Kako donositi teške odluke

Evo govora koji vam može bukvalno promeniti život. Koju karijeru treba da sledim? Da li da raskinem - ili da se udam? Gde bi trebalo da živim? Velike odluke kao što su ove mogu biti očajnički teške. Ali to je tako zato što ramišljamo o njima na pogrešan način, kaže filozof Rut Čeng. Ona nudi snažan novi okvir za oblikovanje onoga što zaista jesmo.

Pomislite na težak izbor sa kojim
ćete se suočiti u bliskoj budućnosti.

To može biti između dve karijere -

umetnika i računovođe -

ili mesta za život - grada ili sela -

ili čak između dve osobe sa kojom
biste se venčali -

možete oženiti Beti
ili možete oženiti Lolitu.

Ili to može biti izbor u vezi s tim
da li imati dece,

da li će se oboleli roditelj
useliti kod vas,

da li odgajati dete u veri

po kojoj živi vaš partner

ali ste vi ravnodušni prema njoj.

Ili da li ćete donirati svoju životnu
ušteđevinu u dobrotvorne svrhe.

Verovatno je da je težak izbor
na koji ste pomislili

nešto veliko, nešto važno,

nešto što vam je od značaja.

Čini se da su teški izbori povodi

za agoniju, zabrinutost,

škrgutanje zubima.

Ali mislim da smo pogrešno
razumeli teške izbore

i ulogu koju oni igraju u našim životima.

Razumevanje teških izbora

razotkriva sakrivenu moć

koju svako od nas poseduje.

Ono što čini izbor teškim jeste način

na koji se alternative međusobno odnose.

U slučaju lakog izbora,

jedna alternativa je bolja od druge.

Kod teškog izbora,

jedna alternativa je bolja na neke načine,

druga alternativa je bolja
na druge načine,

a nijedna nije bolja od druge
celokupno gledano.

Upinjete se oko toga da li da ostanete

na svom trenutnom poslu u gradu

ili da premestite svoj život radi

izazovnijeg rada na selu

jer je ostajanje bolje na neke načine,

preseljenje je bolje na druge,

a nijedno od njih nije bolje od drugog
sveukupno.

Ne treba misliti
da su svi teški izbori veliki.

Recimo da odlučujute šta ćete doručkovati.

Možete jesti visoko vlaknaste
cerealije od mekinja

ili čokoladnu krofnu.

Pretpostavimo da je ono što je
važno za izbor

ukus i zdrava svojstva.

Žitarice su bolje za vas,

krofna je boljeg ukusa,

ali nijedno nije bolje
od drugog sveukupno,

težak izbor.

Shvatanje da mali izbori

mogu takođe biti teški

može učiniti da se veliki teški izbori
učine manje nesavladivim.

Na kraju krajeva, uspevamo da rešimo
šta ćemo doručkovati,

tako da možda možemo da rešimo

da li ostati u gradu

ili premestiti se,
radi novog posla, na selo.

Takođe ne bi trebalo da mislimo
da su teški izbori teški

zato što smo mi glupi.

Kada sam diplomirala na fakultetu,

nisam mogla da se odlučim
između dve karijere,

filozofije i prava.

Zaista sam volela filozofiju.

Postoje neverovatne stvari
koje možete naučiti

kao filozof,

i sve to iz udobnosti fotelje.

Ali ja sam potekla iz skromne
imigrantske porodice

gde je moja ideja o luksuzu

bila imati svinjski jezik i žele sendvič

u mojoj kutiji za školski ručak,

tako da je pomisao o provođenju
mog celog života

sedeći u fotelji samo razmišljajući,

pa, to mi je delovalo kao vrhunac
ekstravagancije i neozbiljnosti.

Tako da sam izvadila svoj žuti notes,

nacrtala sam liniju po sredini,

i trudila sam se da smislim razloge

za i protiv svake alternative.

Sećam se da sam pomislila,

samo kad bih znala kakav bi moj život

u svakoj karijeri bio.

Kada bi mi samo bog
ili Netfliks poslao DVD

moje dve moguće buduće karijere,
bila bih spremna.

Uporedila bih ih jednu pored druge,

videla bih da je jedna bolja,

i izbor bi bio lak.

Ali nemam DVD,

i pošto nisam mogla da odredim
koja je bolja,

učinila sam oni što mnogi od nas rade
pri teškim izborima:

odabrala sam najsigurniju opciju.

Strah od toga da ću biti
nezaposleni filozof

me je odveo do toga da postanem advokat,

i kao što sam otkrila,

advokatura baš i nije odgovarala.

To nije bilo ono što ja jesam.

Tako da sam sada filozof,

i izučavam teške izbore,

i mogu vam reći da je strah od nepoznatog,

mada je čest motivacioni standard

u izlaženju na kraj sa teškim izborima,

zasnovan na njihovom pogrešnom shvatanju.

