TED predstavlja tajnu dobrog javnog govorništva

Ne postoji jedinstvena formula za sjajan govor, ali postoji jedan tajni sastojak koji dele svi najbolji govori. Urednik TED-a, Kris Anderson, otkriva ovu tajnu, uz četiri načina da vam ona uspe. Da li imate ono što je potrebno da podelite ideju vrednu širenja?

Neki ljudi misle
da postoji formula za TED govor:

„Održi govor na okruglom, crvenom tepihu.“

„Ispričaj priču iz detinjstva.“

„Ogoli ličnu tajnu.“

„Završi sa inspirativnim
pozivom na akciju.“

Ne.

Ne treba tako razmišljati o TED govoru.

U stvari, ako previše koristite te savete,

ostavićete utisak klišea
ili emotivnog manipulanta.

Ali postoji jedna stvar,
zajednička svim odličnim TED govorima,

i želim da je podelim sa vama,

jer sam tokom poslednjih 12 godina
imao mesto u prvom redu

odakle sam slušao stotine
sjajnih TED govornika, kao što su ovi.

Pomogao sam im
da pripreme govore za glavni nastup

i od njih sam direktno učio

njihove tajne toga
šta čini jedan odličan govor.

I iako ovi govornici i njihove teme

deluju potpuno različito,

ipak imaju jedan zajednički sastojak.

A to je ovo:

vaš prvi zadatak kao govornika

je da u um vaših slušalaca
prebacite jedan izuzetan dar -

čudnu i lepu stvar koju nazivamo idejom.

Pokazaću vam šta mislim.

Ovo je Hejli.

Ona se sprema da ordži TED govor

i iskreno, prestravljena je.

(Video) Domaćin: Hejli van Dajk!

(Aplauz)

Tokom 18 minuta,

1 200 ljudi, od kojih se mnogi
nikada nisu upoznali,

shvatiće da njihovi mozgovi
počinju da se sinhronizuju sa Hejlinim,

ali i međusobno.

Bukvalno počinju da ispoljavaju
iste obrasce moždanih talasa.

Ne mislim samo da doživljavaju
ista osećanja.

Nešto još čudesnije se dešava.

Hejde da za trenutak pogledamo
unutar Hejlinog mozga.

Tu postoje milijarde neurona,
međusobno povezanih u nerazmrsivi čvor.

Pogledajte, baš ovde -

nekoliko miliona njih
povezani su međusobno

na način koji predstavlja jednu ideju.

Neverovatno, ovaj isti obrazac
se u isto vreme stvara

u umovima svih koji slušaju.

Tako je; u samo nekoliko minuta,

obrazac koji uključuje milione neurona

teleportuje se u 1 200 umova,

samo tako što ljudi slušaju jedan glas
i gledaju jedno lice.

No, čekajte, šta je uopšte ideja?

Možete o njoj misliti
kao o šemi informacija

koja vam pomaže da razumete svet
i upravljate njime.

Ideje se javljaju
u raznim oblicima i veličinama,

od složenih i analitičkih

do jednostavnih i estetskih.

Evo nekih primera sa TED bine.

Ser Ken Robinson - kreativnost
je ključ budućnosti naše dece.

(Video) Ser Ken Robinson:
Moj argument je da je danas kreativnost

jednako važna u obrazovanju kao pismenost,

i trebalo bi da joj damo isti status.

Kris Anderson: Elora Hardi -
građevine od bambusa su prelepe.

(Video) Elora Hardi:
On raste svuda oko nas,

čvrst je, elegantan,
otporan na zemljotres.

KA: Čimamanda Adiči -
ljudi su više od samo jednog identiteta.

(Video) Čimamanda Adiči:
Pojedinačna priča stvara stereotipe,

a problem sa stereotipima
nije u tome što su neistiniti,

nego što su nepotpuni.

KA: Vaš um vrvi od ideja,

ali ne nasumično.

One su pažljivo međusobno povezane.

Zajedno, formiraju
neverovatno složenu strukturu

koja čini vaš lični pogled na svet.

To je operativni sistem vašeg mozga,

način na koji upravljate svetom,

i sagrađen je od miliona
individualnih ideja.

Na primer, ako je jedan delić
vašeg pogleda na svet

ideja da su mačići neodoljivi,

onda ćete na ovo

reagovati ovako.

