Zašto sanjamo? - Ejmi Adkins (Amy Adkins)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-do-we-dream-amy-adkins

U trećem milenijumu pre nove ere, mesopotamski kraljevi su beležili i tumačili svoje snove na voštanim pločama. U godinama koje su usledile nismo napravili predah u našem pohodu na razumevanje zašto sanjamo. Pa, iako još uvek nemamo nedvosmislene odgovore, imamo neke teorije. Ejmi Adkins nam otkriva najvažnijih sedam potencijalnih razloga zašto sanjamo.

U trećem milenijumu p.n.e.

mesopotamski kraljevi su beležili i
tumačili svoje snove na voštanim pločama.

Hiljadu godina kasnije

drevni Egipćani su napisali
knjigu o snovima,

nabrajajući stotinu uobičajenih snova
i njihovih značenja.

A narednih godina

nismo napravili predah u našem pohodu
na razumevanje zašto sanjamo.

Pa, nakon obimnog naučnog istraživanja,

tehnološkog napretka

i istrajnosti,

još uvek nemamo nedvosmislene odgovore,
ali imamo neke zanimljive teorije.

Sanjamo da bismo ostvarili naše želje.

Ranih 1900-ih,

Sigmund Frojd je pretpostavio da, dok su
svi naši snovi, uključujući i noćne more,

zbirke prizora
iz naših dnevnih, svesnih života,

takođe imaju simbolična značenja,

koja se odnose na ispunjenje
naših podsvesnih želja.

Frojdova teorija je bila da je sve
čega se sećamo kad se probudimo iz sna

simbolična predstava

naših nesvesnih primitivnih misli,
poriva i žudnji.

Frojd je verovao da bi se analizom
tih zapamćenih elemenata,

nesvesni sadržaj razotkrio
našem svesnom umu,

a psihološki problemi
koji proizlaze iz potiskivanja

bi mogli da budu obrađeni i razrešeni.

Sanjamo da bismo pamtili.

San je dobar za poboljšanje učinka
određenih mentalnih zadataka,

međutim sanjanje uz spavanje je bolje.

Godine 2011, istraživači su otkrili

da su subjekti mnogo bolji
u snalaženju u složenom 3D lavirintu,

ako su dremali i sanjali
o lavirintu pred njihov drugi pokušaj.

Zapravo, bili su 10 puta bolji u tome

od onih koji su između pokušaja
samo budni razmišljali o lavirintu

i onih koji su dremali,
ali nisu sanjali o lavirintu.

Istraživači imaju teoriju
da se određeni memorijski procesi

jedino mogu desiti dok spavamo,

a naši snovi su signal
da se ovi procesi dešavaju.

Sanjamo da bismo zaboravili.

Postoji oko 10,000 triliona nervnih veza

u arhitekturi vašeg mozga.

One nastaju od svega o čemu razmišljamo
i svega što radimo.

Neurobiološka teorija o snovima iz 1983,
nazvana obrnuto učenje,

tvrdi da dok spavamo,
a uglavnom tokom REM ciklusa spavanja,

vaš neokorteks pregleda ove nervne veze

i odbacuje one koje su suvišne.

Bez ovog procesa odučavanja,

koji proishodi u vašim snovima,

vaš mozak bi mogao da bude preplavljen
beskorisnim vezama

i parazitske misli bi mogle da ometu
nužno razmišljanje

koje vam je neophodno dok ste budni.

Sanjamo da bismo očuvali rad mozga.

Teorija o trajnoj aktivaciji pretpostavlja
da vaši snovi proishode

iz potrebe vašeg mozga da stalno
učvršćuje i stvara dugoročna pamćenja

kako bi radio kako treba.

Dakle, kada uticaj spolja
padne ispod određenog nivoa,

kao kad spavate,

vaš mozak automatski pokreće

proizvodnju podataka
iz memorijskih skladišta,

koji vam se prikazuju
u vidu misli i osećanja

koje doživljavate u svojim snovima.

Drugim rečima,

vaši snovi bi mogli da budu nasumični
skrin sejver koji vaš mozak uključuje

kako se ne bi potpuno isključio.

Sanjamo da bismo vežbali.

Prilično su česti snovi
o opasnim i pretećim situacijama,

a teorija o vežbanju primitivnih instikata

tvrdi da sadržaj sna
ima važnu svrsishodnost.

Bilo da se radi o nespokojnoj noći
u kojoj vas medved juri kroz šumu

ili o sukobu s nindžom u mračnoj ulici,

ovi snovi vam omogućuju da vežbate
svoje instinkte za borbu i beg

i da ih održavate izoštrenim i pouzdanim
u slučaju da vam zatrebaju u stvarnosti.

No, snovi ne moraju
uvek da budu neprijatni.

Na primer, snovi o vašem zgodnom komšiji

mogu takođe da uvežbavaju
vaš reproduktivni instinkt.

Sanjamo da bismo se izlečili.

Neurotransmiteri stresa u mozgu
su daleko manje aktivni

tokom REM faze sna,

čak i tokom snova
o traumatičnim iskustvima,

zato neki istraživači imaju teoriju

da je jedna od svrha snova
da ublaže bolna iskustva,

da omoguće psihološko iscelenje.

Revizija traumatičnih događaja u snovima,
uz manje mentalnog stresa,

može da vam obezbedi jasniji pogled

i veću sposobnost njihove obrade
na psihološki zdravije načine.

Ljudi s nekim poremećajima raspoloženja
i PTSP, često imaju problema sa snom,

zbog čega neki naučnici veruju
da bi nedostatak sna

mogao da bude dodatni razlog
za njihove bolesti.

Sanjamo da bismo rešavali probeleme.

Bez stega stvarnosti
i pravila konvencionalne logike,

u vašim snovima, vaš mozak
može da stvara bezgranična scenarija

kako bi vam pomogao u shvatanju problema

i u osmišljanju rešenja
koja ne biste razmatrali budni.

Džon Stajnbek je to zvao
komitetom iz snova,

a istraživač je pokazao

učinkovitost snova u rešavanju problema.

Na taj način je
i renomirani hemičar Avgust Kekule

otkrio strukturu molekula benzena

i to je razlog zašto je ponekad
najbolje rešenje za problem

da ga pustite da odleži.

A ovo su samo neke
od istaknutijih teorija.

Kako tehnologija uvećava
našu sposobnost razumevanja mozga,

moguće je da ćemo jednog dana

otkriti nedvosmislen razlog za njih.

No dok to vreme stigne,
moraćemo prosto da nastavimo da sanjamo.