Greška je misliti da je kod teških izbora

jedna alternativa zaista bolja od druge,

ali smo mi isuviše glupi
da bismo znali koja,

i pošto ne znamo koja, mogli bismo bar

da odaberemo najmanje rizičnu opciju.

Čak i ako stavimo dve alternative
jednu pored druge

sa potpunim informacijama,
izbor i dalje može biti težak.

Teški izbori su teški

ne zbog nas ili našeg neznanja;

oni su teški zato što nema
najbolje opcije.

Sad, ako nema najbolje opcije,

ako vaga ne naginje u korist
jedne od alternativa

u odnosu na drugu,

onda sigurno alternative moraju biti
podjednako dobre.

Dakle možda je za teške izbore
ispravno reći

da su oni između jednako dobrih opcija.

To ne može biti ispravno.

Ako su alternative podjednako dobre,

trebalo bi da samo baciš novčić
između njih,

a deluje pogrešno misliti,

evo kako treba odlučivati između karijera,

mesta za život, ljudi za ženidbu
ili udaju: baci novčić.

Postoji još jedan razlog za mišljenje

da teški izbori nisu izbori

između jednako dobrih opcija.

Uzmimo da imate izbor između dva posla:

možete biti investicioni bankar

ili grafički umetnik.

Postoji mnoštvo stvari koje su značajne
u takvom izboru,

kao što je uzbudljivost posla,

postizanje finansijke sigurnosti,

imati vremena za podizanje porodice,
i tako dalje.

Možda vas karijera umetnika dovodi

nadomak novih oblika

slikarskog izražavanja.

Možda vas bankarska karijera

postavlja nadomak

novih oblika finansijske manipulacije.

Zamislite dva posla kako god hoćete

tako da nijedan nije bolji od drugog.

Sada pretpostavimo
da malo poboljšamo jedan od njih.

Pretpostavimo da banka, mameći vas,

doda 500 dolara mesečno na vašu platu.

Da li dodatni novac sada čini
bankarski posao

boljim od umetničkog?

Ne nužno.

Veća plata čini bankarski posao

boljim nego što je bio ranije,

ali to možda nije dovoljno da učini da

biti bankar bude bolje od toga
da se bude umetnik.

Ali ako poboljšanje jednog od poslova

njega ne čini boljim od drugog,

onda dva prvobitna posla

nisu mogla biti jednako dobra.

Ako počnete sa dve stvari
koje su jednako dobre,

i poboljšate jednu od njih,

sada ona mora biti bolja od druge.

To nije slučaj sa opcijama
u teškim izborima.

Dakle sada imamo zagonetku.

Imamo dva posla.

Nijedan nije bolji od drugog,

niti su podjednako dobri.

Pa kako bi trebalo da odaberemo?

Nešto izgleda da je ovde krenulo naopako.

Možda je sam izbor problematičan

i poređenje je nemoguće.

Ali to ne može biti ispravno.

Nije da pokušavamo da odaberemo između

dve stvari koje se ne mogu uporediti.

Procenjujemo odlike dva posla,
na kraju krajeva,

ne odlike broja devet

i tanjira prženih jaja.

Poređenje celokupnih odlika dva posla

je nešto što možemo napraviti,

i često ga i pravimo.

Mislim da zabuna nastaje

zbog nepromišljene pretpostavke

koju donosimo o vrednostima.

Mi, ne znajući,
pretpostavljamo da su vrline

kao što su pravičnost, lepota, dobrota,

srodne naučnim kvantitetima,

kao što su dužina, masa i težina.

Uzmite bilo koje poredbeno pitanje
koje ne uključuje vrednost,

kao što je koji je od dva kofera teži.

Postoje samo tri mogućnosti.

Težina jednog je veća, manja

ili jednaka težini drugog.

Svojstva kao što je težina
mogu biti predstavljena

realnim brojevima -
jedan, dva, tri i tako dalje -

i postoje samo tri moguća poređenja

između bilo koja dva realna broja.

Jedan broj je veći, manji

ili jednak drugome.

Nije tako sa vrednostima.

Kao post-prosvetiteljska bića,

skloni smo da pretpostavimo

da naučno mišljenje ima odgovor

na sve od značaja u našem svetu,

ali svet vrednosti

se razlikuje od sveta nauke.

Stvari jednog sveta

mogu biti izražene realnim brojevima.

Stvari drugog sveta ne mogu.

Ne bi trebalo da pretpostavimo

da svet "jeste", dužina i težina,

ima istu strukturu kao svet "treba",

onoga što bi trebalo činiti.

Dakle, ako ono što nam je važno -

radost deteta, ljubav koju osećate
prema svom partneru -

ne može biti predstavljeno
realnim brojevima,

onda nema razloga verovati

da kod izbora postoje
samo tri mogućnosti -

da je jedna alternativa
bolja, gora ili ista

kao i druga.

