Zapravo, u kontekstu
nacionalne bezbednosti,

čuvanje bakinog kompjutera
od virusa je bilo

iznenađujuće nisko na listi prioriteta.

Razlog za ovo je to što je sajber

mnogo veći od svih ovih stvari.

Sajber je sastavni deo naših života,

jer su kompjuteri
sastavni deo naših života

čak i ako nemamo kompjuter.

Kompjuteri kontrolišu sve u vašim kolima,

od GPS-a do vazdušnih jastuka.

Kontrolišu vaše telefone.

Oni su razlog što možete zvati policiju

i dobiti odgovor sa druge strane.

Oni kontrolišu celu infrastrukturu nacije.

Oni su razlog zašto imamo struju,

grejanje, čistu vodu, hranu.

Kompjuteri kontrolišu vojnu opremu,

sve od raketnih silosa i satelita,

do nuklearne mreže odbrane.

Sve ove stvari su moguće

zahvaljujući kompjuterima,

pa prema tome i zahvaljujući sajberu,

jer kad nešto krene naopako,

sajber može sve te stvari da onemogući.

Ali tada na scenu stupam ja.

Važan deo mog posla
je zaštita svih tih stvari,

održavanje njihovog rada,

ali ponekad, to je i rušenje
nekih od ovih stvari,

jer sajber nije samo odbrana,

već i napad.

Ulazimo u doba u kojem se govori

o sajber oružju.

Zapravo, potencijal
sajber napada je toliki

da se sajber smatra novim ratnim poljem.

Ratno polje.

To nije nužno loša stvar.

S jedne strane,
to znači da imamo ceo jedan novi front

na kome moramo da se branimo,

ali s druge strane,

to znači da imamo potpuno
nov način da napadamo,

potpuno nov način da zaustavimo zle ljude

u njihovim zlim namerama.

Pa hajde da zamislimo jedan primer ovoga,

koji je potpuno teoretski.

Recimo da terorista hoće
da raznese zgradu,

i hoće to da uradi još nekoliko puta

u budućnosti.

Znači, ne želi da bude u zgradi
kad ona eksplodira.

Koristiće mobilni telefon

kao daljinski detonator.

Nekada je jedini način

da se terorista zaustavi

bio pomoću pištolja i jurnjavom kolima,

ali sada to više nije nužno tako.

Ulazimo u doba
kada ga možemo zaustaviti

samo pritiskom dugmeta,

s udaljenosti od 1 600 kilometara,

jer, znao on to ili ne,

čim je rešio da koristi mobilni,

zakoračio je u carstvo sajbera.

Dobro osmišljen sajber napad bi mogao
da uđe u podatke s njegovog telefona,

onemogući zaštitu baterije
od prevelikog napona,

preoptereti strujna kola,

prouzrokuje pregrevanje baterije,
i ona eksplodira.

Nema više telefona, nema detonatora,

možda više nema ni teroriste,

i sve to pritiskom na dugme

sa ogromne udaljenosti.

Pa kako to funkcioniše?

Sve počinje od ovih nula i jedinica.

Binarne informacije
omogućavaju rad telefona,

i ako se pravilno koriste,
mogu uzrokovati da telefon eksplodira.

Pa kada se sajber posmatra iz ovog ugla,

život proveden u pregledanju
binarnih informacija

počinje da izgleda uzbudljivije.

Ali evo i cake: ovo je teško,

jako, jako teško,

i evo zašto.

Pomislite na sve ono
što imate u telefonu.

Imate svoje slike.

Imate muziku koju slušate.

Imate listu kontakata,

imejl, i verovatno 500 aplikacija

koje niste nikad u životu koristili,

i iza svega toga stoji softver,

kod koji kontroliše telefon,

i negde, sakriven unutar tog koda

je malecni deo koji kontroliše bateriju,

i to je baš ono što meni treba,

ali sve to, gomila jedinica i nula,

i sve je to pomešano zajedno.

U sajberu ovo zovemo
traženje igle u gomili igala,

jer sve izgleda jako slično.

Ja tražim jedan ključni deo

ali on se utapa u sve oko njega.

Hajde da se malo udaljimo
od ove teoretske situacije

u kojoj pokušavamo
da raznesemo telefon teroriste

i pričamo o nečemu
što mi se zapravo dogodilo.

Uglavnom, šta god da radim,

moj posao započinje tako što sednem

pred gomilu binarnih informacija,

i uvek tražim jedan ključni deo

da bih mogao da uradim
nešto konkterno.

U ovom slučaju,
tražio sam veoma napredan,

visokotehnološki deo koda

za koji sam znao
da mogu da hakujem,

ali bio je negde zatrpan

u milijardi jedinica i nula.

