Šta ljudi mogu da nauče od poluinteligentne sluzave plesni?

Inspirisana biološkim dizajnom i samoorganizujućim sistemima, umetnica Heder Barnet kreira zajedno sa Physarum polycephalum, eukariotskim mikroorganizmom koji živi u svežim, vlažnim prostorima. Šta ljudi mogu da nauče od poluinteligentne sluzave plesni? Pogledajte ovaj govor da saznate.

Želela bih da vam predstavim
jedan organizam:

sluzavu plesan, Physarum polycephalum.

To je plesan s krizom identiteta,
jer nije plesan,

raščistimo s tim na samom početku.

Jedna je od 700 poznatih sluzavih plesni

koje pripadaju carstvu ameba.

Jednoćelijski je organizam, ćelija,

koja se spaja sa drugim ćelijama

radi formiranja masivne super-ćelije

da bi maksimirala svoje resurse.

Unutar sluzave plesni
možete pronaći hiljade

ili milione jedara,

koja dele ćelijski zid

i deluju kao jedan entitet.

U svom prirodnom staništu,

sluzavu plesan možete pronaći
u njenom šumskom traženju hrane,

kako jede trulu vegetaciju,

ali takođe

i u istraživačkim laboratorijima,

učionicama, pa čak
i u umetničkim ateljeima.

Prvi put sam na nju naišla
pre otprilike pet godina.

Prijatelj mikrobiolog

mi je dao petrijevu posudu
sa žutom grudvicom

rekavši da se kući s njom poigram.

Jedina uputstva su bila

da voli mračno i vlažno

i da joj je omiljena hrana ovsena kaša.

Umetnica sam i dugi niz godina sam radila

sa biološkim naučnim postupcima,

pa mi živi materijal nije neobičan.

Radila sam sa biljkama, bakterijama

sipama, voćnim mušicama.

Jedva sam čekala da odnesem
svoju novu saradnicu kući

da vidim šta može da radi.

Odnela sam je kući i posmatrala.

Davala sam joj raznovrsnu hranu.

Posmatrala sam kako se umrežava.

Stvarala je vezu između izvora hrane.

Gledala sam kako ostavlja trag iza sebe,

označavajući gde je bila.

Primetila sam da bi se, kad je bila
zasićena jednom petrijevom posudom,

izmicala i tražila bolji dom.

Zabeležila sam svoja opažanja

putem snimanja proteklog vremena.

Sluzava plesan raste
oko jedan centimetar na sat,

pa i nije idealna za posmatranje uživo

osim ako postoji neki vid
zaista ekstremne meditacije,

ali pomoću ove tehnike

mogla sam opažati neka
zaista zanimljiva ponašanja.

Na primer, pošto se nahranila
lepom porcijom ovsa

sluzava plesan odlazi
na istraživanje novih teritorija

u različitim smerovima istovremeno.

Kada sebe sretne

zna da je već tu,

prepoznaje gde je,

pa se povlači nazad

i raste u drugim pravcima.

Bila sam prilično impresionirana
ovim poduhvatom,

kako u suštini obična vreća ćelijske sluzi

može da nekako mapira svoje teritorije,

da se prepozna i da se kreće
kao da ima nameru.

Našla sam bezbroj naučnih studija,

radova, članaka,

svi navode neverovatan rad
s tim jednim organizmom

i podeliću sa vama neke od njih.

Na primer, tim na japanskom
univerzitetu Hokaido

napunio je lavirint sluzavom plesni.

Spojile su se i formirale masivnu ćeliju.

Uveli su joj hranu na dva mesta,

ovas, naravno

i napravila je vezu

između hrane.

Povukla se iz praznih prostora
i ćorsokaka.

Postoje četiri moguća puta kroz lavirint,

a sluzava plesan je,
apsolutno svaki put

napravila najkraći

i najefikasniji put.

Vrlo pametno.

Zaključak iz njihovog eksperimenta

je bio da je sluzava plesan
primitivni oblik inteligencije.

U drugoj studiji su joj puštali
hladan vazduh u redovnim intervalima.

To joj se nije dopalo. Hladno ne voli.

Ne voli osušeno.

To su ponavljali u intervalima

i svaki put je odreagovala

usporavajući svoj rast.

