Kako da govorite o menstruaciji bez tabua

Ovo je istina: razgovor o menstruaciji je za mnoge ljude neprijatan. A taj tabu uzrokuje mnoge posledice: u Indiji tri od deset devojaka uopšte ne zna šta je menstruacija u momentu kad je dobije, a restriktivni običaji u vezi sa menstruacijom psihološki povređuju mlade devojke. Kako je i sama odrastala s ovim tabuom, Aditi Gupti je znala da želi da pomogne devojkama, roditeljima i nastavnicima da se osećaju ugodno i bez srama dok govore o menstruaciji. Deli sa nama priču kako je uspela u tome.

Ciklus.

Krv.

Menstruacija.

Ljigavost.

Tajna.

Skrivanje.

Zašto?

Prirodni biološki proces

kroz koji svaka devojka i žena
prolazi svakog meseca

oko polovine njenog života.

Pojava koja je toliko značajna

da opstanak i razmnožavanje naše vrste
zavise od nje.

Ipak je smatramo tabuom.

Osećamo se neugodno
i postiđeno kad govorimo o njoj.

Kad sam dobila prvu menstruaciju,

rekli su mi da to čuvam
kao tajnu od drugih -

čak i od svog oca i brata.

Kasnije kad se poglavlje o tome
pojavilo u udžbenicima,

naš nastavnik biologije
je preskočio tu temu.

(Smeh)

Znate šta sam naučila iz toga?

Naučila sam da je zaista
sramota govoriti o tome.

Naučila sam da se sramim svog tela.

Naučila sam da budem nesvesna menstruacije

kako bih bila pristojna.

Istraživanja u raznim krajevima Indije

pokazuju da tri od deset devojaka
nisu upoznate s menstruacijom

u momentu kad je prvi put dobiju.

A u nekim delovima Radžastana

cifra dostiže čak i do devet
od deset devojaka nije upoznato s tim.

Iznenadiće vas da znate

da je većina devojaka
s kojima sam razgovarala,

koje nisu znale za menstruaciju
u vreme kada su je prvi put dobile,

mislilo da ima rak krvi

i da će da umru uskoro.

Menstrualna higijena
je veoma važan faktor rizika

za infekcije reproduktivnog trakta.

Međutim u Indiji svega 12 procenata
devojaka i žena

ima pristup
menstrualnim higijenskim sredstvima.

Ako izračunate,

88 procenata devojaka i žena koriste
nehigijenska menstrualna sredstva.

Bila sam jedna od njih.

Odrasla sam u malom gradu
po imenu Garva u Džarkandu,

gde se čak i kupovina uložaka
smatra sramotom.

Pa kad sam počela da dobijam menstruaciju,

koristila sam krpice.

Nakon svake upotrebe
bih ih oprala i ponovo koristila.

Ali prilikom odlaganja,

krila bih ih i držala
na mračnom, vlažnom mestu

kako niko ne bi saznao
da imam menstruaciju.

Zbog stalnog pranja,
krpice bi postale grube,

pa bih često dobijala osip
i infekcije zbog njih.

Kad sam napustila taj grad,
već sam ih nosila pet godina.

Dodatni razlog
zašto sam se bavila menstruacijom

su društvena ograničenja

koja su nametnuta devojkama
i ženama kada imaju menstruaciju.

Mislim da ste ih svi vi svesni,

ali ću ih ipak nabrojati,
zbog nekolicine vas koji niste.

Bilo mi je zabranjeno da diram
ili jedem kornišone.

Bilo mi je zabranjeno da sedim na kauču
ili krevetu drugog člana porodice.

Morala sam da perem posteljinu
nakon svakog ciklusa,

čak iako nije bilo fleka.

Smatrana sam nečistom

i bilo mi je zabranjeno da se molim
ili diram značajne religijske objekte.

Videćete znakove pored hramova

koji brane ulazak
devojkama i ženama sa menstruacijom.

Ironično,

većinom starije žene

nameću ta ograničenja
mlađim devojkama u porodici.

Konačno, one su odrastale
prihvatajući slična ograničenja kao normu.

A u odsustvu bilo kakve intervencije,

mitovi i zablude

se prenose s kolena na koleno.

Tokom godina bavljenja ovom oblašću,

čak sam nailazila na priče

gde devojke moraju da jedu
i peru svoje posuđe odvojeno.

Zabranjeno im je da se kupaju
tokom menstruacije,

a u nekim domaćinstvima su čak odvojene
od drugih članova porodice.

Oko 85 procenata devojaka i žena u Indiji

poštuje jedan ili više restriktivnih
običaja tokom menstruacije svakog meseca.

Možete li da zamislite

kako se to odražava na samopoštovanje
i samopouzdanje devojke?

Psihološka trauma koju ovo uzrokuje

utiče na njenu ličnost,

njene akademske rezultate

i svaki aspekat odrastanja
tokom ranih formativnih godina?

Religiozno sam poštovala
sve te restriktivne običaje 13 godina,

sve dok mi razgovor
s mojim partnerom, Tuhinom,

nije zauvek promenio
doživljaj menstruacije.

Godine 2009, Tuhin i ja smo pohađali
postdiplomske studije dizajna.

Zaljubili smo se jedno u drugo

i bez ustručavanja
smo razgovarali o menstruaciji.

Tuhin nije znao mnogo o menstruaciji.

(Smeh)

Bio je iznenađen kad je saznao
da devojke imaju bolne grčeve

i da krvare svakog meseca.

(Smeh)

Da.

Potpuno ga je zapanjilo saznanje

o restrikcijama koje su nametnute
devojkama i ženama s menstruacijom

od strane njihovih porodica i društva.

