Stiven Švajcberg (Steven Schwaitzberg): Univerzalni prevodilac za hirurge

Laparoskopske operacije koriste minimalno invazivne rezove - što za pacijente znači manje bola i kraće vreme oporavka. Ali Stiven Švajcberg se susreo sa dva problema dok je hirurge širom sveta učio ovim tehnikama - jezik i daljina. On nam priča o tome kako jedna nova tehnologija može da pomogne - ona kombinuje video konferenciju i univerzalni prevodilac u stvarnom vremenu. (Snimljeno na TEDxBeaconStreet.)

Večeras želim da vam govorim
o dve stvari.

Prva:

obrazovanje hirurga i hirurgija

su veoma teški.

A druga je

da je jezik jedna od najosnovnijih stvari

koje nas razdvajaju širom sveta.

A u mom malom delu sveta,

ove dve stvari su u stvari povezane

i večeras želim da vam kažem kako.

Niko ne želi operaciju.

Ko od prisutnih je imao operaciju?

Da li ste je želeli?

Držite ruke gore ako ste
želeli operaciju.

Niko ne želi operaciju.

Tačnije, niko ne želi operaciju

sa instrumentima poput ovog,
preko velikih rezova

koji prouzrokuju mnogo bola,

zbog kojih gubimo mnogo vremena
na poslu ili u školi,

koji ostavljaju veliki ožiljak.

Ali ukoliko morate da imate operaciju,

ono što zaista želite je da ona bude
minimalno invazivna.

To je ono o čemu želim
večeras da vam pričam -

kako su nas ovi tipovi operacija

doveli do potrage

za boljim univerzalnim prevodiocem.

Ovaj tip operacija je težak,

počinje uspavljivanjem ljudi,

punjenjem njihovog abdomena
ugljen-dioksidom,

naduvavanjem ljudi kao balona,

guranjem jedne od ovih oštrih stvarčica
u njihov abdomen -

što je opasna stvar -

i uzimanjem instrumenata
i praćenjem na TV ekranu.

Hajde da vidimo kako to izgleda.

Ovo je operacija žučne kese.

Radimo ih na milione godišnje

uzimajući u obzir samo one u Americi.

Ovo je prava stvar. Nema krvi.

Možete da vidite koliko su
hirurzi usredsređeni,

koliko je koncentracije potrebno za ovo.

Možete to da vidite na njihovim licima.

Teško je naučiti nekoga ovome
i teško je nekome da to nauči.

Radimo oko pet miliona
ovih operacija u Americi

i možda 20 miliona na celom svetu.

U redu, svi smo čuli izraz:

"On je rođeni hirurg."

Dozvolite mi da vam kažem,
hirurzi nisu rođeni.

Hirurzi se čak ni ne stvaraju.

Ne postoje mali rezervoari
u kojima pravimo hirurge.

Hirurzi se obučavaju korak po korak.

Počinjemo sa osnovama,
osnovnim veštinama.

Krećemo od toga i uvodimo ih,
u idealnim uslovima, u operacione sale

gde uče kako da budu asistenti.

Onda ih učimo kako da budu hirurzi na praksi.

I onda, kada se bave time
otprilike pet godina,

oni dobijaju dugo priželjikavani
sertifikat komore.

Ako vam je potrebna operacija,
želite da vas operiše

hirurg koji ima ovaj sertifikat.

Posle dobijanja sertifikata,

možete da radite.

I konačno, ako imate sreće,
dostići ćete savršenstvo.

Osnova o kojoj sam govorio
je toliko bitna

da je jedan deo nas

iz najvećeg društva za opštu hirurgiju
u SAD, "SAGES",

krajem '90-ih godina započeo
program obuke

koji bi osigurao da svaki hirurg koji se bavi
minimalno invazivnom hirurgijom

ima dobro osnovno znanje
i potrebne veštine

koje su neophodne da bi vršili operacije.

Nauka na kojoj se ovo zasniva
je toliko značajna

da Američka hirurška komora
zahteva ovaj program

kao preduslov da bi jedan mladi hirurg
dobio njihov sertifikat.

