Return to Video

Zašto govorim sve glasnije, čak iako se judi rugaju mom akcentu

  • 0:01 - 0:03
    Nekad mi se stalno ponavljao sledeći san
  • 0:03 - 0:05
    u kom bih ušetao u prostoriju punu ljudi
  • 0:06 - 0:09
    i pokušao da ne pravim
    kontakt očima s bilo kim.
  • 0:10 - 0:12
    Sve dok me neko primeti,
  • 0:12 - 0:13
    i ja prosto počnem da paničim.
  • 0:14 - 0:16
    A osoba mi priđe
  • 0:16 - 0:19
    i kaže: "Zdravo, zovem se tako-i-tako.
  • 0:19 - 0:20
    A kako se ti zoveš?"
  • 0:20 - 0:23
    A ja sam prosto nem, ne mogu da odgovorim.
  • 0:25 - 0:28
    Nakon neprijatne tišine, on kaže:
  • 0:28 - 0:29
    "Jesi li zaboravio svoje ime?"
  • 0:30 - 0:31
    A ja i dalje ćutim.
  • 0:32 - 0:37
    A onda, polako, svi drugi ljudi
    iz prostorije počinju da se okreću ka meni
  • 0:37 - 0:39
    i pitaju, skoro jednoglasno,
  • 0:40 - 0:45
    (Sinhronizacija; nekoliko glasova)
    "Jesi li zaboravio svoje ime?"
  • 0:45 - 0:48
    Kako hor postaje glasniji,
    želim da odgovorim, ali ne odgovaram.
  • 0:50 - 0:52
    Ja sam vizuelni umetnik.
  • 0:53 - 0:55
    Neka moja dela su duhovita,
  • 0:55 - 0:59
    a neka su malčice smešna,
    ali na tužan način.
  • 1:00 - 1:05
    A nešto u čemu zaista uživam
  • 1:05 - 1:07
    je pravljenje ovih kratkih animacija
  • 1:07 - 1:11
    gde dajem glas raznim likovima.
  • 1:11 - 1:12
    Bio sam medved.
  • 1:12 - 1:14
    (Video) Medved
    (Glas Safvata Salima): Zdravo.
  • 1:14 - 1:16
    (Smeh)
  • 1:16 - 1:18
    Safvat Salim: Bio sam kit.
  • 1:18 - 1:20
    (Video) Kit (Glas SS-a): Zdravo.
  • 1:20 - 1:21
    (Smeh)
  • 1:21 - 1:22
    SS: Bio sam čestitka.
  • 1:22 - 1:24
    (Video) Čestitka (Glas SS-a): Zdravo.
  • 1:24 - 1:25
    (Smeh)
  • 1:25 - 1:28
    SS: I moj lični favorit
    je Frankenštajnovo čudovište.
  • 1:29 - 1:31
    (Video) Frankenštajnovo čudovište
    (Glas SS-a): (Groktanje)
  • 1:31 - 1:32
    (Smeh)
  • 1:32 - 1:34
    SS: Samo sam morao
    da grokćem za taj snimak.
  • 1:34 - 1:37
    Pre nekoliko godina
    sam napravio ovaj obrazovni snimak
  • 1:37 - 1:40
    o istoriji video igara.
  • 1:40 - 1:44
    I za njega sam radio glas
    svemirskog osvajača.
  • 1:44 - 1:46
    (Video) Svemirski osvajač
    (Glas SS): Zdravo.
  • 1:46 - 1:47
    SS: Ostvarenje sna, zaista.
  • 1:47 - 1:48
    (Smeh)
  • 1:48 - 1:50
    A kad je taj snimak
    postavljen na internet,
  • 1:50 - 1:53
    prosto sam sedeo za kompjuterom,
    pritiskajući "rifreš",
  • 1:53 - 1:55
    uzbuđen da vidim reakcije.
  • 1:55 - 1:57
    Prvi komentar je stigao.
  • 1:57 - 1:58
    (Video) Komentar: Sjajno.
  • 1:58 - 1:59
    SS: To!
  • 2:00 - 2:01
    Pritisnem "rifreš".