Kako bi mi pomogao kod grčeva,

otišao bi na internet
i učio bi više o menstruaciji.

Kada je sa mnom podelio saznanja,

shvatila sam koliko malo sam
i sama znala o menstruaciji.

A mnoga su se moja ubeđenja
ispostavila kao mitovi.

Tada smo se zapitali:

ako smo mi, koji smo dobro obrazovani,

tako loše informisani o menstruaciji,

mora da ima na milion devojaka
koje su takođe loše informisane.

Kako bismo izučavali -

kako bismo bolje razumeli problem,

obavila sam jednogodišnje istraživanje
o nedostatku svesti o menstruaciji

i glavnom razlogu iza toga.

Dok se uopšteno smatra

da su neznanje i zablude o menstruaciji
ruralna pojava,

tokom mog istraživanja

otkrila sam da je to podjednako
i urbana pojava.

I postoji među obrazovanom
urbanom klasom, takođe.

Razgovarajući
s mnogim roditeljima i nastavnicima,

otkrila sam da mnogi od njih
zapravo žele da poduče devojke o ciklusu

pre nego što počnu
da dobijaju menstruaciju.

I -

ali i sami nisu imali
odgovarajuća sredstva.

A kako je to tabu,

snebivali su se
i bilo ih je sramota da govore o tome.

Devojčice trenutno dobijaju ciklus
u šestom i sedmom razredu,

ali naš obrazovni plan

obrazuje devojke o ciklusu tek u osmom
i devetom razredu osnovne škole.

A kako je to tabu,

nastavnici i dalje
potpuno preskaču tu temu.

Pa devojke ne uče u školi o ciklusu,

roditelji ne razgovaraju o tome.

Kome da se devojke obrate?

Od pre dve decenije do sada -

nije se promenilo bilo šta.

Podelila sam ova saznanja s Tuhinom
i zapitali smo se:

šta ako bismo napravili nešto

što bi pomoglo devojkama
da same razumeju menstruaciju -

nešto što bi pomoglo
roditeljima i nastavnicima

da govore devojkama
bez ustručavanja o ciklusu?

Tokom istraživanja,

sakupila sam mnogo priča.

To su bile priče o iskustvima
devojaka tokom menstruacije.

Ove priče bi zaintrigirale
i zainteresovale devojke

da govore o menstruaciji
unutar njihovih uskih krugova.

To smo i želeli.

Želeli smo nešto
zbog čega bi devojke postale znatiželjne

i što bi ih podstaklo da uče o tome.

Želeli smo da iskoristimo te priče
da podučavamo devojke o ciklusu.

Pa smo odlučili da napravimo strip,

u kome bi crtani junaci
otelotvorili te priče

te bi tako obrazovali devojke o ciklusu
na zabavan i angažovan način.

Kako bismo predstavili devojke
u različitim fazama puberteta,

imamo tri lika.

Pinki, koja još uvek
nije dobila menstruaciju,

Điju koja dobija prvu menstruaciju
tokom radnje stripa

i Miru, koja već neko vreme
ima menstruaciju.

Imamo i četvrtog lika, Priju Didi.

Preko nje devojke doznaju
o različitim aspektima odrastanja

i o menstrualnoj higijeni.

Sastavljajući knjigu, obratili smo pažnju

da nijedna ilustracija
ne bude dovedena u pitanje

i da bude kulturološki osetljiva.

Tokom prvog testiranja,
otkrili smo da se devojkama sviđa knjiga.

Rado su je čitale

i sve više su samostalno
saznavale o menstruaciji.

Roditeljima i nastavnicima
je bilo prijatno da govore o ciklusu

devojkama uz pomoć knjige,

a ponekad su čak i dečaci
bili zainteresovani da je čitaju.

(Smeh)

(Aplauz)

Strip je pomogao u stvaranju ambijenta

u kome menstruacija više nije bila tabu.

Mnogi volonteri su uzeli prvi primerak
da bi podučavali devojke

i pokrenuli radionice svesti o ciklusu
u pet različitih indijskih država.

A jedan od volontera je uzeo prvi primerak
da bi podučavao monahe

i poneo ga je u ovaj manastir u Ladaku.

Sastavili smo konačnu verziju knjige
pod nazivom "Strip menstrupedija"

i objavili smo ga
u septembru prošle godine.

I do sad,

preko 4,000 devojaka u Indiji
je obrazovano zahvaljujući ovoj knjizi -

(Aplauz)

Hvala vam.

(Aplauz)

I u 10 različitih država.

Stalno prevodimo knjigu
na različite jezike

i sarađujemo s lokalnim organizacijama

kako bi knjiga bila dostupna
u različitim zemljama.

Petnaest škola
u različitim delovima Indije

je uvrstilo ovu knjigu
u svoj školski plan rada

kako bi učili devojke o menstruacji.

(Aplauz)

Zadivljena sam
kad vidim kako su volonteri,

pojedinci, roditelji,
nastavnici, direktori škola

kako su se okupili

i preneli su ovu potrebu za svešću
o menstruaciji u svoje zajednice,

postarali su se da devojke
saznaju za menstruaciju u pravom uzrastu

i pomogli su u uništavanju tabua.

Sanjam o budućnosti
u kojoj menstruacija nije prokletstvo,

nije bolest,

već dobrodošla promena u životu devojke.

I želela bih -

(Aplauz)

I želela bih da završim

malom molbom za sve roditelje ovde.

Dragi roditelji,

ako je vas sramota menstruacije,

i vaše će kćerke biti sramota.

Stoga, molim vas,
budite menstrualno pozitivni.

(Smeh)

Hvala vam.

(Aplauz)