To nije predavanje, nije kurs,

to je sve to uz dodatne
zadatke visokog rizika.

Teško je.

Samo ove protekle godine,

jedan od naših partnera,
Američki koledž za hirurge,

objavio je u saradnji sa nama obaveštenje

da bi svi hirurzi trebalo da imaju
sertifikat iz osnova laparoskopskih operacija

pre nego što počnu da rade
minimalno invazivne operacije.

Da li govorimo samo o ljudima
ovde, u Americi i Kanadi?

Ne, mislili smo na sve hirurge.

Proširenje ovog obrazovanja i obuke
širom sveta

je veoma zahtevan zadatak,

nešto zbog čega sam lično veoma uzbuđen
dok putujemo širom sveta.

"SAGES" radi operacije širom sveta,
podučavajući i obrazujući hirurge.

Ali tu postoje problemi,
jedan od kojih je daljina.

Ne možemo svuda da putujemo.

Moramo svet da učinimo manjim.

I smatram da možemo da razvijemo
određena sredstva za to.

Jedno od ovih sredstava koje ja lično volim
jeste upotreba video snimaka.

Inspirisao me je jedan prijatelj.

Ovo je Alan Okrenik iz Toronta.

On je dokazao

da je u stvari moguće naučiti ljude
da izvode operacije

putem video konferencija.

Ovo je Alan dok uči jednog hirurga
koji govori engleski u Africi

osnovnim veštinama

potrebnim za minimalno invazivne operacije.

Veoma nadahnjujuće.

Ali kada je u pitanju ispit,
koji je veoma težak,

postoji problem.

Čak i od ljudi koji tvrde da znaju engleski,

samo 14 procenata položi ispit.

Zato što za njih to nije test iz hirurgije,

nego test engleskog.

Hajde da vam to predstavim na primeru.

Ja radim u bolnici Kembridž.

Ona je prva ustanova za obuku
Harvardske medicinske škole.

Imamo više od 100 prevodilaca
koji rade sa 63 jezika

i trošimo milione dolara
samo u našoj maloj bolnici.

To je veoma naporan poduhvat.

Ako zamislite svetski problem

pri razgovoru sa pacijentima -

ne samo za obuku hirurga,
i za razgovor sa pacijentima -

ne postoji dovoljno prevodilaca na svetu.

Potrebno nam je da uključimo tehnologiju
da nam pomogne u ovoj misiji.

U našoj bolnici viđamo svakakve ljude
od profesora na Harvardu,

do ljudi koji su stigli u državu
pre nedelju dana.

Nemate predstavu koliko je teško

pričati s nekim ili se brinuti za nekoga
s kim ne možete da razgovarate.

I prevodioci nisu uvek dostupni.

Zato su nam potrebne alatke.

Potreban nam je univerzalni prevodilac.

Jedna od stvari koje želim da se setite
kada budete razmišljali o ovom govoru

jeste da ovaj govor nije samo
propovedanje svetu.

Ovo je u stvari jedan dijalog.

Imamo mnogo toga da naučimo.

Ovde u SAD
trošimo više novca po osobi

za stvari koje nisu ništa bolje nego u
nekim drugim državama u svetu.

Možda i mi imamo ponešto da naučimo.

Veoma sam strastven kada je u pitanju
podučavanje osnova laparaskopije u svetu.

Prošle godine sam bio u Latinskoj Americi,
bio sam u Kini

i govorio sam o osnovama
laparoskopskih operacija.

I svugde gde odem prepreka je:

"Želimo ovo, ali nam je potrebno
da to bude na našem jeziku."

Evo šta mislimo da želimo da uradimo:

zamislite da držite predavanje

i da ste sposobni da ljudima istovremeno
govorite na njihovom jeziku.

Želim da pričam sa ljudima u
Aziji, Latinskoj Americi, Africi, Evropi

bez prepreka, tačno

i na isplativ način,
uz pomoć tehnologije.