Kada istraživači u narednom intervalu

nisu pustili hladan vazduh,

sluzava plesan je ipak
usporila u očekivanju

tog događaja.

Nekako je znala da je vreme

za hladan vazduh koji joj se ne dopada.

Zaključak iz njihovog eksperimenta

je bio da sluzava plesan
može da uči.

Treći eksperiment:

sluzavoj plesni je dato

da istraži područje pokriveno ovsom.

Raspršila se u razgranati uzorak.

Kako to već ide,
svaki čvorić hrane koji nađe,

priključuje, tvorenjem veza u mreži

i nastavlja u potrazi za hranom.

Posle 26 sati, stvorila je

prilično čvrstu mrežu

između rasutog ovsa.

U tome nije ništa izuzetno

sve dok ne saznate da centralni ovas
od kojeg je započela

predstavlja grad Tokio,

a okolni ovas
prigradske železničke stanice.

Sluzava plesan je kopirala

tokijsku prometnu mrežu

- (Smeh) -

kompleksan sistem razvijen tokom vremena

iz životne prostore zajednice, građanskog
inženjerstva, urbanog planiranja.

Nama je za to trebalo više od 100 godina,

a sluzavoj plesni nešto malo više
od jednog dana.

Zaključak iz njihovog eksperimenta

je bio da sluzava plesan
može da formira efikasne mreže

i rešava probleme trgovačkog putnika.

Ona je biološki kompjuter.

Kao takva je bila matematički oblikovana,

algoritamski analizirana.

Bila je sonifikovana,
kopirana, simulirana.

Širom sveta, timovi istraživača

dekodiraju njene biološke principe

da bi razumeli njena pravila računanja

i primenili to učenje
na područja elektronike,

programiranja i robotike.

Dakle, pitanje je,

kako ona funkcioniše?

Nema centralni nervni sistem

ni mozak,

a ipak pokazuje ponašanje

koje povezujemo s mozgom.

Može da uči, da pamti,

da rešava probleme, donosi odluke.

Pa, gde leži ta inteligencija?

Ovo je mikroskopija,
video koji sam snimila

i koji je uvećan oko 100 puta

i ubrzan oko 20 puta.

Unutar sluzave plesni,

postoji ritmički pulsirajući tok,

struktura slična venama prenosi

ćelijski materijal, hranjive sastojke
i hemijske informacije

kroz ćeliju

strujanjem prvo u jednom,
a onda natrag u drugom pravcu.

Te kontinuirane, sinhrone oscilacije

unutar ćelije omogućavaju joj

prilično složeno
razumevanje svoje okoline,

ali bez ikakvog kontrolnog centra
velikih razmera.

Tu leži njena inteligencija.

Nisu samo akademski istraživači

na univerzitetima zainteresovani
za ovaj organizam.

Pre nekoliko godina,
osnovala sam SliMoCo,

Zajednicu sluzave plesni.

To je onlajn, otvorena,
demokratska mreža

za istraživače sluzave plesni
i entuzijaste

gde dele znanje i eksperimentisanje

preko granica naučnih disiplina

i preko akademskih polarizacija.

Članstvo u Zajednici sluzave plesni
odabirate sami.

Ljudi su pronašli zajednicu

kao što sluzava plesan pronalazi ovas.

U njoj su naučnici,

kompjuterski naučnici i istraživači

ali takođe i umetnici, kao ja,

arhitekte, dizajneri,
pisci, aktivisti itd.

To je vrlo zanimljivo,
eklektičko članstvo.

Samo nekoliko primera:

umetnik koji slika
fluorescentnim Physarum-om;

saradnički tim

koji kombinuje biološki
i elektronski dizajn

sa 3D tehnologijom
štampanja u radionici;

drugi umetnik koji koristi sluzavu plesan

kao način angažovanja zajednice

da mapira svoje područje.

Ovde se sluzava plesan koristi direktno

kao biološki alat, ali metaforički

kao simbol za razgovore

o društvenoj koheziji, komunikaciji

i saradnji.

Od ostalih aktivnosti javnog angažmana,

pokrenula sam mnoge
radionice sluzave plesni,

kreativne načine za bavljenje organizmom.

