Kako blokčejn menja novac i poslovanje

Šta je blokčejn? Ako ne znate, trebalo bi da znate; ako znate, verovatno vam je i dalje potrebno izvesno razjašnjenje o tome kako zapravo funkcioniše. Don Tapskot je tu da pomogne, demistifikuje ovu tehnologiju koja menja svet, koja gradi poverenje i, kako kaže, ne predstavlja ništa manje od druge generacije interneta i ima potencijal da transformiše novac, poslovanje, vladu i društvo.

Tehnologija koja će verovatno
imati najveći uticaj

na narednih nekoliko decenija

je stigla.

To nisu društveni mediji.

To nisu veliki podaci.

Nije u pitanju robotika.

Čak nije ni veštačka inteligencija.

Iznenadiće vas saznanje

da se radi o tehnologiji koja je u osnovi
digitalnih valuta kao što je bitkoin.

Naziva se blokčejn. Blokčejn.

Nije najzvučnija reč na svetu,

ali verujem da je to sada

sledeća generacija interneta,

i da daje velika obećanja
svakom poslu, svakom društvu

i svakome od vas pojedinačno.

Znate, proteklih nekoliko decenija,
imali smo internet informacija.

Kada vam pošaljem imejl,
fajl Pauer Pointa ili bilo šta,

zapravo vam ne šaljem original,

već vam šaljem kopiju.

To je sjajno.

To je demokratizovana informacija.

Međutim, kada se radi o imovini -

o stvarima kao što je novac,

finansijska sredstva
kao što su akcije i obveznice,

poeni za lojalnost, intelektualna svojina,

muzika, umetnost, birački glasovi,

kredit za ugljenik i ostala sredstva -

slanje kopije je veoma loša ideja.

Ako vam pošaljem 100 dolara,

vrlo je važno da novac
više nije kod mene -

(Smeh)

tako da ne mogu da vam ga pošaljem.

To su kriptografi dugo nazivali
problem „dvostruke potrošnje“.

Danas se potpuno oslanjamo
na velike posrednike

kao što su banke, vlada,

velike kompanije društvenih medija,
kompanije za kreditne kartice itd.

da bismo uspostavili poverenje
u našu ekonomiju.

Ovi posrednici izvršavaju logiku
svih poslova i transakcija

svake vrste razmene,

od dokazivanja autentičnosti,
identifikacije ljudi,

do kliringa, izmirenja
i vođenja evidencije.

Sve u svemu, prilično dobro
obavljaju posao.

Međutim, postoje problemi u porastu.

Za početak, centralizovani su.

To znači da se mogu hakovati,
i sve više ih hakuju -

JP Morgan, federalna vlada SAD-a,

LinkedIn, Houm Dipo i drugi

su to otkrili na teži način.

Odstranjuju milijarde ljudi
iz svetske ekonomije,

na primer, ljude koji nemaju
dovoljno novca

da bi imali račun u banci.

Oni usporavaju stvari.

Za imejl može biti potrebna sekunda
da se pošalje širom sveta,

ali može potrajati nekoliko dana
ili nedelja dok se novac ne pokrene

kroz bankarski sistem
u okviru jednog grada.

Oni uzimaju znatnu količinu dobiti -

10 do 20 posto samo da bi poslali
novac u drugu zemlju.

Zaplene naše podatke, a to znači
da od njih ne možemo ostvarivati zaradu

niti ih koristiti da bolje
upravljamo svojim životom.

Naša privatnost je podrivena.

A najveći problem je što su, sve u svemu,

asimetrično prisvojili
obilje darova digitalnog doba -

imamo stvaranje bogatstva,
ali i društvenu nejednakost u porastu.

