Џерет Крозоска (Jarrett J. Krosoczka): Како је дечак постао уметник
-
0:01 - 0:03Здраво. Зовем се Џерет Крозоска,
-
0:03 - 0:08живим од писања
и илустровања књига за децу. -
0:08 - 0:12Мој посао је да користим своју машту.
-
0:12 - 0:15Али пре него што је моја машта
била моје занимање, -
0:15 - 0:18она ми је спасила живот.
-
0:18 - 0:20Кад сам био клинац,
волео сам да цртам -
0:20 - 0:23и најталентованији уметник
за ког сам знао -
0:23 - 0:25је била моја мајка,
-
0:25 - 0:28али она је била хероински зависник.
-
0:28 - 0:32А када ти је родитељ наркоман,
-
0:32 - 0:35то је нешто као када Чарли Браун
покушава да шутне фудбалску лопту, -
0:35 - 0:38јер ма колико желите
да волите ту особу, -
0:38 - 0:40ма колико желите
да примите љубав од ње, -
0:40 - 0:43сваки пут када отворите своје срце,
можете завршити сломљени. -
0:43 - 0:47Дакле, током свог детињства,
моја мајка је била у затвору -
0:47 - 0:49и нисам имао оца
-
0:49 - 0:53јер нисам чак ни сазнао његово име
све до шестог разреда. -
0:53 - 0:55Али имао сам бабу и деду по мајци,
-
0:55 - 0:57Јосифа и Ширли,
-
0:57 - 1:01усвојили су ме
мало пре трећег рођендана, -
1:01 - 1:02као своје дете,
-
1:02 - 1:04након што су већ подигли петоро деце.
-
1:04 - 1:07Дакле, двоје људи који су одрасли
током Велике депресије, -
1:07 - 1:12раних '80. су узели новог клинца.
-
1:12 - 1:14Био сам рођак Оливер у серији
-
1:14 - 1:17Крозоска породице,
-
1:17 - 1:19клинац који је дошао ниоткуда.
-
1:19 - 1:23Живот је био потпуно лак са њима.
-
1:23 - 1:26Обоје су пушили две кутије дневно,
без филтера -
1:26 - 1:29и када сам имао шест година,
-
1:29 - 1:31могао сам наручити
суви коктел јужни Менхетн, -
1:31 - 1:33са коцкама леда поред,
-
1:33 - 1:37да би било више алкохола у пићу.
-
1:37 - 1:40Али они су ме бескрајно волели.
Они су ме јако волели. -
1:40 - 1:42И подржавали су мој креативни напор
-
1:42 - 1:45јер је мој деда био човек
који се сам изградио. -
1:45 - 1:47Водио је и радио у фабрици.
-
1:47 - 1:49Моја бака је била домаћица.
-
1:49 - 1:52Али овде је био клинац
који је волео Трансформерсе -
1:52 - 1:56и Снупија и Нинџа корњаче
-
1:56 - 2:01и заљубио сам се у ликове
о којима сам читао -
2:01 - 2:04и они су постали моји пријатељи.
-
2:04 - 2:06Моји најбољи пријатељи у животу
били су ликови -
2:06 - 2:08о којима сам читао у књигама.
-
2:08 - 2:12Ишао сам у Основну школу Гејтс Лејн
у Ворчестеру у Масачусетсу -
2:12 - 2:14и имао сам дивне наставнике,
-
2:14 - 2:18посебно госпођу Алиш
у првом разреду. -
2:18 - 2:21Памтим љубав коју је пружала,
-
2:21 - 2:24нама, својим ученицима.
-
2:24 - 2:27Када сам био у трећем разреду,
-
2:27 - 2:29десио се монументалан догађај.
-
2:29 - 2:31Један аутор је посетио нашу школу,
Џек Гантос. -
2:31 - 2:35Писац објављених књига је дошао
да разговара са нама -
2:35 - 2:37о томе чиме се бави у животу.
-
2:37 - 2:40После тога, сви смо се вратили
у своје учионице -
2:40 - 2:43и нацртали своје виђење
његовог главног јунака, -
2:43 - 2:45Трулог Ралфа.
