4 lekcije koje sam naučila zauzimajući se protiv droga i nasilja oružjem

Za vreme svoje karijere u bankarstvu, Ijona Sabo de Karvaljo nikada nije pomišljala da će jednog dana započeti društveni pokret. Ali živeći u svom rodnom Brazilu, vodećem u svetu po nasilnim ubistvima, shvatila je da ne može samo da stoji po strani i posmatra kako droga i oružje uništavaju njenu zemlju. Sabo de Karvaljo otkriva četiri ključne lekcije koje je naućila kada je napustila svoj udoban posao i hrabro zauzela stav protiv statusa kvo.

Pre oko 12 godina,

napustila sam svoju karijeru u bankarstvu

kako bih pokušala
da učinim svet bezbednijim mestom.

To je podrazumevalo put
u nacionalnu i globalnu advokaturu

i susretanje sa nekim
od najizuzetnijih ljudi na svetu.

U tom procesu, postala sam
diplomata građanskog društva.

Diplomate građanskog društva
obavljaju tri stvari:

izražavaju zabrinutost ljudi,

nisu prikovani nacionalnim interesima,

i utiču na promenu kroz građanske mreže,

a ne samo državne.

Ako želite da menjate svet,
treba nam više njih.

Ali mnogi još uvek postavljaju pitanje:

"Može li građansko društvo
zaista doneti velike promene?

Mogu li građani uticati i oblikovati
nacionalnu i globalnu politiku?"

Nikada nisam pomislila
da ću postavljati sebi ova pitanja,

ali eto mene, došla sam
da podelim neke lekcije

o dva moćna pokreta građanskog društva
u kojima sam bila uključena.

Vezani su za probleme
kojima se ja vatreno bavim:

kontroli oružja i propisima o drogama.

To su problemi koji su značajni ovde.

Latinska Amerika je mesto
njihovog ukrštanja.

Na primer, Brazil -

ova prelepa zemlja, domaćin TEDGlobal-a,
ima najružniji svetski rekord.

Prvi smo po broju ubistava.

Jedan od desetoro ubijenih ljudi na svetu
je Brazilac.

To znači 56 000 ljudi

koji umiru nasilnom smrću svake godine.

Većina njih su mladi, crni dečaci
koji ginu zbog oružja.

Brazil je takođe jedan
od najvećih potrošača droge na svetu,

i rat protiv droge
je ovde bio naročito težak.

Oko 50 procenata ubistava
na ulicama Brazila

u vezi su sa ratom protiv droga.

Isto važi i za oko 25 posto
ljudi u zatvoru.

A nije samo Brazil pogođen
kombinovanim problemom oružja i droga.

Bukvalno svaka zemlja i grad u Centralnoj
i Južnoj Americi je u problemu.

Latinska Amerika obuhvata devet posto
svetske populacije,

ali 25 posto globalnih nasilnih smrti.

Ovo nisu problemi
od kojih možemo da pobegnemo.

Ja svakako nisam mogla.

Prva kampanja kojoj sam se priključila
započeta je ovde 2003. godine

kako bi promenila
brazilske zakone o oružju

i stvorila program za otkup oružja.

Za samo nekoliko godina,

ne samo da smo promenili nacionalne zakone

koji su građanima
učinili mnogo težim kupovinu oružja,

već smo i sakupili i uništili
skoro pola miliona oružja.

Ovo je bio jedan od najvećih
programa otkupa u istoriji -

(Aplauz) -

ali smo takođe pretrpeli
i nekoliko neuspeha.

Izgubili smo na referendumu 2005. godine
za zabranu prodaje oružja građanima.

Druga inicijativa je bila takođe domaća,

ali danas je globalni pokret reformisati
međunarodni režim kontrole droga.

Ja sam izvršni koordinator

nečega što se zove Globalna komisija
za politiku prema drogama.

Komisija je visoko zvanična grupa

globalnih vođa okupljena
radi identifikovanja humanijih

i efikasnijih pristupa problemu droga.

Otkada smo započeli 2008. godine,
tabu vezan za drogu je srušen.

Kroz celu Ameriku, od SAD-a i Meksika
do Kolumbije i Urugvaja,

promena se oseća u vazduhu.

Ali umesto da vam ispričam celu priču
o ova dva pokreta,

želim samo da podelim sa vama
četiri ključna uvida.