  • 2:01 - 2:04
    (Video) Komentar: Odličan snimak.
    Radujem se sledećem.
  • 2:04 - 2:07
    SS: ovo je bilo samo za prvi deo
    dvodelnog snimka.
  • 2:07 - 2:09
    Trebalo je da radim na sledećem.
  • 2:09 - 2:10
    Pritisnem "rifreš".
  • 2:10 - 2:14
    (Video) Komentar: Gde je DRUGI deo?
    GDEEEEEE? Potreban mi je SAAAAAD! :p
  • 2:14 - 2:15
    (Smeh)
  • 2:15 - 2:18
    SS: Ljudi koji nisu moja mama
    su govorili lepe stvari o meni,
  • 2:18 - 2:19
    na internetu!
  • 2:19 - 2:22
    Činilo se da sam se konačno probio.
  • 2:22 - 2:23
    Pritisnem "rifreš".
  • 2:23 - 2:26
    (Video) Komentar: Glas mu je iritantan.
    Bez uvrede.
  • 2:26 - 2:29
    SS: U redu, ne vređam se. Rifreš.
  • 2:29 - 2:32
    (Video) Komentar: Možeš li ovo da snimiš
    bez kikiriki putera u ustima?
  • 2:32 - 2:35
    SS: U redu, bar je povratna informacija
    unekoliko konstruktivna.
  • 2:35 - 2:37
    Pritisnem "rifreš".
  • 2:37 - 2:39
    (VIdeo) Komentar: Molim te
    ne koristi više ovog naratora,
  • 2:39 - 2:41
    jedva se razume.
  • 2:41 - 2:42
    SS: Rifreš.
  • 2:42 - 2:45
    (VIdeo) Komentar: Nisam mogao da pratim
    zbog indijskog akcenta.
  • 2:45 - 2:46
    SS: OK, OK, OK, dve stvari.
  • 2:46 - 2:48
    Pod jedan: nemam indijski akcenat,
  • 2:48 - 2:50
    imam pakistanski akcenat, u redu?
  • 2:50 - 2:53
    I pod dva: očito imam pakistanski akcenat.
  • 2:53 - 2:56
    (Smeh)
  • 2:56 - 2:58
    Ali slični komentari su i dalje stizali,
  • 2:58 - 3:01
    pa sam shvatio da bi trebalo
    prosto da ih ignorišem
  • 3:01 - 3:04
    i da počnem da radim
    na drugom delu snimka.
  • 3:04 - 3:06
    Snimio sam svoj audio,
  • 3:06 - 3:09
    ali svaki put kad bih seo da ga montiram,
  • 3:09 - 3:10
    prosto nisam mogao.
  • 3:12 - 3:15
    Svaki put bi me to vratilo u detinjstvo,
  • 3:15 - 3:18
    kad mi je bilo teže da govorim.
  • 3:18 - 3:21
    Mucao sam od kad pamtim.
  • 3:22 - 3:24
    Bio sam dete iz odeljenja
  • 3:24 - 3:26
    koje nikad ne podiže ruku
    kad ima nešto da pita -
  • 3:26 - 3:27
    ili zna odgoor.
  • 3:27 - 3:29
    Svaki put kad bi telefon zazvonio,
  • 3:29 - 3:32
    otrčao bih u kupatilo
    kako ne bih morao da se javim.
  • 3:33 - 3:36
    Ako bi poziv bio za mene,
    moji roditelji bi rekli da nisam tu.
  • 3:36 - 3:38
    Proveo sam mnogo vremena u kupatilu.
  • 3:40 - 3:42
    I mrzeo sam da se predstavljam,
  • 3:42 - 3:44
    naročito u grupama.
  • 3:44 - 3:47
    Uvek bi zamuckivao svoje ime,
    i obično bi neko prokomentarisao:
  • 3:47 - 3:49
    "Jesi li zaboravio svoje ime?"
  • 3:49 - 3:50
    I onda bi se svi nasmejali.
  • 3:51 - 3:53
    Ta šala nikad nije zastarela.