Šta ako ne bi postojao
samo internet informacija,

kako bi bilo kada bi postojao
internet vrednosti -

neka vrsta ogromnog, globalnog,
raspodeljenog registra

koji cirkuliše na milionima kompjutera

i dostupan je svima,

a gde bi se svaka vrsta imovine,
od novca do muzike,

mogla skladištiti, premeštati,
sa njom se vršiti transakcije,

razmenjivati i upravljati,
sve to bez moćnih posrednika?

Šta ako bi postojao
domaći medijum za vrednost?

Pa, 2008. godine se srušila
finansijska industrija

i, možda u pravi čas,

anonimna osoba ili osobe
po imenu Satoši Nakamoto

stvorio je dokument

u kome je razvio protokol
za digitalni novac

koji je u osnovi koristio
kriptovalutu zvanu bitkoin.

Ta kriptovaluta je omogućila ljudima
da uspostave poverenje i vrše transakcije

bez trećeg lica.

Ovaj naizgled jednostavan čin
aktivirao je iskru

koja je zapalila svet,

zbog koje su svi postali uzbuđeni,
užasnuti ili na drugi način zainteresovani

na mnogim mestima.

Nemojte da vas zbunjuje bitkoin -

to je stvar od vrednosti; raste i pada,

a to bi trebalo da vas zanima
ako ste špekulant.

Šire gledano, to je kriptovaluta.

To nije dekretna valuta
koju kontroliše država,

a to je od većeg značaja.

Ono što je zaista zanimljivo ovde
jeste tehnologija koja se nalazi u osnovi.

Naziva se blokčejn.

Sada prvi put u ljudskog istoriji

ljudi sa svih strana
mogu verovati jedni drugima

i međusobno vršiti transakcije.

Poverenje ne uspostavlja
neka velika institucija

već saradnja, kriptografija

i izvestan pametni kod.

Pošto je poverenje
prirodno za tehnologiju,

ovo nazivam „protokol poverenja“.

Verovatno se pitate:
„Kako to funkcioniše?“

Pošteno.

Imovina - digitalna sredstva poput novca,
do muzike i svega između -

ne čuvaju se na nekom glavnom mestu,

već su raspodeljena
u okviru globalnog registra,

koristeći najviši nivo kriptografije.

Kada se transakcija izvrši,

to se objavljuje na globalnom nivou,

na milionima kompjutera.

Tamo negde, širom sveta,

postoji grupa ljudi koji se zovu „rudari“.

To su rudari bitkoina.

Imaju ogromnu računarsku snagu
na dohvat ruke -

10 do 100 puta veću
od celokupne moći Gugla širom sveta.

Ti rudari mnogo rade.

Svakih deset minuta,

poput otkucaja srca mreže,

stvara se blok

koji sadrži sve transakcije
od prethodnih 10 minuta.

Zatim rudari prionu na posao,
pokušavajući da reše neke teške probleme.

Oni se nadmeću.

Prvi rudar koji otkrije istinu
i potvrdi blok

bude nagrađen digitalnom valutom,

a to je, u slučaju
bitkoinovog blokčejna, bitkoin.

A zatim, a ovo je ključni deo,

taj blok je povezan sa prethodnim blokom

i blokom pre njega

da bi stvorili lanac blokova.

Svaki od njih dobije oznaku sa vremenom,
poput digitalnog pečatiranja voskom.

Tako ako bih hteo da hakujem blok

i, recimo, da vama i vama
platim istim novcem,

morao bih da hakujem taj blok,

plus sve prethodne blokove,

čitavu istoriju razmene na tom blokčejnu,

ne samo na jednom kompjuteru
već na milionima kompjutera,

istovremeno,

koristeći najviše nivoe enkripcije

imajući u vidu najmoćniji
kompjuterski izvor na svetu

koji me posmatra.

Teško je to obaviti.

Ovo je beskonačno bezbednije

od kompjuterskih sistema koje imamo danas.

Blokčejn. Tako funkcioniše.

Bitkoinov blokčejn je samo jedan.
Postoji ih mnogo.

Itirijumov blokčejn je razvio
Kanađanin po imenu Vitalik Buterin.