Međutim, ako je neki drugi deo
vašeg pogleda na svet

ideja da su leopardi opasni,

onda ćete kad vidite ovo,

reagovati malo drugačije.

Dakle, prilično je očigledno

zašto su važne ideje
koje čine vaše viđenje sveta.

Potrebno vam je da budu
najsigurnije moguće - vodič,

za zastrašujuć, ali divan svet.

Sad, pogledi na svet različitih ljudi
mogu se dramatično razlikovati.

Na primer,

kako vaše viđenje sveta reaguje
nada vidite ovu sliku:

(Video) Dalija Mogahed:
Šta pomislite kad me pogledate?

„Religiozna žena“, „stručnjak“,
možda čak i „sestra“?

Ili „ugnjetavana“, „ispranog mozga“,

„terorista“?

KA: Kakav god da je vaš odgovor,

postoje milioni ljudi
koji bi reagovali veoma različito.

Zato su ideje zaista važne.

Ako se dobro prenesu,
imaju sposobnost da zauvek promene

nečije mišljenje o svetu

i uobliče njihove postupke,
kako sada, tako i u budućnosti.

Ideje su najmoćnija sila
koja oblikuje kulturu ljudi.

Ako prihvatite

da vam je, kao govorniku,
najvažniji zadatak da izgradite ideju

unutar umova vaše publike,

evo četiri saveta
za pristupanje tom zadatku:

prvo, ograničite svoj govor
samo na jednu veliku ideju.

Ideje su složene stvari;

morate da smanjite sadržaj
kako biste se usredsredili

na jednu ideju koja vam je najvažnija,

i kako biste imali šansu
da tu jednu stvar adekvatno objasnite.

Morate je staviti u kontekst,
dati primere, učiniti je opipljivom.

Dakle, odaberite jednu ideju

i neka ona bude nit
koja prožima ceo vaš govor,

tako da sve što kažete
na neki način vodi nazad do nje.

Drugo, dajte svojim slušaocima
razlog da im bude stalo.

Pre nego što počnete da izgrađujete nešto
u umovima svoje publike,

morate dobiti njihovu dozvolu
da vas prime.

A glavni alat da postignete to?

Radoznalost.

Pokrenite radoznalost kod svoje publike.

Koristite zanimljiva, provokativna pitanja

da biste otkrili zašto nešto nema smisla
i potrebno je objasniti ga.

Ako u nečijem pogledu na svet
otkrijete nepovezanost,

oni će imati potrebu
da premoste taj jaz u znanju.

Kad jednom pokrenete tu želju,

biće mnogo lakše da počnete
da gradite svoju ideju.

Treće, gradite svoju ideju, deo po deo,

iz koncepata koje publika već razume.

Koristite moć jezika

da spojite koncepte koji već postoje

u umovima vaših slušalaca -

ali ne svog jezika, njihovog jezika.

Krenite sa mesta na kom se oni nalaze.

Govornici često zaboravljaju
da su mnogi termini sa kojima žive

potpuno nepoznati njihovoj publici.

Metafore mogu odigrati značajnu ulogu
u uklapanju delova slagalice,

jer otkrivaju željeni oblik,

zasnovan na ideji
koju slušalac već razume.

Na primer, kad je Dženifer Kan

želela da objasni neverovatnu
novu biotehnologiju, CRISPR,

rekla je: „To je kao da, po prvi put,

imate računar za obradu DNK.

CRISPR van omogućava da veoma lako
sečete i lepite genetske informacije.“

Tako slikovito objašnjenje
dovodi do zadovoljavajućeg „aha“ trenutka

kad klikne na svoje mesto u našem mozgu.

Stoga je važno da svoj govor testirate
na svojim prijateljima,

da otkrijete koji delovi ih zbunjuju.

Četvrto, ovo je poslednji savet:

neka vaša ideja bude vredna širenja.

To znači da postavite sebi pitanje:

„Kome ova ideja koristi?“

Budite iskreni u svom odgovoru.

Ako ideja služi samo vama
ili vašoj organizaciji,

onda, žao mi je,
verovatno nije vredna širenja.

Publika će vas prozreti.

Međutim, ako verujete
da ta ideja ima potencijala

da nekome ulepša dan,

da nekome na bolje promeni shvatanje

ili inspiriše nekoga
da nešto uradi drugačije,

onda imate ključni sastojak
za zaista dobar govor,

koji može biti dar svima nama.