Budite stvaralac povoljnih prilika

Svi želimo da svoje talente uposlimo u stvaranje nečeg značajnog. Ali kako da počnemo? (I ... šta ako ste stidljivi?). Pisac Ker Anderson je podelila sopstvenu priču o hroničnoj stidljivosti, i o tome kako je otvorila svoj svet pomažući drugim ljudima da koriste svoje sposobnosti i strasti.

Odrasla sam

sa dijagnozom fobične stidljivosti,

i kao barem 20 drugih ljudi

u prostoriji ove veličine,

mucala sam.

Da li se usuđujete da podignete ruku?

I to nas prati. To nas zaista prati,

jer, kada se prema nama
ophode na taj način,

mi se ponekad osećamo
kao da smo nevidljivi,

da nas nagovaraju ili nam govore.

A kada sam počela da gledam ljude,

što je uglavnom bilo sve što sam radila,

primetila sam da su neki ljudi

zaista želeli pažnju i priznanje.

Zapamtite, tada sam bila mlada.

I šta su radili?

Ono što i dalje, možda prečesto, radimo.

Pričamo o sebi.

Ali ipak bilo je i drugih ljudi
koje sam posmatrala

i koji su imali ono što zovem
uzajamnim načinom razmišljanja.

U svakoj situaciji, oni bi našli
način da govore o nama

i kreiraju tu "mi" ideju.

Tako je moja ideja
ponovnog osmišljavanja sveta

da ga vidim kao jednog
u kome svi postajemo

veći stvaraoci povoljnih prilika
sa drugima i za druge.

Ne postoji veća prilika

ili poziv na delanje
koji nam je sada upućen

nego da postanemo stvaraoci
povoljnih prilika

koji zajedno koriste svoje
najbolje talente češće

za veće dobro

i postižu stvari koje ne bismo
mogli da učinimo sami.

I hoću da vam govorim o tome,

jer čak veća nego davanje,

čak veća nego davanje,

je naša sposobnost da zajedno
učinimo nešto pametnije

za veće dobro

koje nas oboje uzdiže

i to može da raste.

To je razlog što sedim ovde.

Ali takođe želim da istaknem nešto drugo:

svako od vas

je bolji od bilo koga drugog, u nečemu.

To osporava popularno mišljenje

da ukoliko ste najpametniji u prostoriji,

vi ste u pogrešnoj prostoriji.

(Smeh)

Dozvolite mi da vam ispričam

o zabavi u Holivudu na kojoj
sam bila pre dve godine,

i upoznala sam tu glumicu u usponu,

i uskoro smo razgovarale o nečemu

prema čemu smo obe
osećale strastveno: javnoj umetnosti.

I ona je bila čvrsto ubeđena

da svaka nova zgrada u Los Anđelesu

treba da sadrži javnu umetnost.

Ona je želela da to
bude pravno regulisano,

i vatreno je započela -

ko je ovde iz Čikaga? -

vatreno je počela da govori

o onoj reflektujućoj skulpturi
u obliku pasulja

u parku Milenijum,

i ljudi bi joj se približili

i nasmejali bi se svom odrazu,

i pozirali bi i zavodili

i zajedno bi sebe fotografisali,

i oni bi se smejali.

I dok je govorila, na um mi je pala misao.

Rekla sam: "Poznajem nekoga
koga treba da upoznaš.

On izlazi iz San Kventina
za par nedelja" -

(Smeh)

"I on deli tvoju vatrenu žudnju

za umetnošću koja treba da angažuje
i omogući ljudima da se povežu."

Proveo je pet godina u samici,

i upoznala sam ga jer sam
održala govor u San Kventinu,

i on se jasno izražava,

i prijatnog je izgleda, jer je mišićav.

Svakodnevno je upražnjavao
režim fizičkih vežbi.

(Smeh)

Mislim da me je u tom momentu slušala.

Rekla sam: "On bi bio
neočekivan saveznik."

I ne samo to. Tu je i Džejms.
On je arhitekta

i profesor, i voli da kreira mesta,

a kreiranje mesta je kada imate

te mini-trgove i urbane pasaže

koji su prepuni umetnosti,

gde ljudi crtaju i ponekad
dolaze i razgovaraju.

Mislim da bi i oni bili dobri saveznici.

I zaista i jesu bili.

Sreli su se. Pripremili su se.

Govorili su pred Gradskim većem
Los Anđelesa.

A članovi Veća ne samo
da su doneli propise,

polovina ih je sišla i tražila da se
sa njima fotografiše nakon glasanja.

Oni su bili izuzetni,
neodoljivi i uverljivi.

To ne možete kupiti.

Ono što tražim od vas da razmotrite

je kakvi bismo stvaraoci povoljnih prilika
mi mogli da postanemo,

jer značajnija od bogatstva,

ili visokoparnih titula,

ili mnogobrojnih poznanstava,
je naša sposobnost da se povežemo

preko naših kvaliteta i da ih ispoljimo.