Na moju žalost, nisam znao

šta tačno treba da tražim.

Nisam znao baš kako to izgleda,

što je pronalaženje činilo još težim.

Kad moram da radim nešto ovako,

praktično moram
da gledam u različite delove

ovih binarnih informacija,

probam da dešifrujem svaki deo,

i vidim da li bi to moglo biti
ono što tražim.

I posle nekog vremena, mislio sam

da sam našao deo koji sam tražio.

Mislio sam da je to možda to.

Izgledalo je dobro,
ali nisam bio siguran.

Nisam znao šta su tačno
te nule i jedinice predstavljale.

Tako sam proveo neko vreme
pokušavajući sve da sklopim,

ali nisam baš imao sreće,

i na kraju sam ipak odlučio

da ću da dovedem stvar do kraja,

da ću da dođem preko vikenda

i neću da odem dok ne otkrijem

šta taj deo predstavlja.

To sam i uradio.
Došao sam u subotu ujutro,

i posle desetak sati,
imao sam sve delove slagalice.

Samo nisam znao
kako se uklapaju u celinu.

Nisam znao šta sve nule i jedinice znače.

I posle 15 sati,

počeo sam da dobijam jasniju sliku
onoga što sam našao,

ali imao sam jeziv predosećaj

da ono u šta sam gledao

nema veze sa onim što sam tražio.

Posle 20 sati,
delići su se počeli uklapati

veoma polako - (Smeh) -

i tad sam već bio siguran

da sam bio na pogrešnom putu,

ali nisam hteo da odustanem.

Posle 30 sati provedenih u laboratoriji,

znao sam tačno u šta gledam,

i bio sam u pravu,
to nije bilo ono što sam tražio.

Proveo sam 30 sati slažući

jedinice i nule
koje su formirale sliku mačeta,

(Smeh)

Potrošio sam 30 sati života
tražeći ovo mače

koje nije imalo veze sa onim

što sam želeo da uradim.

Bio sam frustriran i premoren.

Posle 30 sati u laboratoriji,
verovatno sam užasno i mirisao.

Ali umesto da samo odem kući

i odustanem, zastao sam

i zapitao se šta je ovde pošlo naopako?

Kako sam mogao da napravim
ovako glupu grešku?

Prilično sam dobar u ovome.

Bavim se time.

Pa šta se desilo?

Pa, pomislio sam, kad tražiš
informacije na ovom nivou

tako je lako izgubiti pojam
o onome što radiš.

Lako je ne videti šumu od drveća,

lako je završiti u ćorsokaku

i potrošiti ogromnu količinu vremena

radeći pogrešnu stvar.

Ali, imao sam prosvetljenje.

Tražili smo podatke
na potpuno pogrešan način

od samog početka.

Ovako kompjuteri misle,
u jedinicama i nulama.

Ljudi ne razmišljaju ovako,

ali pokušavali smo da prilagodimo svoj um

tako da misle slično kompjuterima

da bismo mogli
da razumemo ove informacije.

Umesto da prilagodimo
naš um problemu,

trebalo bi da prilagodimo problem

našem umu,

jer naš mozak ima ogroman potencijal

da analizira ogromne
količine informacija,

samo ne na ovaj način.

Šta ako bismo mogli
da oslobodimo taj potencijal,

samo prevodeći ovo

u pravu vrstu informacija?

Sa ovom idejom na umu

izleteo sam iz laboratorije sa posla

u laboratoriju kod kuće,

koje izgledaju skoro pa isto.

Glavna razlika je što sam na poslu

okružen sajber materijalom,

a izgleda da je baš sajber
bio problem u ovoj situaciji.

Kod kuće, okružen sam
svime ostalim što sam naučio.

Pa sam prošao kroz svaku
knjigu koju sam našao

svaku ideju koju sam dobio

da vidim kako da prevedem problem

iz jednog domena
u nešto potpuno drugačije?

Najvažnije pitanje bilo je

u šta tačno da ga prevedemo?

Šta naš mozak radi savršeno prirodno,

a što možemo da iskoristimo?

Moj odgovor je bio vid.

Imamo izvanrednu sposobnost
da analiziramo vizuelne informacije.

Možemo da kombinujemo
nijanse boja, znakove dubine,

sve te različite signale

u jednu skladnu sliku sveta oko nas.

To je neverovatno.

Pa ako bismo mogli da pronađemo način

da prevedemo ove binarne obrasce
u vizuelne signale,

zaista bismo oslobodili moć našeg mozga

da obradi ove podatke.

Tako sam počeo da pregledam
binarne informacije

i zapitao se šta ja radim

kada se prvi put sretnem
sa nečim ovakvim?

I prva stvar koju sam želeo da uradim,

prvo pitanje na koje
sam želeo da odgovorim

bilo je šta je ovo?