Ima 19 godina

i njegov blokčejn
ima neke izuzetne sposobnosti.

Jedna od njih je da možete
sačiniti pametne ugovore.

To je otprilike onako kao što i zvuči.

To je ugovor koji se samoizvršava,

a ugovor reguliše primenjivanje,
upravljanje, izvršavanje

i uplatu - ugovor na neki način
ima bankovni račun -

sporazuma između ljudi.

Danas na itirijumovom blokčejnu

postoje projekti na putu da urade sve,

od stvaranja nove zamene za berzu

do stvaranja novog modela demokratije

u kome bi političari odgovarali građanima.

(Aplauz)

Kako bismo razumeli
kakvu će radikalnu promenu ovo doneti,

pogledajmo jednu industriju,
finansijske usluge.

Prepoznajete li ovo?

Mašina Ruba Goldberga.

To je smešno komplikovana mašina
koja radi nešto veoma jednostavno,

kao što je razbijanje jajeta
ili zatvaranje vrata.

Pa, nekako me podseća
na industriju finansijskih usluga,

iskreno.

Mislim, provučete karticu
u prodavnici na uglu

i bitski protok se kreće
kroz desetine kompanija,

od kojih svaka ima
sopstveni računarski sistem,

a neki od njih su mejnfrejmovi iz '70-ih,

stariji od mnogih ljudi u ovoj prostoriji,

i tri dana kasnije se dešava poravnanje.

Sa blokčejnovom finansijskom industrijom,

ne bi bilo poravnanja,

jer su plaćanje i poravnanje
ista aktivnost.

To je samo sitniš u registru.

Tako su Vol Strit i svi širom sveta,

finansijska industrija
je veoma uskomešana zbog ovoga,

pitajući se da li može biti zamenjena

ili kako da prigrlimo
ovu tehnologiju radi uspeha.

Zašto bi vas bilo briga?

Pa, dopustite da objasnim neke primene.

Prosperitet.

Prva era interneta,

interneta informacija,

donela nam je bogatstvo
ali ne i zajednički prosperitet,

jer je društvena nejednakost u porastu.

To je u srcu celokupnog besa, ekstremizma,

protekcionizma, ksenofobije i gorih stvari

koje viđamo u porastu u današnjem svetu.

Bregzit je najskoriji primer.

Da li bismo mogli razviti
neke nove pristupe

ovom problemu nejednakosti?

Jer, jedini pristup danas
je da se preraspodeli bogatstvo,

oporezuje narod i pronese se više okolo.

Možemo li unapred raspodeliti bogatstvo?

Možemo li promeniti način
na koji bogatstvo uopšte nastaje

demokratizacijom stvaranja bogatstva,

angažovanjem više ljudi u ekonomiji,

a zatim obezbeđivanjem
da dobijaju poštenu nadoknadu?

Dozvolite da objasnim pet načina
na koje se ovo može sprovesti.

Broj jedan -

da li ste znali da 70 posto
ljudi u svetu koji poseduju zemljište

ima malo prava na njega?

Tako, ako imate malu farmu u Hondurasu,
neki diktator dođe na vlast

i kaže: „Znam da imaš papir
koji kaže da poseduješ svoju farmu,

ali vladin kompjuter kaže
da moj prijatelj poseduje tvoju farmu.“

Ovo se dešavalo
u ogromnoj meri u Hondurasu,

a taj problem postoji svuda.

Hernando De Soto,
veliki latinoamerički ekonomista,

kaže da je ovo svetski problem broj jedan

u pogledu ekonomske pokretljivosti,

što je važnije od posedovanja
bankovnog računa,

jer ako nemate
važeće pravo na svoju zemlju,

ne možete je založiti

i ne možete praviti planove za budućnost.

Zato kompanije danas sarađuju sa vladama

da bi postavile na blokčejn
pravo na zemljište.

Kada se nađe tamo, to je nepromenljivo.