Zovem ih lekcijama za menjanje sveta.

Svakako ih ima mnogo više,

ali ovo su one koje se ističu po meni.

Prva lekcija je:

promenite i kontrolišite narativ.

Možda deluje očigledno,

ali ključni sastojak
diplomatije građanskog društva

je najpre menjanje, a zatim
kontrolisanje narativa.

Ovo je nešto
što političari veterani razumeju,

ali što grupe građanskog društva
uglavnom ne rade dobro.

U slučaju politike prema drogama,

naš najveći uspeh je bio
preinačenje diskusije

od vođenja rata protiv droga

do postavljanja ljudskog zdravlja
i bezbednosti na prvo mesto.

U izvanrednom izveštaju
koji smo upravo objavili u Njujorku,

takođe smo pokazali
da su grupe koje najviše imaju koristi

od ovog tržišta od 320 milijardi dolara
kriminalne bande i karteli.

Dakle, da bismo oslabili
moć i dobit ovih grupa,

moramo da promenimo dijalog.

Moramo da učinimo ilegalne droge legalnim.

Ali pre nego što se previše uzbudite,

ne mislim da droge
treba da budu dostupne svima.

Ono o čemu govorim
i za šta se Globalna komisija zalaže

je stvaranje visoko regulisanih tržišta,

gde će različite droge
imati različite stepene regulacije.

Što se tiče kontrole oružja,
bili smo uspešni u menjanju,

ali ne naročito u kontrolisanju narativa.

Ovo me dovodi do moje sledeće lekcije:

nikada ne potcenjujte svoje protivnike.

Ako želite da uspete u menjanju sveta,

morate da znate sa kime se nadmećete.

Morate da saznate kakva je
njihova motivacija i sagledavanje stvari.

U slučaju kontrole oružja,

zaista smo potcenili naše protivnike.

Nakon veoma uspešnog programa
sakupljanja oružja,

bili smo ushićeni.

Imali smo podršku 80 posto Brazilaca,

i mislili smo da bi nam to moglo pomoći
da pobedimo na referendumu

da zabranimo prodaju oružja civilima.

Ali potpuno smo pogrešili.

Tokom 20-odnevne
televizijske javne debate,

protivnik je upotrebio
naš sopstveni argument protiv nas.

Na kraju smo izgubili većinu glasova.

Bilo je stvarno užasno.

Nacionalna asocijacija za puške -
da, američka NRA -

došla je u Brazil.

Utopili su našu kampanju
svojom propagandom,

koja kao što znate,

povezuje pravo na sopstveno oružje
sa idejama slobode i demokratije.

Prosto su sve prosuli po nama.

Iskoristili su našu nacionalnu zastavu,

našu himnu nezavisnosti.

Pozivali su se na prava žena

i zloupotrebili slike Mandele,
Trga Tjenanmen, čak i Hitlera.

Pobedili su
igrajući se sa ljudskim strahovima.

U stvari, oružje je skoro potpuno
ignorisano u njihovoj kampanji.

Njihov fokus je bio na pravima pojedinaca.

Ali pitam vas,

koje pravo je važnije,

pravo na život

ili pravo da imate oružje
koje oduzima život?

(Aplauz)

Mislili smo da će ljudi glasati
za odbranu života,

ali u zemlji sa bliskom prošlošću
vojne diktature,

imale su odjeka poruke naših protivnika
usmerene protiv vlade,

a mi nismo bili spremni da odgovorimo.

Lekcija naučena.

Bili smo uspešniji
u slučaju politika prema drogama.

Da ste pre deset godina pitali većinu
da li je moguć kraj rata protiv droga,

smejali bi se.

Na kraju krajeva,
tu su ogromni zatvori vojne policije

i finansijske ustanove
koje izvlače korist iz ovog rata.

Ali danas, međunarodni režim
kontrole droga počinje da propada.

Vlade i građanska društva
eksperimentišu sa novim pristupima.

Globalna komisija
za politiku prema drogama

je zaista poznavala svoju opoziciju,

i umesto da se bori protiv nje,

naš predsednik - bivši predsednik Brazila
Fernando Enrike Kardozo -

prišao je liderima
čitavog političkog spektruma,

od liberala do konzervativaca.