Ne zanima me šta radi, kako radi.

Sve što me zanima je šta je to.

I način na koji to mogu da saznam

je gledajući odlomke,

uzastopne grupe binarnih informacija

i pogledam veze između njih.

Kada ih sakupim dovoljno,

počinjem da dobijam ideju

šta bi ova informacija tačno mogla biti.

Pa hajde da se vratimo na situaciju

u kojoj raznesemo telefon teroriste.

Ovako izgleda engleski tekst

na binarnom nivou.

Ovako bi vaša lista kontakata izgledala

kada bih je pregledao.

Veoma je teško analizirati na ovom nivou,

ali ako uzmemo te iste binarne odlomke

koje bih pokušavao da nađem,

i umesto toga ih prevedemo

u vizuelne prikaze,

prevedemo njihove odnose,

dobijamo ovo.

Ovako izgleda tekst na engleskom

iz perspektive vizuelne apstrakcije.

Iznenada,

pokazuje nam sve iste informacije

koje su bile u jedinicama i nulama

ali pokazuje ih na skroz drugačiji način,

na način koji možemo odmah da razumemo.

Možemo odmah da vidimo šablon.

Treba mi samo par sekundi
da ovde izdvojim šablone,

ali bi mi trebali sati, dani,

da ih uočim u nulama i jedinicama.

Potrebno je samo nekoliko minuta

da se nauči šta ovi šabloni predstavljaju,

ali su potrebne godine iskustva u sajberu

da se nauči šta ti isti šabloni

predstavljaju u jedinicama i nulama.

Ovaj deo izgleda ovako

jer predstavlja mala slova
iza kojih sledi još malih slova

unutar ove liste kontakata.

Ovo su velika slova pored velikih slova,

velika pored malih, mala pored velikih.

Ovo su razmaci.
Ovo je prelazak u novi red.

Možemo pregledati svaki detalj

binarnih informacija u sekundama,

nasuprot nedeljama, mesecima,
na ovom nivou,

Ovako izgleda slika

sa vašeg telefona.

Ali ovako izgleda

njena vizuelna apstrakcija.

Ovako izgleda vaša muzika,

ali ovo je njena vizuelna apstrakcija.

Za mene najvažnije,

ovako ozgleda kod na vašem telefonu.

Na kraju, ovo je ono što mi treba,

ali ovo je njegova vizuelna apstrakcija.

Ako ne mogu da nađem ovo,
ne mogu da učinim da telefon eksplodira.

Mogao bih provesti nedelje tražeći ovo

u jedinicama i nulama,

ali trebaju mi sekunde da ga izdvojim

od ostalih vizualnih apstrakcija.

Jedna od najboljih stvari u ovome

je što nam daje potpuno nov način
da razumemo

nove informacije,
stvari koje nismo pre videli.

Znam kako engleski izgleda
na binarnom nivou,

i znam kako njegova
vizuelna apstrakcija izgleda,

ali nikad nisam video
ruski na binarnom nivou.

Trebale bi mi nedelje samo da provalim

u šta gledam,
samo na osnovu jedinica i nula,

ali pošto naš mozak može odmah da izdvoji

i prepozna ove suptilne šablone

unutar ovih vizuelnih apstrakcija,

možemo ih nesvesno primeniti

i u novim situacijama.

Pa evo kako ruski izgleda

u vizualnoj apstrakciji.

Pošto znam kako jedan jezik izgleda,

mogu da prepoznam i druge jezike,

čak i ako ih ne znam.

Ovako izgleda fotografija,

ali ovako izgleda crtež.

Ovako izgleda kod na vašem telefonu,

a ovako izgleda kod na vašem kompjuteru.

Naš mozak može da uoči ove šablone

na načine na koje mi nikada ne bismo mogli

kada bismo samo gledali u jedinice i nule.

Ali ovim smo tek zagrebali površinu

onoga što se može uraditi ovim pristupom.

Tek smo počeli da otključavamo mogućnosti

našeg uma da procesira
vizuelne informacije.

Ako uzmemo te iste koncepte i prevedemo ih

u tri dimenzije,

dobijamo potpuno nov način
razumevanja ovih informacija.

U sekundi možemo naći svaki šablon ovde.

Možemo videti krst povezan sa kodom.

Možemo videti kockice povezane sa tekstom.

Možemo čak razaznati
najsitnije vizuelne artefakte.

Stvari za koje bi nam trebale nedelje,

pa i meseci da ih pronađemo
među nulama i jedinicama,

odmah su uočljive

u nekoj vrsti vizuelne apstrakcije,

i kako nastavljamo ovim putem,

i ubacujemo sve više i više informacija,

shvatamo da smo sposobni da procesuiramo

milijarde nula i jedinica

u roku od nekoliko sekundi

koristeći samo prirodnu
sposobnost našeg mozga

da analizira šablone.

