Svakom detetu je potreban junak

Rita Pirson, koja je nastavnica već 40 godina, jednom je čula koleginicu da kaže: "Ne plaćaju me da volim decu." Njen odgovor: "Deca ne uče od ljudi koji im se ne dopadaju." Uzbudljiv poziv edukatorima da veruju u svoje učenike i da se sa njima povežu na realnom, ljudskom, ličnom nivou.

Ceo život sam provela

ili u školi ili na putu ka školi

ili prepričavajući događaje iz škole.

Oba moja roditelja
su bila prosvetni radnici,

moji baba i deda s majčine strane
su bili prosvetni radnici,

a proteklih 40 godina i sama
radim taj isti posao.

Suvišno je reći da sam tokom godina

imala priliku da posmatram
reformu obrazovanja

iz više uglova.

Neke od reformi su bile dobre.

Neke i nisu bile tako dobre.

I znamo zašto deca napuštaju školu.

Znamo zašto deca ne uče.

Zbog siromaštva,
slabog pohađanje nastave,

negativnog uticaja vršnjaka.
Znamo zašto.

Ali jedna od stvari o kojima
nikada ne diskutujemo

ili retko diskutujemo

jeste vrednost i značaj
međuljudske povezanosti,

veza.

Džejms Komer kaže da se
nikakvo značajnije učenje

ne može odvijati bez značajne veze.

Džordž Vašington Karver
kaže da je svako učenje

razumevanje odnosa.

Na svakog u ovoj prostoriji je uticao

neki nastavnik ili odrasla osoba.

Godinama posmatram ljude
kako podučavaju.

Posmatrala sam one najbolje,
a i neke od najgorih.

Jedna koleginica mi je jednom rekla:

"Ne plaćaju me da volim decu.

Plaćaju me da ispredajem lekciju.

Deca bi trebalo da je nauče.

Ja treba da predajem.
Oni treba da nauče. Kraj priče."

Rekla sam joj:

"Znaš, deca ne uče
od ljudi koje ne vole."

(Smeh) (Aplauz)

Ona mi kaže: "To su gluposti."

A ja joj kažem:
"Vidi, pred tobom je duga

i teška godina, dušo."

Suvišno je reći da je tako i bilo.

Ima mišljenja da čovek
ili ume ili ne ume da izgradi

vezu sa nekim drugim.

Mislim da je Stiven Kavi bio u pravu.

Rekao je da treba samo
ubaciti par jednostavnih stvari,

kao potrebu da razumete,

nasuprot potrebi da vas razumeju,

i jednostavne stvari poput izvinjenja.

Da li ste se ikada setili toga?

Izvinite se detetu
i ono će se šokirati.

Jednom sam predavala
lekciju o razlomcima.

Nisam nešto dobra iz matematike,
ali sam radila na tome.

Kada sam pogledala udžbenik,
shvatila sam da sam

kompletnu lekciju
ispredavala pogrešno. (Smeh)

I tako, dođem na čas
sledeći dan i kažem:

"Ljudi, dugujem vam izvinjenje."

Celu lekciju sam ispredavala pogrešno.
Mnogo mi je žao."

Oni su mi rekli:
"U redu je, g-đice Pirson.

Toliko ste se zaneli da nismo hteli
da vas prekidamo."

(Smeh) (Aplauz)

Držala sam tako loše časove,

toliko akademski neadekvatne,
da sam plakala.

Pitala sam se kako ću
da dovedem ovu grupu

za 9 meseci, od njihovog
sadašnjeg nivoa znanja

do onog na kom bi trebalo da budu?

I bilo je teško.
Bilo je strašno teško.

Kako da poboljšam
i samopoštovanje deteta

i njegova akademska dostignuća
u isto vreme?

Jedne godine mi je
pala na pamet sjajna ideja.

Rekla sam svim mojim đacima:

"Izabrani ste da budete u mom razredu

jer sam ja najbolja nastavnica,

a vi ste najbolji učenici!

Spojili su nas

kako bismo bili primer svima ostalima."

Jedan od đaka je pitao: "Stvarno!?"

