Šta se desilo sa porotnim suđenjem? - Sudža A. Tomas (Suja A. Thomas)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/what-happened-to-trial-by-jury-suja-a-thomas

Danas u SAD-u i porote odlučuju u manje od 4% krivičnih predmeta i manje od 1% građanskih predmeta koji su podneti sudu. Istovremeno, sistemi porote u drugim zemljama se razvijaju. Pa, šta se dogodilo u SAD-u? I da li nestanak porote može biti dobra stvar? Sudža A. Tomas istražuje obe strane ove dileme.

Lekciju priredila: Sudža A. Tomas, animacija: Globizco.

Unazad barem od Sokratovog vremena,

neka od prvih društava su odlučila
da izvesne sporove,

poput toga da li je neka osoba
počinila određeni zločin,

treba da sasluša grupa građana.

Nekoliko vekova kasnije,
porotno suđenje je uvedeno u Engleskoj,

gde je postalo osnovna odlika
pravnog sistema,

pri čemu je vršilo kontrolu vlasti
i uključivalo građane u donošenje odluka.

Porote su odlučivale da li će se optuženom
suditi zbog krivičnog dela,

utvrđivale da li je optuženi kriv

i razrešavale novčane sporove.

Iako su američke kolonije
na kraju odbacile vladavinu Engleske,

njena pravna tradicija porote je opstala.

Ustav Sjedinjenih Država
nalagao je veliku porotu

za odlučivanje o tome
da li se krivični predmet pokreće,

zahtevao je da porota sudi za sve zločine,
osim u slučaju opoziva sa vlasti,

a takođe je obezbeđivao
učešće porote u građanskim predmetima.

Ipak, danas se u SAD-u
često ne saziva velika porota

i porote odlučuju
u manje od 4% krivičnih predmeta

i manje od 1% građanskih predmeta
koji su podneti sudu.

To se dešava u isto vreme

dok se sistemi porote
u drugim zemljama razvijaju.

Pa, šta se dogodilo u SAD-u?

Deo priče je u načinu
na koji Vrhovni sud tumači Ustav.

Dozvolio je sporazum o priznanju krivice,

koji se sada javlja
u skoro svakom krivičnom predmetu.

To funkcioniše tako što tužilac
iznese mogućnost optuženom

da donese odluku o priznanju krivice.

Ako prihvati krivicu,
predmet neće ići pred porotu,

ali će osoba dobiti kraću zatvorsku kaznu

nego što bi dobila
da ju je osudila porota.

Rizik od mnogo veće zatvorske kazne
nakon završenog suđenja

može da zastraši čak i nevinog optuženika
tako da prihvati krivicu.

Između 19. i 21. veka,

udeo priznanja krivice je porastao
sa oko 20% do 90%,

a taj broj i dalje raste.

Vrhovni sud je dozvolio korišćenje
jednog drugog postupka

koji stavlja prepreku pred porotu,

zvanog skraćeno suđenje.

Koristeći skraćeno suđenje,

sudije mogu odlučiti
da su građanske parnice nepotrebne

ako ljudi koji tuže
nemaju dovoljno dokaza.

Ovo je namenjeno samo za predmete

u kojima bi se složila
svaka razumna porota.

To je teško utvrditi,

ali je ipak korišćenje skraćenog suđenja
rastegnuto do te mere

da bi neki tvrdili da se zloupotrebljava.

Na primer, sudije odobravaju,
u potpunosti ili delimično,

preko 70% zahteva poslodavaca

o odbijanju predmeta
diskriminacije u zapošljavanju.

U drugim slučajevima,
osoba koja tuži i osoba koja brani

odriču se svog prava da izađu pred sud

i umesto toga rešavaju spor
preko profesionalnog arbitra.

To su uglavnom pravnici,
profesori ili bivše sudije.

Arbitraža može biti
pametna odluka za obe strane

da bi se izbegli zahtevi suđenja u sudu,

ali se na nju često pristaje ne znajući
kada ljudi potpisuju ugovore

kao što su prijave za zaposlenje
i ugovori o pružanju usluga.

To može postati problem.

Na primer, neki arbitri
mogu biti pristrasni

prema kompanijama koje im daju slučajeve.

Ovo su samo neki od načina
na koji je porota nestala.

Međutim, može li nestanak porote
biti dobra stvar?

Pa, porote nisu savršene.

Skupe su,

oduzimaju vreme

i mogu praviti greške.

Nisu ni uvek neophodne,

kao kada se ljudi mogu jednostavno složiti
da razreše svoje sporove.

Ipak, porota ima svoje prednosti.

Kada se adekvatno odaberu,

porotnici bolje predstavljaju
opštu populaciju

i nemaju istu motivaciju kao tužioci,
zakonodavci i sudije

koji teže da budu
ponovo odabrani ili unapređeni.

Osnivači Sjedinjenih Država
imali su poverenja u mudrost

nepristrasnih grupa građana

pri kontrolisanju moći
sve tri grane vlasti.

A sama porotna suđenja
su običnim građanima dala

središnju ulogu u pružanju potpore
društvenoj strukturi.

Dakle, hoće li sistem porote u SAD-u
opstati u budućnosti?