-
2:45 - 2:47Одједном он се појавио на улазу
-
2:47 - 2:50и сећам га се како тумара
између клупа, -
2:50 - 2:54иде од детета до детета,
гледа на радне столове, не говорећи ни реч. -
2:54 - 2:57Али поред мог стола,
он се заустави -
2:57 - 3:00и куцну по мом столу и рече:
-
3:00 - 3:02"Лепа мачка."
(Смех) -
3:02 - 3:05И оде даље.
-
3:05 - 3:10Те две речи су направиле
колосалну разлику у мом животу. -
3:10 - 3:13Када сам био у трећем разреду,
први пут сам написао књигу: -
3:13 - 3:17"Сова који је мислила да је најбољи летач".
(Смех) -
3:17 - 3:19Морали смо да напишемо свој грчки мит,
-
3:19 - 3:22нашу сопствену креативну причу,
тако да сам написао причу о сови -
3:22 - 3:26која је изазвала Хермеса
на трку летења -
3:26 - 3:28и сова је варала,
-
3:28 - 3:31а Хермес је, као грчки бог,
љут и огорчен, -
3:31 - 3:33претворио сову у месец,
-
3:33 - 3:35па је сова морала да проведе
остатак живота као Месец -
3:35 - 3:38гледајући своју породицу и пријатеље
како се играју ноћу. -
3:38 - 3:42Да.
(Смех) -
3:42 - 3:44Моја књига је имала насловну страну.
-
3:44 - 3:48Био сам јасно забринут за своју
интелектуалну својину са осам година. -
3:48 - 3:51(Смех)
-
3:51 - 3:55Била је то прича испричана
речима и сликама, -
3:55 - 3:57тачно оно шта сада радим за живот
-
3:57 - 4:00и понекад допуштам речима
да имају своју позорницу -
4:00 - 4:04и понекад допуштам сликама
да самостално -
4:04 - 4:06испричају причу.
-
4:06 - 4:09Моја омиљена страна је страна
"О аутору". -
4:09 - 4:11(Смех)
-
4:11 - 4:14Дакле, научио сам да пишем
о себи у трећем лицу -
4:14 - 4:17као мали.
-
4:17 - 4:21Зато волим ту последњу реченицу:
"Волео је стварање ове књиге." -
4:21 - 4:25Волео сам то јер сам волео
да користим своју машту, -
4:25 - 4:26а то је оно што је писање.
-
4:26 - 4:28Писање је коришћење
своје маште на папиру -
4:28 - 4:31и уплашим се
јер посећујем многе школе -
4:31 - 4:34и изгледа да је непознато деци
-
4:34 - 4:38да користе машту на папиру,
-
4:38 - 4:42ако им је уопште допуштено да пишу
у оквиру школских часова. -
4:42 - 4:45Толико сам волео писање
да бих дошао кући из школе, -
4:45 - 4:47извадио бих комаде папира,
-
4:47 - 4:49спојио их заједно
-
4:49 - 4:52и попунио те празне странице
речима и сликама, -
4:52 - 4:56само зато што сам волео
да користим машту. -
4:56 - 4:58Ови ликови би постали моји пријатељи.
-
4:58 - 5:01Ту је било јаје, парадајз,
главица салате и бундева -
5:01 - 5:03и сви су живели у граду фрижидеру
-
5:03 - 5:06и у једној од својих авантура
отишли су у уклету кућу, -
5:06 - 5:07испуњену са толико опасности
-
5:07 - 5:12као што је зли блендер
који је покушао да их уситни, -
5:12 - 5:18зли тостер који је покушао
да киднапује пар кришки хлеба -
5:18 - 5:20и зла микроталасна, која је покушала
да истопи њихову пријатељицу, -
5:20 - 5:24комад путера.
(Смех) -
5:24 - 5:26Првио бих и своје стрипове
-
5:26 - 5:28и био је то још један начин
да причам приче -
5:28 - 5:31помоћу речи и слика.
-
5:31 - 5:33У шестом разреду,
-
5:33 - 5:36све се јавно финансирало,
али је уметност била елиминисана из буџета -
5:36 - 5:38у ворчестерском образовном систему.