Moramo da uvedemo novu, četvrtu relaciju

osim biti bolji, gori ili isti,

koja opisuje šta se događa
u teškim izborima.

Volim da kažem da su alternative

na istom nivou.

Kada su alternative na istom nivou,

može veoma biti značajno
koju ćete izabrati,

ali jedna alternativa nije bolja od druge.

Tačnije, alternative su

u istom susedstvu vrednosti,

u istom savezu vrednosti,

dok su istovremeno veoma različite

po vrsti vrednosti.

Zato je izbor težak.

Razumevanje teških izbora na ovaj način

razotkriva nešto o nama što nismo znali.

Svako od nas ima moć

da stvori razloge.

Zamislite svet u kome je svaki izbor
sa kojim se suočavate

lak izbor,

odnosno, uvek postoji
najbolja alternativa.

Ako postoji najbolja alternativa,

onda je ona ta koju treba odabrati,

jer je sastavni deo racionalnosti

činiti bolju stvar radije nego goru,

izabrati ono za šta imaš
više razloga da odabereš.

U takvom svetu,

imali bismo najviše razloga

da nosimo crne čarape umesto rozih čarapa,

da jedemo žitarice umesto krofni,

da živimo u gradu radije nego na selu,

da oženimo Beti umesto Lolite.

Svet pun isključivo lakih izbora

bi nas potčinio razumu.

Kada razmislite o tome,

suludo je verovati

da su razlozi koji su vam dati

propisivali da imate
najviše razloga da se bavite

tačno tim hobijima kojima se bavite,

da živite tačno u toj kući u kojoj živite,

da radite tačno taj posao na kome radite.

Umesto toga,
suočili ste se sa alternativama

koje su bile na istom nivou, teški izbori,

i sačinili ste razloge za sebe

da odaberete taj hobi,
tu kuću i taj posao.

Kada su alternative na istom nivou,

razlozi koji su nam dati,

oni koji određuju da li pravimo grešku,

nemi su po pitanju toga šta treba činiti.

Ovde, u prostoru teških izbora,

omogućeno nam je da vežbamo

našu normativnu moć,

moć da stvaramo razloge sami za sebe,

da učinimo sebe

onakvom osobom

za koju je život na selu

poželjniji od urbanog života.

Kada biramo između

opcija koje su na istom nivou,

možemo da uradimo nešto
zaista veoma izvanredno.

Možemo da postavimo same sebe iza opcije.

Evo gde ja stojim.

Evo ko sam ja.
Ja sam za bankarstvo.

Ja sam za čokoladne krofne.

Ovaj odgovor u teškim izborima

je racionalni odgovor,

ali nije propisan razlozima
koji su nam dati.

Umesto toga, podržan je razlozima
koje smo stvorili.

Kada kreiramo razloge za sebe

da postanemo ovakva osoba umesto onakva,

mi svesrdno postajemo ljudi kakvi jesmo.

Moglo bi se reći da postajemo autori

naših sopstvenih života.

Dakle kada se suočavamo
sa teškim izborima,

ne treba da udaramo glavom o zid

pokušavajući da shvatimo
koja alternativa je bolja.

Nema najbolje alternative.

Umesto traganja za razlozima negde tamo,

treba da potražimo razloge ovde:

Ko ja treba da budem?

Možda ćete odlučiti da budete
neko ko nosi roze čarape,

voli cerealije, bankar koji živi na selu,

a ja mogu odlučiti da budem
neko ko nosi crne čarape,

urbani umetnik ljubitelj krofni.

Ono što činimo u teškim izborima
je u velikoj meri

na nama samima.

Sad, ljudi koji ne upražnjavaju svoju
normativnu moć u teškim izborima

su lutalice.

Svi mi znamo takve ljude.

Ja sam zalutala u advokaturu.

Nisam postavila svoju podršku
iza advokature.

Nisam bila za advokaturu.

Lutalice dopuštaju svetu

da napiše priču njihovih života.

Oni dopuštaju mehanizmima
nagrade i kazne -

tapšanjima po glavi, strahu,
lakoći opcije -

da odredi šta oni čine.

Dakle, lekcija o teškim izborima

odnosi se na to iza čega
možete staviti svoju podršku,

ili za šta možete biti,

i kroz teške izbore,

postati takva osoba.

Daleko od toga
da su izvor agonije i strepnje,

teški izbori su dragocene prilike

za nas da slavimo ono što je osobeno

u vezi sa ljudskom situacijom,

da razloga koji upravljaju našim izborima

kao ispravnim ili neispravnim

ponekad ponestane,

i tu, u prostoru teških izbora,

imamo moć

da stvorimo razloge za sebe

da postanemo
karakteristični ljudi kakvi jesmo.

A zbog toga teški izbori nisu kletva

već božiji dar.

Hvala vam.

(Aplauz)