  • 3:55 - 3:57
    (Smeh)
  • 3:58 - 4:01
    Proveo sam svoje detinjstvo
    osećajući da ako progovorim,
  • 4:01 - 4:07
    postaće očigledno
    da nešto nije u redu sa mnom,
  • 4:07 - 4:08
    da nisam normalan.
  • 4:09 - 4:11
    Te sam uglavnom ćutao.
  • 4:12 - 4:16
    Pa, vidite, kasnije je čak i mogućnost
    korišćenja mog glasa u mom radu
  • 4:16 - 4:18
    bila ogroman korak za mene.
  • 4:18 - 4:20
    Svaki put kad snimim zvuk,
  • 4:20 - 4:23
    napipavao bih izlaz izgovarajući
    svaku rečenicu mnogo, mnogo puta,
  • 4:23 - 4:25
    a potom bih se vraćao
  • 4:25 - 4:28
    i birao one za koje sam verovao
    da su najmanje bezvezne.
  • 4:31 - 4:34
    (Sinhronizacija) SS: Obrada zvuka
    je poput fotošopa vašeg glasa.
  • 4:34 - 4:38
    Mogu da ga usporim, ubrzam,
    učinim dubljim, dodam eho.
  • 4:38 - 4:42
    A ako zamucam usput,
    a ako zamucam usput,
  • 4:42 - 4:43
    prosto se vratim i popravim to.
  • 4:43 - 4:45
    To je magija.
  • 4:45 - 4:48
    SS: Upotreba mog izuzetno obrađenog
    glasa u mom radu
  • 4:48 - 4:51
    je bio način za mene
    da konačno sebi zvučim normalno.
  • 4:52 - 4:54
    Ali nakon komentara na snimak,
  • 4:55 - 4:57
    više se zbog toga nisam osećao normalno.
  • 4:58 - 5:00
    Te sam prestao da koristim
    moj glas u mom radu.
  • 5:02 - 5:06
    Od tad sam mnogo razmišljao
    o tome šta znači biti normalan.
  • 5:07 - 5:09
    I stigao sam do zaključka
  • 5:09 - 5:13
    da "normalnost" uveliko zavisi
    od očekivanja.
  • 5:13 - 5:15
    Dozvolite da vam dam primer.
  • 5:15 - 5:16
    Naišao sam na priču
  • 5:16 - 5:18
    o antičkom grčkom piscu Homeru.
  • 5:19 - 5:22
    Sad, Homer retko pominje boje
    u svom pisanju.
  • 5:23 - 5:24
    Pa čak i kad to radi,
  • 5:24 - 5:26
    čini se da ih baš i ne pogodi.
  • 5:27 - 5:30
    Na primer, more opisuje
    da je crveno kao vino,
  • 5:30 - 5:34
    ljudska lica su ponekad zelena,
    a ovce su ljubičaste.
  • 5:35 - 5:36
    No ne radi se samo o Homeru.
  • 5:36 - 5:39
    Ako pogledate celokupnu
    drevnu književnost -
  • 5:39 - 5:41
    drevnu kinesku,
    islandsku, grčku, indijsku,
  • 5:41 - 5:43
    pa čak i originalnu jevrejsku Bibliju -
  • 5:43 - 5:46
    u svima njima se retko pominju boje.
  • 5:47 - 5:50
    A najpopularnija teorija
    o tome zašto je tako
  • 5:50 - 5:53
    je da su kulture počele
    da prepoznaju neku boju
  • 5:53 - 5:56
    tek kad su bile u mogućnosti
    da naprave tu boju.
  • 5:56 - 5:58
    U suštini, ako možete napraviti boju,
  • 5:58 - 5:59
    tek onda je možete videti.
  • 6:00 - 6:03
    Boja poput crvene, koju je bilo
    prilično lako napraviti u većini kultura -
  • 6:03 - 6:06
    počeli su da vide tu boju prilično rano.
  • 6:06 - 6:09
    No boja poput plave,
    koju je bilo značajno teže napraviti -
  • 6:09 - 6:12
    mnoge kulture nisu savladale
    kako da naprave tu boju
  • 6:12 - 6:13
    sve do mnogo kasnije.
  • 6:13 - 6:16
    Nisu je ni raspoznavali
    sve do mnogo kasnije, takođe.