Ne možete ga hakovati.

Ovo stvara uslove za napredak

za potencijalno milijarde ljudi.

Drugo,

mnogi pisci govore o Uberu,

Er-bi-en-biju, Taskrabitu,
Liftu i tako dalje,

kao o delu ekonomije deljenja.

Ovo je veoma moćna ideja,

da se slični ljudi mogu okupiti,
stvoriti i podeliti bogatstvo.

Moje gledište je

da ove kompanije u stvari ne dele.

Zapravo, uspešne su
upravo zato što ne dele.

One udružuju usluge i prodaju ih.

Šta bi bilo kada bi, umesto da Er-bi-en-bi
bude korporacija sa 25 milijardi dolara,

postojala raspodeljena aplikacija
na blokčejnu, nazvaćemo je Bi-er-bi-en-bi,

a nad kojom bi u suštini
imali vlasništvo svi ljudi

koji imaju sobu za iznajmljivanje.

Kada neko želi da iznajmi sobu,

odu na bazu podataka blokčejna
i prelista sve kriterijume,

to im pomogne da nađu pravu sobu,

a zatim im blokčejn pomogne
oko sklapanja ugovora,

identifikuje drugu stranu,

rukovodi uplatama
samo kroz digitalne uplate -

ugrađene su u sistem.

Čak se bavi i reputacijom,

jer ako ona oceni sobu sa pet zvezdica,

ta soba je tamo,

ocenjena je i to je nepromenljivo.

Dakle, remetioci velike ekonomije deljenja
u Silicijumskoj dolini

bi se mogli poremetiti,

a to bi bilo dobro za prosperitet.

Broj tri -

najveći priliv sredstava
iz razvijenog sveta

ka zemljama u razvoju

nisu korporativna ulaganja,

a to čak nije ni strana pomoć.

To su doznake iz inostranstva.

U pitanju je globalna dijaspora;

ljudi su napustili zemlju svojih predaka

i šalju novac svojim porodicama kod kuće.

To je 600 milijardi dolara godišnje
i u porastu je, a te ljude pelješe.

Anali Domingo je kućna pomoćnica.

Živi u Torontu

i svakoga meseca odlazi
u poslovnicu Vestern Juniona

sa nešto gotovine

da bi poslala doznake
svojoj mami u Manili.

To je košta oko 10 posto;

potrebno je četiri do sedam dana
da novac tamo stigne;

njena mama nikada ne zna kada će stići.

Oduzima joj pet sati nedeljno da to uradi.

Pre šest meseci,

Anali Domingo je upotrebila
blokčejn aplikaciju zvanu Abra.

Sa svog mobilnog telefona
je poslala 300 dolara.

Otišlo je direktno
na mobilni uređaj njene mame,

bez posrednika.

Kada je njena mama
pogledala svoj mobilni -

poput Uberovog interfejsa je, tu su
Abrini „blagajnici“ koji se kreću okolo.

Ona klikne na blagajnika
koji ima pet zvezdica,

a koji je udaljen samo sedam minuta.

Tip se pojavi na vratima,
da joj filipinske pezose

i ona ih stavlja u novčanik.

Cela stvar je trajala nekoliko minuta

i koštala ju je dva posto.

Ovo je velika prilika za prosperitet.

Broj četiri - najmoćnija imovina
digitalnog doba su podaci.

Podaci su zaista nova kategorija imovine,

možda veća od prethodnih kategorija,

kao zemljište u agrarnoj privredi,

industrijski pogon,

ili čak novac.

Svi vi, mi stvaramo te podatke.

Mi stvaramo tu imovinu

i ostavljamo trag
digitalnih mrvica za sobom

dok se krećemo kroz život.

Te mrvice se sakupljaju u vaš odraz,

vašu virtuelnu ličnost.