-
5:38 - 5:41Од тога да имам уметност
једном недељно, -
5:41 - 5:43на два пута месечно,
-
5:43 - 5:46па једном месечно,
онда да је уопште немам. -
5:46 - 5:48Мој деда је био мудар човек,
-
5:48 - 5:50видео је то као проблем
јер је знао -
5:50 - 5:53да је то једина ствар коју сам имао.
Нисам спортиста. -
5:53 - 5:56Имао сам уметност.
-
5:56 - 5:58Дакле, једне вечери ушао је у моју собу,
-
5:58 - 6:00сео на ивицу кревета
-
6:00 - 6:02и рекао: "Џерете, то је до тебе,
али ако желиш, -
6:02 - 6:05желели бисмо да те пошаљемо на часове
у Музеј уметности Ворчестера ." -
6:05 - 6:06Био сам одушевљен.
-
6:06 - 6:08Дакле, од шестог до 12. разреда,
-
6:08 - 6:10једном, двапут, понекад три пута недељно,
-
6:10 - 6:12имао сам часове у музеју уметности
-
6:12 - 6:15и био окружен другом децом
која су волела да цртају, -
6:15 - 6:18другом децом која деле сличну страст.
-
6:18 - 6:21Моја издавачка каријера је почела
када сам дизајнирао корице -
6:21 - 6:24за годишњак мог осмог разреда,
-
6:24 - 6:27а ако се питате о стилу облачења
маскоте коју сам убацио, -
6:27 - 6:30био сам стварно у
Bell Biv DeVoe, MC Hammer -
6:30 - 6:33и Vanilla Ice фазону у то време.
(Смех) -
6:33 - 6:37И до данас, још увек могу
извести караоке за "Ice, Ice Baby" -
6:37 - 6:40без гледања у екран.
-
6:40 - 6:43Не изазивајте ме
јер ћу то урадити. -
6:43 - 6:45Послали су ме у приватну школу,
-
6:45 - 6:47до 8. разреда, из неког разлога
-
6:47 - 6:50мој деда је био узнемирен јер је неко
-
6:50 - 6:52у локалној средњој школи
био избоден и убијен, -
6:52 - 6:55па није хтео да идем тамо.
-
6:55 - 6:58Хтео је да идем у приватну школу
и дао ми је опцију. -
6:58 - 6:59Можеш да идеш у "Свето име",
која је мешовита, -
6:59 - 7:02или Сент Џонс, где су све дечаци.
-
7:02 - 7:04Веома мудар човек,
-
7:04 - 7:07осећао сам се као да сам
сам доносио одлуку, -
7:07 - 7:09знао је да не бих изабрао Сент Џонс,
-
7:09 - 7:10па сам отишао у школу "Свето име",
-
7:10 - 7:13која је била озбиљан прелаз
јер као што сам рекао, -
7:13 - 7:15нисам спортиста,
-
7:15 - 7:17а ту је велики акценат на спорту,
-
7:17 - 7:21али сам се утешио у уметничкој
учионици господина Шилала. -
7:21 - 7:24И ту сам процветао.
-
7:24 - 7:27Нисам могао да дочекам
да дођем у учионицу сваког дана. -
7:27 - 7:29Како сам склапао пријатељства?
-
7:29 - 7:33Цртао сам смешне слике својих наставника -
(Смех) -
7:33 - 7:36и слао их наоколо.
-
7:36 - 7:40На часу енглеског, у деветом разреду,
-
7:40 - 7:42мој пријатељ Џон,
који је седео поред мене, -
7:42 - 7:45насмејао се мало прегласно.
-
7:45 - 7:47Господин Гринвуд није био задовољан.
-
7:47 - 7:51(Смех)
-
7:51 - 7:54Одмах је видео да сам био узрок збрке
-
7:54 - 7:58и по први пут у мом животу,
послали су ме у ходник, -
7:58 - 8:00и помислио сам:
"О, не, ја сам проклет. -
8:00 - 8:04Деда ће ме убити. "
-
8:04 - 8:05Он је изашао у ходник и рекао:
-
8:05 - 8:06"Дај ми да видим тај папир."
-
8:06 - 8:11Помислио сам: "Ох, не.