Ovo je sve stvarno lepo i korisno,

ali sve što ovako saznajem
je u šta gledam.

U ovoj fazi, na osnovu vizuelnih šablona,

mogu da pronađem kod na telefonu.

Ali to nije dovoljno da raznesem bateriju.

Sledeće što treba da uradim
je da nađem kod

koji kontroliše bateriju,
ali sad smo se vratili

na problem igle u gomili igala.

Taj kod izgleda baš kao i gomila

drugih kodova u sistemu.

Dakle, možda ne mogu da nađem kod
koji kontroliše bateriju,

ali postoji mnogo stvari sličnih njemu.

Imamo kod koji kontroliše ekran,

koji kontroliše dugmad,
koji kontroliše mikrofon,

pa čak i ako ne mogu
da nađem kod za bateriju,

sigurno mogu da nađem neku od ovih stvari.

Tako je moj sledeći korak
u binarnoj analizi

da pregledam informacije

koje su međusobno slične.

To je stvarno jako teško uraditi
na binarnom nivou,

ali ako prevedemo te sličnosti
u vizuelne apstrakcije,

ja čak ne moram
ni da pretražujem informacije.

Samo treba da sačekam da slika zasvetli

da vidim kad sam blizu sličnih delova.

Pratim ove niti sličnosti
kao trag od mrvica hleba

da nađem baš to što meni treba.

U ovoj fazi procesa,

locirao sam kod

koji kontrološe bateriju,

ali to i dalje nije dovoljno
da raznesem telefon.

Poslednji delić slagalice

je razumevanje kako taj kod

kontroliše bateriju.

Za ovo, moram da identifikujem

veoma suptilne, veoma detaljne odnose

unutar tih binarnih informacija,

što je još jedna veoma teška stvar

kada se gledaju nule i jedinice.

Ali ako te informacije prevedemo

u fizičku reprezentaciju,

možemo da sednemo i pustimo
naš vizuelni korteks da uradi težak posao.

On može da nađe sve detaljne šablone,

sve važne delove, umesto nas.

Možđe da nađe tačno kako delovi tog koda

rade zajedno i kontrolišu bateriju.

Sve ovo se može završiti za nekoliko sati,

dok bi nam za ceo posao

u prošlosti trebali meseci.

Sve je ovo dobro

u teoretskoj situaciji
gde raznosimo telefon teroriste.

Hteo sam da saznam
da li ovo stvarno može da funkcioniše

na poslu koji radim svaki dan.

Tako sam se malo igrao
sa ovim istim konceptima,

sa nekim informacijama
sa kojima sam radio ranije,

i ponovo, pokušavao sam da nađem

neki veoma detaljan, specifičan deo koda

unutar ogromne količine
binarnih informacija.

Tako sam tražio na ovom nivou,

misleći da sam našao pravu stvar,

samo da bih shvatio da ovo baš i nema

povezanost kakvu sam očekivao da ima

kod koji sam tražio.

Zapravo, nisam baš siguran šta je ovo,

ali kada sam otišao korak unazad

i pogledao sličnosti unutar kodova,

video sam, ovaj nema nikakvih sličnosti

sa kodovima koji postoje.

Ovo što gledam čak nije ni kod.

Zapravo, iz ove perspektive,

mogao sam da vidim da ovo nije kod.

Ovo je neka slika.

I odavde, vidim

da to nije samo neka sličica,
ovo je fotografija.

Sad kad znam da je to fotografija,

imam gomilu drugih tehnika
prevoda binarnih informacija

da vizualizujem i razumem te informacije,

pa u par sekundi mogu
da uzmem te informacije,

provučem ih kroz grupu drugih
vizuelnih prevodilačkih tehnika

da bih pronašao šta je to u šta gledam.

Video sam - (Smeh) -

da je to opet ono prokleto mače.

Sve ovo je omogućeno

jer smo uspeli da nađemo način

da prevedemo veoma težak problem

u nešto što naš mozak radi prirodno.

Pa šta sad ovo znači?

Pa, za mačiće, znači

da nema više skrivanja
među nulama i jedinicama.

Za mene, znači da
nema više protraćenih vikenda.

Za sajber, to znači da imamo
potpuno nov način

da se suočimo sa najtežim problemima.

Znači da imamo novo oružje

na ovoj novoj sceni sajber ratnog polja

ali za sve nas,

znači da sajber inženjeri

sada imaju mogućnost da prvi odreaguju

u hitnim situacijama.

Za situacije kada su i sekunde važne,

pronašli smo način
da zaustavimo loše momke.

Hvala.

(Aplauz)