Vaša virtuelna ličnost može znati
više o vama nego što vi znate,

jer se ne možete setiti
šta ste kupili ili rekli pre godinu dana,

niti koja je bila vaša tačna lokacija
pre godinu dana.

A vašu virtuelnu ličnost
ne posedujete vi;

to je veliki problem.

Danas postoje kompanije koje rade

na tome da stvore
identitet u crnoj kutiji,

vašu virtuelnu ličnost koju vi posedujete.

Ta crna kutija se kreće sa vama

dok putujete svetom

i veoma je škrta.

Daje samo delić informacije

koji je neophodan da se nešto uradi.

Pri većini transakcija,

prodavac čak ni ne mora da zna ko ste.

Samo treba da zna da je dobio uplatu.

Zatim avatar čisti sve te podatke

i omogućava vam da ih unovčite.

To je sjajna stvar

jer nam takođe može pomoći
da zaštitimo privatnost,

a privatnost je osnova slobodnog društva.

Hajde da vratimo vrednosti koje stvaramo

pod svoju kontrolu,

gde možemo imati vlasništvo
nad svojim identitetom

i odgovorno upravljati njime.

Konačno -

(Aplauz)

Konačno, broj pet -

postoji znatan broj kreatora sadržaja

koji ne dobijaju poštenu nadoknadu

jer je uništen sistem
za intelektualnu svojinu.

Uništilo ga je prvo doba interneta.

Uzmite muziku.

Muzičarima ostaju mrvice
na kraju čitavog lanca ishrane.

Znate, ako ste tekstopisac pre 25 godina
i napišete pesmu koja je hit,

dobije milion singlova,

mogli ste dobiti honorar
od oko 45 000 dolara.

Danas, ako ste tekstopisac
i napišete pesmu koja je hit,

dobije milione preslušavanja,

ne dobijate 45 hiljada,

dobijete 36 dolara,

dovoljno da kupite finu picu.

Imodžen Hip,

pevačica i tekstopisac, dobitnica Gremija,

sada postavlja muziku
u blokčejn ekosistem.

Naziva ga „Micelija“.

Ta muzika ima pametan ugovor
kojim je obuhvaćena

i ta muzika štiti njena prava
na intelektualnu svojinu.

Želite da poslušate pesmu?

Besplatno je,

ili možda nekoliko mikrocenti
koji odlaze na digitalni račun.

Ako želite da stavite pesmu
u svoj film, to je drugo,

i naznačena su prava
intelektualne svojine.

Želite da napravite
melodiju za mobilni? To je drugačije.

Ona opisuje kako pesma postaje posao.

Nalazi se na toj platformi
promovišući samu sebe,

štiteći prava autora,

a pošto pesma ima sistem uplate

u smislu bankovnog računa,

sav novac odlazi umetniku

i oni kontrolišu industriju

umesto tih moćnih posrednika.

E, sad, ovo -

(Aplauz)

Ovo nije samo za tekstopisce,
već za bilo koje kreatore sadržaja,

kao što je umetnost,

pronalasci,

naučna otkrića, novinari.

Postoje raznorazni ljudi
koji ne dobijaju pravičnu nadoknadu,

a sa blokčejnom

će biti u mogućnosti
da zatrpaju blokčejn novcem,

a to je sjajna stvar.

Dakle, ovo je pet prilika

od desetine

da se reši jedan problem, prosperitet,

a to je jedan od bezbroj problema

na koje se blokčejnovi mogu primeniti.

Naravno, tehnologija
ne stvara prosperitet, već ljudi.

No, ono što vam predočavam
je da je, još jednom,

duh tehnologije pobegao iz boce

i prizvala ga je nepoznata osoba ili osobe

u ovo nesigurno vreme ljudske istorije,

a pruža nam drugi pokušaj,

drugu priliku da iznova ispišemo
mrežu ekonomske moći

i stari poredak stvari,

kao i da rešimo neke
od najtežih problema sveta,

ako budemo voljni za to.

Hvala.

(Aplauz)