Он мисли да је то порука." -
8:11 - 8:14Узео сам тај цртеж
и предао га њему. -
8:14 - 8:17Тог кратког тренутка,
седели смо у тишини -
8:17 - 8:20и он ми рече:
-
8:20 - 8:23"Стварно си талентован."
(Смех) -
8:23 - 8:26"Стварно си добар.
Знаш, школске новине -
8:26 - 8:28траже новог карикатуристу
и требало би да будеш карикатуриста. -
8:28 - 8:32Само престани да црташ
на мојим часовима. " -
8:32 - 8:34Моји родитељи
никада нису сазнали за то. -
8:34 - 8:37Нисам упао у невољу.
Упознао сам госпођу Кејси, -
8:37 - 8:39која је водила школске новине
-
8:39 - 8:43и био сам три и по године
-
8:43 - 8:46карикатуриста школских новина,
-
8:46 - 8:48третирајући тешка питања као:
-
8:48 - 8:51сениори су зли,
-
8:51 - 8:54бруцоши су штребери,
-
8:54 - 8:59матурско вече је јако скупо.
Не могу да верујем колико кошта матурско. -
8:59 - 9:03Директор ми је био тема,
-
9:03 - 9:07па сам написао отворену причу
о дечаку по имену Весли -
9:07 - 9:10који је био несрећан у љубави
и заклео сам се -
9:10 - 9:12да то није о мени,
-
9:12 - 9:16али све наредне године
то сам тотално био ја. -
9:16 - 9:18Али то је тако кул јер сам могао
да пишем ове приче, -
9:18 - 9:19јавиле би ми се ове идеје
-
9:19 - 9:22и оне би биле објављене
у школским новинама -
9:22 - 9:24и људи које нисам познавао
могли су да их читају. -
9:24 - 9:27Волео сам ту идеју,
да будем у стању да делим своје идеје -
9:27 - 9:30преко одштампане странице.
-
9:30 - 9:33За мој 14. рођендан,
мој деда и моја бака -
9:33 - 9:35су ми дали најбољи
рођендански поклон: -
9:35 - 9:40цртаћу таблу на којој радим од тада.
-
9:40 - 9:41Ево ме, 20 година касније
-
9:41 - 9:46и даље радим на њој сваки дан.
-
9:46 - 9:48На вече мог 14. рођендана,
-
9:48 - 9:52добио сам ову таблу
и вечерали смо кинеску храну. -
9:52 - 9:56Ту је била моја порука среће:
-
9:56 - 9:58"Успећете у свом послу."
-
9:58 - 10:01Залепио сам је на горњи леви угао табле
-
10:01 - 10:03и као што можете видети,
још увек је тамо. -
10:03 - 10:07Заиста, никада нисам ништа
тражио од баке и деде. -
10:07 - 10:09Па, две ствари: Растија,
који је био велики хрчак -
10:09 - 10:13и живео дуго док сам био
у четвртом разреду. -
10:13 - 10:16(Смех)
-
10:16 - 10:19И видео камеру.
-
10:19 - 10:22Хтео сам само видео камеру.
-
10:22 - 10:24После просјачења и мољења за Божић,
-
10:24 - 10:27добио сам половну видео камеру
-
10:27 - 10:30и одмах почео да правим
сопствене анимације, -
10:30 - 10:33потпуно сам
-
10:33 - 10:35и током целе средње школе
правио сам своје анимације. -
10:35 - 10:38Убедио сам наставника енглеског
у 10. разреду да ми дозволи -
10:38 - 10:41да о књизи "Misery" Стивена Кинга,
направим свој извештај -
10:41 - 10:46као кратки анимирани филм.
(Смех) -
10:46 - 10:48Наставио сам да правим стрипове.
-
10:48 - 10:52Правио сам стрипове,
а у Музеју уметности Ворчестера, -
10:52 - 10:57добио сам највећи савет
од неког васпитача. -
10:57 - 10:59Марк Линч, невероватан наставник
-
10:59 - 11:02и још увек је мој драги пријатељ,
-
11:02 - 11:04имао сам 14 или 15,
-
11:04 - 11:07на пола курса сам ушао
у његову класу за стрип -
11:07 - 11:09и био сам тако узбуђен,
зрачио сам. -
11:09 - 11:12Имао сам ову књигу о цртању стрипова
на Марвелов начин, -
11:12 - 11:15ту сам научио
како да нацртам суперхероје, -
11:15 - 11:17како нацртати жену, мишиће,
-
11:17 - 11:19управо онако како би требало
-
11:19 - 11:22ако ми затреба да нацртам
Икс-мена или Спајдермена. -
11:22 - 11:25Сва се боја повукла са његовог лица
-
11:25 - 11:26и погледао ме је и рекао:
-
11:26 - 11:29"Заборави све што си научио."