(Smeh)

Rekla sam: "Stvarno!
Pokazaćemo ostalim razredima

kako se to radi! Kada budemo prolazili
hodnikom, primećivaće nas

i zato ne smete da pravite buku.

Treba samo da koračate ponosno."

A dala sam im i mantru:
"Ja sam neko.

Bio sam neko kada sam došao.

Biću još bolja osoba kad odem.

Ja sam moćan, ja sam snažan.

Zaslužujem obrazovanje
koje dobijam ovde.

Ima toliko stvari koje treba da uradim,
ljudi koje treba da zadivim

i mesta na koja treba da odem."

A oni kažu: "Jeste!"

Kad ponoviš ove reči dovoljno puta,

one postanu deo tebe.

I tako - (Aplauz)

Dala sam kontrolni, 20 pitanja.

Jedan đak je omašio 18.

Napisala sam "+2"
na njegovom papiru i velikog smajlija.

Pitao je: "G-đice Pirson,
da li je ovo 1?"

Rekla sam: "Da."

"Zašto ste onda stavili smajlija?"

Rekla sam: "Zato što si i dalje u igri.

Imao si dva tačna odgovora.
Nisi pogrešio sve."

Rekla sam: "Zar nećeš uraditi bolje

nakon što uradimo ispravku?"

On kaže: "Da, učiteljice,
ja mogu bolje."

Vidite, "-18" je deprimirijauće.

Dok "+2" šalje poruku:
"Nisam toliko loš."

(Smeh) (Aplauz)

Godinama sam gledala svoju majku

kako uzima vreme
od odmora da se pripremi,

kako odlazi u kućne posete
tokom popodneva,

kako kupuje češljeve, četke,
kikiriki puter i krekere

koje bi stavila u svoju fioku
za decu koja su gladna,

kao i prašak i sapun za decu
koja nisu mirisala najbolje.

Vidite, teško je učiti decu koja smrde.

A deca umeju da budu surova.

I tako je ona držala sve to u svojoj fioci,

a godinama kasnije,
pošto je otišla u penziju,

gledala sam neku od te iste dece
kako joj prilaze

i govore: "Znate, G-đo Voker,

promenili ste mi život.

Dali ste smisao stvarima.

Učinili ste da se osetim kao neko,

kada sam, duboku u sebi,
znao da to nisam.

Samo sam želeo da vidite
šta sam postao."

I, kada je moja mama umrla
pre dve godine u svojoj 92. godini,

toliko njenih bivših učenika
je došlo na njenu sahranu

da me je to rasplakalo.
Ne zato što je umrla,

već zato što je iza sebe ostavila
međuljudske veze

koje nikada ne mogu nestati.

Možemo li podneti da stvaramo
više veza? Naravno!

Da li ćete voleti sve vaše učenike?
Naravno da ne.

I, znate da vaša najproblematičnija
deca nikada ne izostaju.

(Smeh)

Nikada. Nećete ih voleti sve

ali problematična deca
se pojavljuju sa razlogom.

To je povezanost. To je veza.

I, iako ih nećete voleti sve,

suština je u tome da oni
to nikada ne smeju primetiti.

Tako učitelji postaju veliki glumci:

dolazimo na posao
i kada nam se ne radi,

i poštujemo pravila koja nemaju smisla,

i predajemo uprkos svemu.

Predajemo uprkos svemu
jer je to naš poziv.

Predavanje i učenje
treba da donose radost.

Koliko moćan bi bio svet

ako bismo imali decu
koja se ne boje rizika,

koja se ne boje da razmišljaju

i koja imaju nekog junaka?

Svako dete zaslužuje nekog junaka,

odraslu osobu koja nikad neće
odustati od njih,

koja razume moć povezanosti

i koja insistira da oni postanu
ono najbolje što mogu biti.

Da li je to težak posao?
Možete da se kladite da jeste.

Ali nije nemoguć.

Mi to možemo.
Mi smo prosvetari.

Mi smo rođeni da napravimo razliku.

Hvala vam puno.

(Aplauz)