Zašto osećamo nostalgiju? - Klej Ratledž (Clay Routledge)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-do-we-feel-nostalgia-clay-routledge

Nostalgija je nekad smatrana bolešću rezervisanom za određene grupe ljudi. Danas ljudi širom sveta prijavljuju doživljaj i uživanje u nostalgiji. Međutim, kako nostalgija deluje? I da li je zdrava? Klej Ratledž detaljno objašnjava to kako se naše razumevanje nostalgije promenilo otkad je prvi put skovan termin u kasnom XVII veku.

Lekcija: Klej Ratledž; Animacija: Anton Bogati.

Kasnog XVII veka,

student medicine, po imenu Johanes Hofer
je primetio neobičnu bolest

koja je pogađala švajcarske plaćenike
koji su služili u inostranstvu.

Simptomi,

uključujući umor,

nesanicu,

nepravilan rad srca,

lošu probavu

i groznicu su bili toliko jaki

da su vojnici morali da budu poslani kući.

Kako je Hofer otkrio,
uzrok nije bila neka fizička smetnja,

već snažna žudnja
za svojom planinskom domovinom.

Stanje je označio kao nostalgiju,

od grčke reči "nostos" za povratak kući

i "algos" za bol ili žudnju.

Prvobitno je nostalgija smatrana
naročito švajcarskom nedaćom.

Neki doktori su pretpostavili
da konstantni zvuk kravljih zvona sa Alpa

uzrokuje oštećenje bubnih opni i mozga.

Komandanti su čak zabranjivali vojnicima
da pevaju tradicionalne švajcarske pesme

iz straha da će ih navesti
na dezerterstvo i samoubistvo.

No kako je migracija porasla širom sveta
nostalgija je posmatrana kod raznih grupa.

Ispostavilo se da je bilo ko odvojen
od svog rodnog mesta duže vremena

podložan nostalgiji.

A do ranog XX veka,

profesionalci više nisu na nju gledali
kao na neurološku bolest,

već kao na mentalno stanje
slično depresiji.

Psiholozi iz tog vremena su nagađali

da je predstavljala poteškoće
napuštanja detinjstva,

pa čak i žudnju da se pojedinac
vrati u stanje fetusa.

No tokom narednih nekoliko decenija

se promenilo razumevanje nostalgije
na dva važna načina.

Njeno značenje je prošireno,
od pokazivanja čežnje za domom

do uopšteno žudnje za prošlošću.

A umesto kao na groznu bolest,

počeli su da je gledaju
kao dirljivo i prijatno iskustvo.

Možda je najpoznatiji primer ovoga

zabeležio francuski pisac Marsel Prust.

Opisao je kako ukus keksa medveđe šapice,
koga nije jeo od detinjstva,

pokreće lavinu toplih i snažnih
senzornih asocijacija.

Pa, šta je uzrokovalo tako velik
preokret u našem viđenju nostalgije?

Delimično ima veze s naukom.

Psihologija je napravila zaokret
od čiste teorije

ka pažljivijem i sistematičnijem
empirijskom posmatranju.

Te su profesionalci uvideli
da su mnogi negativni simptomi

možda prosto bili povezani s nostalgijom,

a ne uzrokovani njome.

I, zapravo, uprkos tome
što je to složeno emotivno stanje

koje može da podrazumeva
osećanja gubitka i tuge,

nostalgija uopšteno ne uzrokuje
negativna raspoloženja kod ljudi.

Naprotiv, omogućujući pojedincima
da se sete ličnih značajnih

i dragocenih iskustava
koja su delili s drugima,

nostalgija može da podstakne
psihološku dobrobit.

Istraživanja su pokazala
da izazivanje nostalgije kod ljudi

može da pojača njihova osećanja
samopoštovanja i društvenog pripadanja,

da podstakne psihološki rast,

pa čak i da ih učini darežljivijim.

Pa, umesto da bude uzrok
mentalnih smetnji,

nostalgija može da bude lekovit način
izlaženja na kraj s njima.

Na primer, kad ljudi dožive
negativna emotivna stanja,

prirodno pribegavaju nostalgiji
kako bi umanjili bol

i obnovili zdravlje.

Danas se čini da je nostalgija svuda,

delimično jer su oglašivači
otkrili koliko je moćna

kao marketinška tehnika.

Privlačno je o ovome razmišljati
kao o znaku zarobljenosti u prošlosti,

ali nostalgija tako ne deluje.

Naprotiv, nostalgija pomaže da se setimo
da naši životi imaju značaj i vrednost,

pomaže nam da nađemo
samopouzdanje i motivaciju

da se suočimo sa budućim izazovima.