-
11:29 - 11:33Нисам разумео.
Рекао је: "Имаш сјајан стил. -
11:33 - 11:37Слави га.
Не цртај онако како су ти рекли. -
11:37 - 11:39Цртај онако како црташ
и држи се тога -
11:39 - 11:42јер си заиста добар."
-
11:42 - 11:45Када сам био тинејџер, био сам као
било који љути тинејџер, -
11:45 - 11:49али после 17 година са мајком
-
11:49 - 11:51која је била и није била у мом животу,
као јо-јо -
11:51 - 11:55и оца који нема лице,
био сам љут. -
11:55 - 11:57Када сам имао 17 година,
упознао сам оца први пут, -
11:57 - 12:01сазнао сам да имам брата и сестру
за које нисам знао. -
12:01 - 12:03На дан кад сам срео свог оца први пут,
-
12:03 - 12:06нису ме примили на
Rhode Island школу дизајна, -
12:06 - 12:10мој један једини избор за колеџ.
-
12:10 - 12:12Некако у то време отишао сам
у камп Саншајн -
12:12 - 12:15да волонтирам недељу дана
и радим са најневероватнијом децом -
12:15 - 12:18са леукемијом и овај клинац Ерик
ми је променио живот. -
12:18 - 12:20Ерик није дочекао свој шести рођендан,
-
12:20 - 12:23а живи са мном сваки дан.
-
12:23 - 12:27Дакле, после овог искуства,
мој учитељ уметности, господин Шилајл, -
12:27 - 12:28донео је ове сликовнице
-
12:28 - 12:30и помислио сам:
"Сликовнице за децу!", -
12:30 - 12:35и почео сам да пишем књиге
за младе читаоце -
12:35 - 12:36као старији у средњој школи.
-
12:36 - 12:39На крају, стигао сам до
Rhode Island школе дизајна (RISD). -
12:39 - 12:41Прешао сам на RISD
као студент друге године -
12:41 - 12:45и ту сам узео све курсеве писања
-
12:45 - 12:49и ту сам написао причу о ленштини,
џиновској поморанџи -
12:49 - 12:51која је желела да буде пријатељ
са овим дететом. -
12:51 - 12:52Клинац није имао стрпљења
за ленштину. -
12:52 - 12:55Послао сам ову књигу десетини издавача
-
12:55 - 12:58и сваки пут су ме одбили,
-
12:58 - 13:01али такође сам био укључен
у рад кампа Hole in the Wall Gang, -
13:01 - 13:04то је невероватан камп за децу
са свим врстама опасних болести, -
13:04 - 13:07деца у кампу читају моје приче
-
13:07 - 13:11и ја им читам и видео сам
да реагују на мој рад. -
13:11 - 13:14Дипломирао сам на RISD.
Моји баба и деда су били веома поносни -
13:14 - 13:17и преселио сам се у Бостон
и основао сам продавницу. -
13:17 - 13:19Основао сам студио
и покушао сам да објавим радове. -
13:19 - 13:22Слао бих књиге.
Слао сам стотине дописа -
13:22 - 13:25уредницима и
уметничким директорима, -
13:25 - 13:26али без одговора.
-
13:26 - 13:28Деда би ме звао сваке недеље
-
13:28 - 13:32и питао: "Џерет, како иде?
Да ли си добио посао?" -
13:32 - 13:35Јер је управо уложио
значајан износ новца -
13:35 - 13:37у моје факултетско образовање.
-
13:37 - 13:41Рекао бих: "Да, имам посао,
пишем и илуструјем књиге за децу." -
13:41 - 13:44Он би рекао:
"Па, ко те плаћа за то?" -
13:44 - 13:46А ја: "Нико, нико, нико још увек.