  • 6:16 - 6:19
    Pa je sve do tad, iako je boja
    mogla da bude svuda oko njih,
  • 6:19 - 6:22
    prosto nisu bili u stanju da je vide.
  • 6:22 - 6:23
    Bila je nevidljiva.
  • 6:23 - 6:25
    Nije bila deo njihove normalnosti.
  • 6:27 - 6:30
    A ta priča mi je pomogla
    da stavim sopstveno iskustvo u kontekst.
  • 6:30 - 6:33
    Pa kad sam prvi put čitao
    komentare na snimak,
  • 6:33 - 6:36
    moja prvobitna reakcija
    je bila da to sve primim lično.
  • 6:36 - 6:38
    Ali ljudi koji su komentarisali nisu znali
  • 6:38 - 6:41
    koliko sam samosvestan svog glasa.
  • 6:42 - 6:45
    Većinom su reagovali na moj akcenat,
  • 6:45 - 6:48
    da nije normalno za naratora
    da ima akcenat.
  • 6:49 - 6:51
    Ali šta je uopšte normalno?
  • 6:51 - 6:55
    Znamo da će lektori da nađu
    više omaški u pisanju,
  • 6:55 - 6:56
    ako misle da ste crnac.
  • 6:57 - 7:01
    Znamo da su profesori manje skloni
    da pomažu ženama ili studentima manjinama.
  • 7:02 - 7:05
    I znamo da biografije
    sa prezimenima koja zvuče belački
  • 7:05 - 7:08
    dobijaju više poziva od biografija
    s prezimenima koja zvuče crnački.
  • 7:09 - 7:10
    Zašto je tako?
  • 7:11 - 7:13
    Zbog našeg očekivanja
    toga šta je normalno.
  • 7:14 - 7:16
    Smatramo da je normalno
  • 7:16 - 7:18
    da đak crnac pravi više grešaka u pisanju.
  • 7:18 - 7:20
    Smatramo da je normalno
  • 7:20 - 7:23
    kad žena ili đak manjina ne uspeju.
  • 7:24 - 7:26
    I smatramo da je normalno
  • 7:26 - 7:29
    da je radnika belca
    bolje zaposliti nego crnca.
  • 7:29 - 7:32
    Istraživanja takođe pokazuju
    da su ovakve diskriminacije
  • 7:32 - 7:34
    u većini slučajeva prosto pristrasnost
  • 7:34 - 7:38
    i proističu više iz želje da pomognemo
    ljudima s kojima se poistovećujemo
  • 7:38 - 7:42
    nego iz želje da povredimo ljude
    s kojima se ne poistovećujemo.
  • 7:43 - 7:46
    A nepoistovećivanje s ljudima
    počinje u veoma ranom uzrastu.
  • 7:46 - 7:48
    Dozvolite da vam dam primer.
  • 7:48 - 7:51
    Jedna biblioteka
    koja vodi evidenciju o likovima
  • 7:52 - 7:55
    u dečjim kolekcijama knjiga svake godine
  • 7:55 - 8:00
    je otkrila da je 2014.
    svega oko 11 procenata knjiga
  • 8:00 - 8:02
    imalo obojenog lika.
  • 8:02 - 8:06
    A samo godinu ranije,
    taj broj je bio oko osam procenata,
  • 8:06 - 8:10
    iako danas polovina američke dece
    vodi poreklo iz manjinskih okruženja.
  • 8:10 - 8:11
    Polovina.
  • 8:11 - 8:13
    Ovde imamo dva velika problema.
  • 8:13 - 8:16
    Pod jedan, deci govore
    da mogu da budu bilo šta,
  • 8:16 - 8:17
    da mogu da postignu sve,
  • 8:17 - 8:19
    pa ipak većina priča
    koju konzumiraju obojena deca
  • 8:19 - 8:21
    je o ljudima koji nisu poput njih.
  • 8:21 - 8:24
    Pod dva, većina većinskih grupa ne shvata
  • 8:24 - 8:27
    u kolikoj su meri slični manjinama -
  • 8:27 - 8:30
    naša svakodnevna iskustva, naše nade,
  • 8:30 - 8:32
    naši snovi, naši strahovi
  • 8:32 - 8:34
    i naša uzajamna ljubav prema humusu.
