Лекција 1.1: Хумано-компјутерска интеракција (4:18)

Здраво, ја сам Скот Клемер, ја сам професор сарадник рачунарских наука

и желео бих да вам пожелим добродошлицу на овај курс, увода у хумано-комјутерску интеракцију.

Овај курс се базира на часовима које предајем на Стенфорду већ неколико година

а спаја материјале из многобројних извора.

Пре свега долази човек, особа која користи систем

и други људи са којима ради и комуницира.

Онда имате рачунар, то је машина или мрежа машина које покрећу систем.

На крају, имате сучеље које представља систем кориснику.

ХКИ је дизајн, имплементација и процена корисничког сучеља.

Овај курс ће вас научити да користите сет алата како бисте успешно обавили ове задатке.

На почетку дизајн пројекта, често не знамо шта је проблем

или какав простор могућности може бити, а камоли шта решење треба да буде.

Последично, дизајн у реалном свету је понављајући

пропада брзо да бисте раније успели.

Често просперира од покушаја и поређења опција.

На крају, битно је фокусирати се на људе које ће користити ваш систем.

Добар дизајн доноси људима срећу, помаже људима да раде ствари до којих им је стало,

и помаже нам да се повежемо са људима до којих нам је стало.

Добра корисничка сучеља имају огроман удар на могућност особе да оствари циљ,

тако и друштво. Графичка корисничка сучеља помажу

са обављањем стотине милиона задатака,

омогућавајући нам да радимо ствари као што је, прављење докумената, дељење фотографија и повезивање са породицом

као и налажење информација

Лош дизајн је фрустрирајућ и кошта нас живота: медицински уређаји, авионске несреће

и нуклерарне катастрофе су само три подручја где лоше корисничко сучеље и софтверске грешке

доводе до озбиљних повреда и много смрти.

Ово су велике ставке које траже много времена за производњу.

Проблем који ме стварно дотиче је да су многи проблеми ових сучеља

могли лако бити избегнути.

Поправка ових проблема захтева праћење само основних принципа као што су доследност и повратне информације.

Да су ефектни принципи дизајна сучеља били широко познати

неке од ових катастрофа би биле избегнуте.

Ово је главни разлог зашто сам направио овај курс.

Лош дизајн ствара проблеме и смањује квалитет живота људи и у мањим стварима.

Сетите се само свег времена које сте протраћили на сајту банке

или покушавајући да схватите зашто бежична мрежа не ради, или покушавајући да подесите нешто на дигиталној камери.

Рецимо да ове фрустрације узимају

10 минута дневно просечног Американца.

Са 300 милиона људи само у Америци, то је 3 милијарде личних минута дневно.

или 18 милијарди личних сати годишње.

То је много времена које смо могли провести правећи свет бољим местом.

Најчешће, најбоља сучеља постају нам невидљива.

Када сучеље постане аутоматско рутином, дизајном или најчешће комбинацијом,

наша пажња се усмерава на коришћење апликације да би се постигао циљ.

То је, рецимо, као слепа особа која је научила да хода са штапом.

Након свих тих сати вежбе, они више не осећају штап.

Њихов чулни пријем је на крају штапа, путем њега доживљавају свет.

Тај пренос пажње је оно што се деси када сучеље постане интуитивно.

Дизајнирање сјајних корисничких сучеља захтева огромну креативност и много напорног рада.

Али дизајнирање добрих корисничких сучеља је прилично лако

ако знате само медоте, технике и принципе. Показаћу вам како.

Сумираћемо овај увод:

Кроз овај курс научићете процес где задаци, циљеви и вредности људи воде развој.

Научићете да радите са корисницима кроз процес;

да процените одлуке из угла гледања корисника, њихов рад и њихову околину;

да обраћате пажњу на могућности људи и ситуацију; и да причате са правим стручњацима.

Научићете да причате са мноштвом корисника - како обичним тако и екстремним - и мноштвом интересената.

Како ме је мој колега Џон Цимерман недавно подсетио,

корисницу су само један од актера у процесу дизајна.

Други актери су такође важни, олакшавање развоја и трошкова производње, подрша, одржавање...

Код дизајнирања за људе, не заборавите друге делове слагалице.

При прављењу овог часа, интегрисао сам материјале из многих извора,

укључујући и часове Џејмса Лендеја, књиге Дона Номана

и научне радове као из CHI Конфереције.

За оне који би желели да науче више,

Окачио сам слајд Даље читање на крају многих својих предавања.