-
13:46 - 13:47Али знам да ће се то десити. "
-
13:47 - 13:51Викендом сам радио у "Рупи у зиду"
на програмирању ван сезоне -
13:51 - 13:54да бих зарадио новац,
док сам покушавао да станем на земљу -
13:54 - 13:58и овај клинац који је заиста
хипер-клинац, -
13:58 - 14:00почео сам називајући га "Мајмун-дечко"
-
14:00 - 14:04и отишао сам кући и написао књигу
"Лаку ноћ, Мајмун-дечко". -
14:04 - 14:07Послао сам последњу
серију разгледница. -
14:07 - 14:11Добио сам мејл од уредника
Рандом Хауса -
14:11 - 14:15са насловом "Добар посао!"
Ускличник. -
14:15 - 14:16"Драги Џерете, добио сам
вашу разгледницу. -
14:16 - 14:19Свиђа ми се ваша уметност,
па сам отишао на ваш вебсајт, -
14:19 - 14:23и питам се да ли сте икада покушали
да напишете било коју вашу сопствену причу -
14:23 - 14:26јер ми се заиста допада ваша уметност
и изгледа да она иде уз неке приче. -
14:26 - 14:30Молим вас да ме обавестите
ако икада будете у Њујорку. " -
14:30 - 14:33Писмо је било је од уредника
дечјих књига Рандом Хауса. -
14:33 - 14:35Дакле, следеће недеље се "десило"
да будем у Њујорку. -
14:35 - 14:38(Смех)
-
14:38 - 14:41Састао сам се са овим уредником
-
14:41 - 14:44и отишао сам из Њујорка
са уговором за своју прву књигу, -
14:44 - 14:45"Лаку ноћ, Мајмун-дечко",
-
14:45 - 14:48која је објављена 12. јуна 2001.
-
14:48 - 14:54Мој локални лист је прославио новост.
-
14:54 - 14:58Локална књижара је направила
фрку око тога. -
14:58 - 15:00Све своје књиге су распродали.
-
15:00 - 15:04Мој пријатељ је то описао као буђење,
али срећно -
15:04 - 15:07јер је свако кога сам икада упознао
био у реду да ме види, -
15:07 - 15:10а нисам умро.
Само сам потписивао књиге. -
15:10 - 15:11Моји баба и деда су били у средини реда.
-
15:11 - 15:14Били су пресрећни.
Нису могли бити поноснији. -
15:14 - 15:18Гђа. Алиш је била. Г. Шајлејл је био тамо.
Гђа. Кејси је била тамо. -
15:18 - 15:19Госпођа Алиш је дошла
на почетак реда и рекла: -
15:19 - 15:22"Учила сам га да чита."
(Смех) -
15:22 - 15:25Онда се догодило нешто
што ми је променило живот. -
15:25 - 15:27Добио сам значајну количину
поште од фанова, -
15:27 - 15:30овај клинац је волео
Мајмун-дечка толико -
15:30 - 15:34да је хтео да има
рођенданску торту Мајмун-дечко. -
15:34 - 15:38За двогодишњака, то је као тетоважа.
(Смех) -
15:38 - 15:41Знате? Само је један рођендан годишње.
-
15:41 - 15:44А за њега, то је само његов други.
-
15:44 - 15:45Имам ову слику и помислио сам:
-
15:45 - 15:47"Ова слика ће да живи
у његовој свести -
15:47 - 15:51целог живота.
Заувек ће имати ову фотографију -
15:51 - 15:54у албумима породичних фотографија. "
-
15:54 - 15:57Тако да та фотографија,
од тог тренутка, -
15:57 - 16:00стоји уоквирена испред мене,
док сам радио на свим својим књигама. -
16:00 - 16:02Објављено је 10 мојих сликовница.
-
16:02 - 16:06"Панк фарма", "Торбина глава",
"Оли љубичасти слон". -
16:06 - 16:08Управо сам завршио девету књигу
-
16:08 - 16:10серије "Куварица",
која је графичка серија, роман -
16:10 - 16:13о једној куварици која се
бори против криминала. -
16:13 - 16:16Очекујем излазак књиге у поглављима
-
16:16 - 16:19која се зове "Кљунарска полицијска бригада:
Жаба која је гракала" -
16:19 - 16:23Путујем по земљи,
посећујем бројне школе, -
16:23 - 16:27дајући до знања многој деци
да цртају сјајне мачке. -
16:27 - 16:30И упознајем Торбине Главе.
