Kako ovladati čulom mirisa - Aleksandra Horovic (Alexandra Horowitz)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/how-to-master-your-sense-of-smell-alexandra-horowitz

Neki proizvođači i prodavci parfema mogu da razlikuju zasebne note u mirisima koji su napravljeni od stotina nijansi; poznato je da eksperti za čaj mogu da ustanove odakle potiče čaj; a u Njujorškoj tranzitnoj inspekciji je nekada postojao radnik odgovoran samo za utvrđivanje curenja goriva. Ali, da li svi možemo da naučimo da osećamo mirise i budemo osetljivi kao i ti eksperti? Aleksandra Horovic nas u tri jednostavna koraka uči kako da poboljšamo čulo mirisa.

Lekciju pripremila: Aleksandra Horovic, animacija: Black Power Design.

Proizvođači i prodavci parfema mogu
da razlikuju zasebne note

u mirisima koji su napravljeni
od stotina nijansi.

Poznato je da eksperti za čaj mogu

da ustanove ne samo odakle potiče čaj,

nego i kada je čaj ubran i da li je bio
posađen pored drveta šljive,

a u Njujorškoj tranzitnoj inspekciji

nekada je postojao radnik odgovoran
samo za utvrđivanje curenja goriva

u sistemu podzemne železnice mirisom.

Da li svako može da nauči da oseća mirise
uz osetljivost ovih stručnjaka?

Za većinu među nama, ono što mirišemo
je prevashodno nehotično,

bilo da je smeće iza restorana,

šampon žene koja je izašla
iz lifta dok ulazite

ili miris svežeg hleba iz pekare.

Sa nekoliko miliona
mirisnih receptora u našem nosu,

jasno je da nam ne nedostaje
sposobnost da dobro osetimo miris.

Možda samo ne obraćamo
uvek dovoljno pažnje.

Šteta je jer tako
možda propuštamo mogućnosti

da stvorimo jake emotivne veze.

Mirisi su snažno povezani sa emocijama

i mogu pobuditi sećanja
na mesta sa kojih smo odavno otišli

i na ljude koje smo voleli.

Srećom, moguće je istrenirati naš mozak
da bolje upotrebi čulo mirisa.

Na primer, Helen Keler je mogla
da prepozna zanimanje osobe

i, prema njenim rečima,

da razlikuje stolara
od radnika u čeličani,

umetnika od zidara ili hemičara

jednostavnim udahom.

Pratite ove korake i moći ćete

da promenite način
na koji će vam svet mirisati.

Prvo, zabodite nos u to.

Neke životinje,
poznate po dobrom čulu mirisa,

kao psi koji mogu da nanjuše eksploziv

i svinje koje mogu
da pronađu tartufe pod zemljom,

stave svoj nos tačno na mesto
koje žele da onjuše.

U međuvremenu, ljudski nosevi
nalaze su u vazduhu,

stvarajući nam anatomsku prepreku.

Zato primaknite nos bliže svetu oko vas.

Zemlji, površinama,
predmetima, hrani u ruci.

Približite se svom psu, partneru,
knjizi koju čitate.

Ne samo da će vaš nos biti bliži
izvoru mirisa,

nego će i toplina vašeg daha
učiniti da bolje osetite miris.

Drugo, pomirišite
kao da stvarno to mislite.

Mirisanje se zapravo dešava gore,
blizu mosta našeg nosa

u četvrtastom tkivu veličine poštanske
markice koje se zove mirisni epitel.

Kada pomirišemo, molekuli mirisa
se usisavaju u naše nozdrve

dok ne udare u ovo tkivo

gde se lepe za naše olfaktorne
ili mirisne receptore.

Kada normalno udišemo,
samo malo vazduha dopre do tamo,

ali jedan ili dva dobra,
jaka udaha kroz nos

omogućiće da više vazduha stigne
do vaših mirisnih receptora.

Nakon samo nekoliko
dodatnih udaha kroz nos,

receptori, koji najbolje
primećuju nove mirise,

privremeno se isključuju,

tako da možete odmoriti svoj nos
i udahnuti ponovo kasnije.

Na kraju, zadržite se na mirisu.

Većini mirisa oko nas
ne posvećujemo mnogo pažnje,

ali kada samo obratite pažnju
na to što mirišete

i kada pokušate to da opišete,
imenujete i da locirate poreklo,

možete da proširite svoj rečnik mirisa.

Kada se molekul mirisa poveže
sa mirisnim receptorom,

on odašilje električni signal
iz senzornog neurona

do olfaktornih lampica u našem mozgu.

Ovaj signal zatim putuje
do drugih delova mozga,

gde se integriše sa ukusom, uspomenama,
ili emotivnim informacijama

pre nego što ga registrujemo kao miris.

Istraživanja uz pomoć magnetne rezonance
pokazuju da dodatno vreme koje provedemo

koncentrišući se na miris

menja mozak onih
koji imaju iskustva u mirisanju.

Za njih doživljavanje i zamišljanje mirisa
postaje više automatsko

nego za one koji nisu eksperti.

Kako biste se upustili u ovo,
zgrabite sastojke iz kuhinje -

začine, vanilu ili voće,

ali nikada ništa otrovno.

Zažmurite i zamolite nekoga
da vam ih stavi pod nos.

Pomirišite i pokušajte da imenujete izvor.

Tokom vremena, počećete da razlikujete
nijanse u poznatim mirisima

i da prepoznajete karakteristike
novih i neobičnih mirisa.

Osoba koja pravi ili prodaje parfeme
vežbala je ove korake

dovoljno da postane umetnik mirisa,

ali čak iako nikada
ne budete toliko uspešni,

spektakularni rezultat
nespektakularne radnje

promeniće način na koji osećate
i doživljavate dane.