Ova grupa visokih zvaničnika
složila se da otvoreno priča

o prednostima i nedostacima
zakona o drogama.

Upravo je ova obrazložena, informativna
i strateška diskusija

otkrila tužnu istinu o ratu protiv droga.

Rat protiv droga je jednostavno
bio neuspešan po svim merama.

Droge su jeftinije
i dostupnije nego ikada,

a njihova potrošnja se globalno povećala.

Ali još gore,

takođe je proizveo i ogromne negativne
nenamerne posledice.

Istina je da su pojedini ljudi i ranije
iznosili ove tvrdnje,

ali mi smo doneli promenu

predvidevši argumente naših protivnika

i koristeći moćne glasove

koji bi se pre nekoliko godina
verovatno opirali promeni.

Treća lekcija: koristite činjenice
kao argumente.

Oružje i droga su emotivne teme,

i kao što smo na bolan način naučili

iz kampanje
referenduma o oružju u Brazilu,

ponekad je nemoguće odbaciti emocije

i pristupiti činjenicama.

Ali to ne znači da ne treba da pokušamo.

Do nedavno,

prosto nismo znali
koliko je Brazilaca ubijeno oružjem.

Iznenađujuće, domaća sapunica po imenu
"Muleres Apašionadas" -

ili "Zaljubljene žene" -

je bila ta koja je otpočela brazilsku
nacionalnu kampanju kontrole oružja.

U jednoj visoko gledanoj epizodi,

glavnu glumicu sapunice
je ubio zalutali metak.

Brazilske bake i domaćice su bile besne,

i kao umetnost koja oponaša život,

ova epizoda je sadržala i snimak
stvarnog marša za kontrolu oružja

koji smo organizovali ovde,

na plaži Kopakabana.

Smrt i marš prikazani na televiziji
imali su veliki uticaj na javno mišljenje.

U roku od nekoliko nedelja,

naš nacionalni kongres
je odobrio zakon o razoružanju

koji je čamio godinama.

Zatim smo mogli da pripemimo dokaze

kako bismo pokazali
uspešne rezultate promena u zakonu

i programa sakupljanja oružja.

Evo na šta mislim:

mogli smo da dokažemo
da smo za samo godinu dana

spasili više od 5 000 života.

(Aplauz)

A u slučaju droga,

kako bismo oslabili strahove i predrasude
koji okružuju ovu temu,

uspeli smo da prikupimo
i prikažemo činjenice

koje pokazuju da današnji zakoni o drogama

stvaraju mnogo više štete
nego korišćenje droga samo po sebi,

i ljudi počinju to da shvataju.

Moj četvrti uvid je:

ne plašite se da spojite čudne saveznike.

Ono što sam naučila u Brazilu -

a to se ne odnosi samo na moju zemlju -

jeste važnost okupljanja
različitih i eklektičnih ljudi.

Ako hoćete da promenite svet,

od pomoći je imati uz sebe
dobar prikaz društva.

I u slučaju oružja i droga,

okupili smo sjajnu grupu ljudi.

Mobilisali smo elitu
i dobili ogromnu podršku medija.

Okupili smo žrtve,
zaštitnike ljudskih prava, ikone kulture.

Takođe smo pozvali i klase stručnjaka -

doktore, advokate, akademce i mnoge druge.

Naučila sam poslednjih godina

da vam je potrebna koalicija
voljnih i nevoljnih za donošenje promena.

U slučaju droga,

bili su nam potrebni libertarijanci,
antiprohibicionisti, legalizatori

i liberalni političari.

Možda se neće složiti oko svega,

u stvari, neće se složiti
gotovo ni oko čega.

Ali legitimitet kampanje se zasniva
na njihovim različitim gledištima.

Pre više od decenije,

imala sam mirnu budućnost
radeći za investicionu banku.

Bila sam daleko
od sveta diplomatije građanskog društva

koliko možete zamisliti.

Ali sam rizikovala.

Promenila sam pravac,

i na tom putu, pomogla sam
u stvaranju društvenih pokreta

za koje smatram da su učinili
neke delove sveta bezbednijim.

Svako od nas ima moć da promeni svet.

Bez obzira na to koji je problem
u pitanju i koliko je teška ta borba,

građansko društvo je suštinsko
u projektu promene.

Hvala vam.

(Aplauz)