-
16:30 - 16:35Куварице ме заиста добро третирају.
-
16:35 - 16:39Морам да видим своје име осветљено
-
16:39 - 16:41јер деца стављају моје име у светла.
-
16:41 - 16:43Два пута , "Куварица" серија
је победила -
16:43 - 16:46на дечјем избору књига године
у категорији трећег или четвртог разреда -
16:46 - 16:48и победници су приказани
-
16:48 - 16:52на џамбо екрану Тајмс Сквера.
-
16:52 - 16:55"Панк фарма" и "Куварица"
се припремају за филм, -
16:55 - 16:58тако да сам филмски продуцент,
-
16:58 - 17:00и заиста мислим да је то,
захваљујући тој видео камери -
17:00 - 17:03коју сам добио у деветом разреду.
-
17:03 - 17:06Виђао сам рођенданске журке
"Панк фарма", -
17:06 - 17:08људе који су се тако обукли
за Ноћ вештица, -
17:08 - 17:10"Панк Фарма" соба за бебу,
-
17:10 - 17:15што ме чини мало нервозним
ради благостања детета на дужи рок. -
17:15 - 17:17Добијам најчуднију пошту
од обожавалаца, -
17:17 - 17:20најневероватније пројекте,
-
17:20 - 17:23а највећи тренутак за мене је била
последња Ноћ вештица. -
17:23 - 17:25Звоно је зазвонило и то је био неко
-
17:25 - 17:29обучен као мој карактер.
То је било тако кул. -
17:29 - 17:33Моји баба и деда нису више живи, па сам
-
17:33 - 17:36у њихову част, основао стипендију
у Музеју уметности Вочерстера -
17:36 - 17:39за децу која су у тешкој ситуацији,
-
17:39 - 17:42која не могу да приуште наставу.
-
17:42 - 17:44Ту су радови из мојих првих
10 година објављивања -
17:44 - 17:47и знате ко је био ту да прославимо?
Госпођа Алиш. -
17:47 - 17:49Рекао сам: "Госпођо Алиш, како сте?"
-
17:49 - 17:52А она је одговорила: "Овде сам."
(Смех) -
17:52 - 17:59То је истина. Живи сте и
то је прилично добро сада. -
17:59 - 18:00Дакле, највећи моменат за мене сада је,
-
18:00 - 18:02мој најважнији посао сада
је да сам тата -
18:02 - 18:05и имам две дивне ћерке
-
18:05 - 18:08и мој циљ је да оне буду
окружене инспирацијама, -
18:08 - 18:11књигама које су у свакој соби
наше куће, -
18:11 - 18:13до мурала које сам осликао
у њиховим собама -
18:13 - 18:17до креативних тренутака,
у мирним временима, -
18:17 - 18:20правећи фаце на тераси
-
18:20 - 18:23до пуштања да седе за столом
-
18:23 - 18:25за којим седим за последњих 20 година.
-
18:25 - 18:28Хвала.
(Аплауз)
- Title:
- Џерет Крозоска (Jarrett J. Krosoczka): Како је дечак постао уметник
- Speaker:
- Jarrett J. Krosoczka
- Description:
-
Као дечак Џерет Крозоска није се бавио спортом, већ је волео уметност. Описује забавну и дирљиву причу о дечаку који има једноставну страст: писање и цртање прича. Уз помоћ и подршку породице и учитеља, наш протагониста је порастао и постао успешан стваралац вољених ликова дечјих књига и ватрени заговорник уметничког образовања.
- Video Language:
- English
- Team:
- closed TED
- Project:
- TEDTalks
- Duration:
- 18:48
Ivana Korom approved Serbian subtitles for How a boy became an artist | ||
Ivana Korom accepted Serbian subtitles for How a boy became an artist | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for How a boy became an artist | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for How a boy became an artist | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for How a boy became an artist | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for How a boy became an artist | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for How a boy became an artist | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for How a boy became an artist |