  • 8:34 - 8:35
    Preukusan je!
  • 8:35 - 8:37
    (Smeh)
  • 8:38 - 8:41
    Baš kao plava boja kod antičkih Grka,
  • 8:41 - 8:44
    manjine nisu deo onoga
    što smatramo normalnim
  • 8:45 - 8:50
    jer je normalnost prosto konstrukcija
    onoga čemu smo izloženi
  • 8:50 - 8:52
    i koliko nam je to vidljivo.
  • 8:54 - 8:56
    A ovde stvari postaju
    malčice komplikovane.
  • 8:57 - 9:01
    Mogu da prihvatim formiranu pretpostavku
    normalnosti - da je normalnost dobra,
  • 9:01 - 9:05
    i da je sve van te svedene definicije
    normalnosti loše.
  • 9:06 - 9:10
    Ili mogu da dovedem u pitanje
    tu formiranu pretpostavku normalnosti
  • 9:10 - 9:12
    svojim radom
  • 9:12 - 9:13
    i svojim glasom
  • 9:14 - 9:16
    i svojim akcentom
  • 9:17 - 9:18
    i stojeći ovde na sceni,
  • 9:18 - 9:21
    iako sam se usrao od straha
    i radije bih bio u kupatilu.
  • 9:22 - 9:23
    (Smeh)
  • 9:23 - 9:26
    (Aplauz)
  • 9:33 - 9:36
    (Video) Ovca (Glas SS-a): Trenutno
    polako počinjem da koristim glas
  • 9:36 - 9:38
    u svom radu, opet.
  • 9:38 - 9:39
    I dobar je osećaj.
  • 9:39 - 9:40
    Ne znači da neću doživeti slom
  • 9:40 - 9:43
    sledeći put kad nekoliko desetina
    ljudi kaže da govorim
  • 9:43 - 9:46
    (Mrmljanje) kao da u ustima imam
    puter od kikirikija.
  • 9:46 - 9:47
    (Smeh)
  • 9:47 - 9:49
    SS: To prosto znači da sad
    mnogo bolje razumem
  • 9:49 - 9:51
    šta je u pitanju,
  • 9:51 - 9:54
    i kako odustajanje nije opcija.
  • 9:57 - 9:59
    Antički Grci se nisu prosto
    probudili jednog dana i shvatili
  • 9:59 - 10:01
    da je nebo plavo.
  • 10:01 - 10:05
    Trebalo je čak vekovi da prođu
    da bi ljudi shvatili šta smo ignorisali
  • 10:05 - 10:06
    toliko dugo.
  • 10:07 - 10:11
    Stoga moramo stalno da dovodimo u pitanje
    našu pretpostavku o normalnosti
  • 10:11 - 10:15
    jer će nam, kao društvu, to omogućiti
  • 10:15 - 10:18
    da konačno vidimo nebo kakvo jeste.
  • 10:20 - 10:26
    (Video) Likovi: Hvala vam. Havala vam.
    Hvala vam. Hvala vam. Havala vam.
  • 10:26 - 10:28
    Frankenštajnovo čudovište: (Grokće)
  • 10:28 - 10:29
    (Smeh)
  • 10:29 - 10:30
    SS: Hvala vam.
  • 10:30 - 10:34
    (Aplauz)
Title:
Zašto govorim sve glasnije, čak iako se judi rugaju mom akcentu
Speaker:
Safvat Salim (Safwat Saleem)
Description:

Umetnik Safvat Salim je odrastao s mucanjem - ali kao slobodni animator, odlučio je da sam radi svoje sinhronizacije kako bi podario život svojim likovima. Kad su u komentarima na Jutjubu počeli da ismevaju njegov pakistanski akcenat, to ga je slomilo i njegov glas je počeo da napušta njegovo delo. Poslušajte u ovom šarmantnom, pronicljivom govoru kako je ovaj učesnik TED Fellows programa povratio svoj glas i samopouzdanje.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDTalks
Duration:
10:48

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.