Pozvala sam ljude da dođu i nauče

kakve neverovatne stvari radi

i oni dizajniraju sopstveni eksperiment
petrijeve posude,

okruženja za navigaciju sluzave plesni,

da mogu da ispituju njena svojstva.

Svako odnese kući novog ljubimca

i pozvan je da pošalje svoje rezultate

na Zajednicu sluzave plesni.

Zajednica mi je omogućila

da sarađujem

sa čitavim nizom zanimljivih ljudi.

Radila sam sa snimateljima

na dugometražnom dokumentarcu
o sluzavoj plesni,

naglašavam dugometražni,

koji je u završnoj fazi

i ubrzo će se pojaviti
na vašim bioskopskim platnima.

(Smeh)

Takođe mi je omogućila
da izvedem ono što mislim da je

prvi humani eksperiment
sluzave plesni na svetu.

To je deo prošlogodišnje izložbe
u Roterdamu.

Pozvali smo ljude da pola sata
budu sluzava plesan.

U suštini smo ih međusobno vezali,

da bi bili velika ćelija

i pozvali smo ih da slede
pravila sluzave plesni.

Morate da komunicirate putem oscilacija,

bez reči.

Morate delovati kao jedan entitet,
jedna masivna ćelija,

bez ega,

a motivacija za kretanje

i istraživanje okoline

je potraga za hranom.

Haotična zbrka je usledila
kada je ova gomila stranaca

povezanih žutim konopcima, u majicama
s natpisom "Biće sluzava plesan"

lutala muzejskim parkom.

Kad su naišli na stabla,
morali su da preoblikuju

svoje veze i da se preurede
kao masivna ćelija

bez reči.

To je apsurdan eksperiment
iz mnogo razloga.

Nije zasnovan na hipotezama.

Ne pokušavamo da dokažemo, pokažemo ništa.

Međutim, omogućio nam je

da široki deo javnosti zaokupiramo

idejama o inteligenciji,
aktivnosti, autonomiji,

i pružio nam je razigranu platformu

za rasprave

o stvarima koje su usledile.

Jedna od najuzbudljivijih stvari

povodom ovog eksperimenta

bio je razgovor posle toga.

Sasvim spontani simpozijum
se dogodio u parku.

Ljudi su razgovarali
o ljudskoj psihologiji,

kako je teško odreći se

svoje ličnosti i ega.

Drugi ljudi su govorili
o bakterijskoj komunikaciji.

Svaka osoba je dala

sopstveno tumačenje

i naš zaključak
iz ovog eksperimenta je bio

da su ljudi u Roterdamu
bili vrlo kooperativni,

pogotovo kada su dobili pivo.

Nismo im davali samo ovas.

Dali smo im i pivo.

Ipak nisu bili tako efikasni
kao sluzava plesan

koja je za mene,

fascinantna tema.

Fascinantna je biološki,

zanimljiva računarski,

ali je takođe i simbol,

način uključivanja ideja zajednice,

kolektivnog ponašanja, saradnje.

Veliki deo moga rada se oslanja
na naučna istraživanja,

pa se ovim odaje počast
eksperimentu lavirinta,

ali na drugačiji način.

Sluzava plesan je takođe
moj radni materijal.

Ona je saizvođač fotografija,
grafika, animacija,

participativnih događaja.

Iako sluzava plesan ne bira

da radi sa mnom,

to jeste neka vrsta saradnje.

Mogu da predvidim određena ponašanja

razumevanjem kako funkcioniše,

ali ne mogu da je kontrolišem.

Sluzava plesan ima zadnju reč

u kreativnom procesu.

I na kraju, ona ima
sopstvenu unutrašnju estetiku.

Ovi razgranati uzorci koje vidimo,

viđamo u svim prirodnim oblicima
i razmerama,

od rečnih delti do sevanja munje,

od naših krvnih sudova
do neuronskih mreža.

Postoje očito značajna pravila igre

u ovom jednostavnom,
a ipak složenom organizmu

i bez obzira koje je naša perspektiva
ili naš način ispitivanja,

postoji mnogo toga što možemo da naučimo

iz opažanja i bavljenja

sa ovom lepom grudvicom bez mozga.

Dajem vam Physarum polycephalum.

Hvala vam.

(Aplauz)