I ne kažem da je to lako,

i sigurna sam da su i mnogi
od vas učinili pogrešne korake

u vezi toga s kim
ste želeli da se povežete,

ali ono što želim da sugerišem

je da je ovo prilika.

Počela sam o ovome da razmišljam

jako davno kada sam bila
izveštač za Vol strit žurnal

i kada je trebalo da iz Evrope
izveštavam o trendovima

i trendovima koji prevazilaze biznis

ili politiku ili životni stil.

Tako da sam morala da imam poznanstva

u svetovima veoma različitim od moga,

jer u suprotnom ne možete
da primetite trendove.

I kao treće, trebalo je da napišem priču

na neki način stavljajući se
u poziciju čitalaca,

da bi oni mogli da vide kako ti
trendovi mogu da utiču na njihove živote.

To je ono što stvaraoci
povoljnih prilika rade.

A evo šta je čudno:

za razliku od sve većeg broja Amerikanaca

koji žive i rade i saobraćaju sa ljudima

koji razmišljaju na istovetan način

jer mi tada postajemo
rigidniji i ekstremniji,

stvaraoci povoljnih prilika
aktivno traže okolnosti

sa ljudima različitim od sebe,

i grade odnose,

i pošto to rade,

oni imaju pouzdane odnose

gde mogu da uvedu odgovarajući tim

i okupe ih da reše probleme bolje i brže

i iskoriste više prilika.

Njih ne odbijaju različitosti,

one ih opčinjavaju,

i to je ogromna promena
u načinu razmišljanja,

i kada je jednom osetite,
želite da vam se događa mnogo češće.

Ovaj svet nas poziva da
imamo zajednički način razmišljanja,

i ja verujem da to treba da učinimo.

Ovo je naročito značajno sada.

Zašto je značajno sada?

Jer mogu biti izumljene stvari
kao bespilotne letelice,

i lekovi i prikupljanje podataka,

i njih može izumeti više ljudi

na jeftiniji način za blagotvorne svrhe,

i tada, kao što svakodnevno
saznajemo iz vesti,

one mogu biti korišćene u opasne svrhe.

Ona nas poziva, svakoga od nas,

ka višem cilju.

Ali evo ga i šlag na torti:

to nije samo prva prilika

da radite sa nekim drugim,

to je verovatno vaša najveća prilika,

kao institucije ili pojedinca.

To je nakon ovog iskustva

kada vi verujete jedno drugom.

To su neočekivane stvari

koje kasnije pronalazite,

a koje nikada ne biste
mogli da predvidite.

Na primer, Marti je muž
one glumice koju sam pomenula,

i on ih je posmatrao dok su vežbali,

i uskoro je razgovorao sa Voli,

mojim prijateljem bivšim robijašem,

o tim zatvorskim treninzima.

I on je razmišljao:

ja imam niz terena za raketbol.

Ovaj momak bi mogao da ga podučava.

Puno ljudi koji tamo rade
su članovi na mojim terenima.

Oni često putuju.

Mogli bi da vežbaju
u svojim hotelskim sobama,

bez ikakve opreme.

Tako se Voli zaposlio.

I ne samo to, godinama kasnije

je podučavao i raketbol.

Godinama nakon toga,

on je podučavao učitelje raketbola.

Ono što sugerišem je da
kada se povežete sa ljudima

oko zajedničkog interesa i delovanja,

naviknete se da vam se
neočekivane, dobre stvari

dešavaju u budućnosti,

i mislim da je to ono čime se ovde bavimo.

Mi se otvaramo ovim mogućnostima,

i u ovoj sobi se nalaze
ključni igrači i tehnologija,

ključni igrači koji su
u jedinstvenoj situaciji da ovo urade,

da zajedno unaprede sisteme i projekte.

I evo šta vas pozivam da učinite.

Zapamtite tri osobine
stvaralaca povoljnih prilika.

Stvaraoci povoljnih prilika nastavljaju
da razvijaju svoje glavne snage

i oni postaju tragaoci za obrascima.

Oni se uključuju u svetove
drugačije od njihovih

tako da im se veruje
i oni mogu da vide te obrasce,

i oni komuniciraju da bi se povezali

oko najboljih tački zajedničkog interesa.

Tako da je ono što od vas tražim:

svet je gladan.

Ja zaista verujem, na osnovu
neposrednog iskustva,

svet je gladan našeg ujedinjenja

kao stvaralaca povoljnih prilika,

i dostizanja ovakvog ponašanja

kao što mnogi od vas već čine -

to znam iz prve ruke -

i da ponovo osmislimo svet

u kojem zajedno koristimo
naše najbolje talente

češće kako bismo zajedno
postigli veće stvari

od onih koje bismo mogli sami.

Samo upamtite,

kao što je Dejv Liniger jednom rekao:

"Ne možete uspeti

ako na zajednički organizovan ručak
dođete samo sa viljuškom."

(Smeh)

Mnogo vam hvala.

Hvala. (Aplauz)