I to mora biti u oba smera.

Oni moraju biti u mogućnosti
da i nas nečemu nauče.

To je veliki zadatak.

I tako smo potražili univerzalni prevodilac;
mislio sam da postoji neki u svetu.

Veb stranice imaju prevod,
telefoni imaju prevod,

ali ništa od toga nije dovoljno dobro
da bi se podučavale operacije.

Zato što nam je potreban leksikon.
Šta je leksikon?

Leksikon je korpus reči
koji opisuje jednu oblast.

Meni je potreban leksikon
zdravstvene zaštite.

I u okviru njega mi je potreban
leksikon hirurgije.

To je veliki zahtev.
Moramo da radimo na njemu.

Dozvolite mi da vam pokažem
šta mi radimo.

Ovo je istraživanje -
ne možete ga kupiti.

Radimo sa ljudima iz IBM-ove grupe za istraživanje
iz Centra za pristupačnost (Accessibility Center)

kako bismo povezali tehnologije u radu
ka razvijanju univerzalnog prevodioca.

To počinje sa okvirom

u koji kada hirurg održi lekciju

koristeći tehnologiju natpisa

dodajemo još jedan deo tehnologije
pri video konferencijama.

Ali još uvek nemamo reči i zato
dodajemo jednu treću tehnologiju.

I sada imamo reči

i možemo da primenimo
poseban sastojak: prevod.

Prikažemo reči na ekranu
i onda izvedemo čudo.

Radimo sa četvrtom tehnologijom.

Trenutno radimo sa
jedanaest parova jezika.

Još toga sledi dok razmišljamo o tome
kako svet da načinimo manjim mestom.

Želeo bih da vam pokažem prototip

povezivanja svih ovih tehnologija,
koje baš i ne sarađuju svaki put,

da bi postale nešto korisno.

Narator: Osnove laparoskopskih operacija

Peti modul: uvežbavanje manuelnih veštna.

Studenti mogu da prikažu natpise
na svom maternjem jeziku.

Stiven Švajcberg:
Ako ste u Latinskoj Americi,

kliknete na dugme:
"Želim to na španskom"

i natpis se poljavljuje na španskom
u realnom vremenu.

Ali ako ste u tom trenutku u Pekingu

upotrebom ove tehnologije
na koristan način

možete da dobijete natpis
na mandarinskom ili na ruskom -

i tako dalje, istovremeno,
bez upotrebe prevodilaca.

Ali to su predavanja.

Ako se sećate šta sam vam rekao
o osnovama laparoskopskih operacija na početku

to podrazumeva znanje i veštine.

Razlika između uspešne

i neuspešne operacije

može biti ovako malo pomeranje ruku.

Povešćemo ovo korak dalje;

evo mog prijatelja Alana ponovo.

Alan Okrenik:
Danas ćemo vežbati ušivanje.

Igla se drži ovako.

Uhvati je pri vrhu.

Važno je biti precizan.

Ciljaj crne tačkice.

Okreni petlju ka ovamo.

Sada možeš da presečeš.

Veoma dobro, Oskare.
Vidimo se sledeće nedelje.

SŠ: Dakle, to je ono
na čemu radimo

u našoj potrazi
za univerzalnim prevodiocem.

Želimo da on bude dvosmeran.

Imamo potrebu da učimo
kao i da podučavamo.

Mogu da zamislim milione upotreba
alatke kao što je ova.

Dok razmiljamo o ukrštanju tehnologija -

svako ima telefon sa kamerom -

mogli bismo ovo da upotrebimo svuda,

bez obzira da li su u pitanju
zdravstvo, nega pacijenata,

mašinstvo, pravo, konferencije,
prevođenje snimaka.

To je alatka koja se može primeniti svuda.

Kako bismo porušili zidove

moramo da naučimo
da razgovaramo s ljudima,

da zahtevamo od ljudi
da rade na prevodu.

Potrebno nam je to
u svakodnevnom životu

kako bismo svet načinili
manjim mestom.

Hvala vam puno.

(Aplauz)