Koliko jednakosti u svetu bismo želeli? Iznenadili biste se

Vesti o rastućoj nejednakosti u društvu nas sve uznemiravaju. Ali zašto? Den Arijeli otkriva nova, iznenađujuća istraživanja o tome šta mislimo da je pošteno, po pitanju toga kako je bogatstvo raspoređeno u društvu... potom nam pokazuje kako to izgleda u poređenju sa stvarnom statistikom.

Bilo bi lepo kad bismo
bili objektivni u životu,

iz mnogo razloga.

Ali problem je što nosimo
šarene naočari

dok posmatramo različite siuacije.

Na primer, uzmite nešto
jednostavno, poput piva.

Kada bih vam ponudio
da probate nekoliko piva

i kada bih vam zatražio da ocenite
njihovu jačinu i gorčinu,

različita piva bi zauzela različita mesta.

Ali šta ako bismo pokušali
da budemo objektivni o tome?

U slučaju piva, bilo bi veoma jednostavno.

Šta ako bismo vas testirali na slepo?

Pa, ako bismo uradili isti test,
probali biste isto pivo,

samo ovaj put na slepo,
stvari bi izgledale nešto drugačije.

Većinu piva bi smestili
na sličnu poziciju.

U suštini, ne biste bili u stanju
da ih razlikujete,

a izuzetak, naravno, bi bio Ginis.

(Smeh)

Slično, možemo
da razmišljamo o fiziologiji.

Šta se desi kada ljudi očekuju
nešto od svoje fiziologije?

Na primer, prodali smo ljudima
lekove za bol.

Nekima smo rekli da su lekovi skupi.

Nekima smo rekli da su jeftini.

I skupi lekovi za bol
su bili učinkovitiji.

Ljudima su više olakšavali bol,

jer očekivanja utiču na našu fiziologiju.

I naravno, svi znamo da u sportu,

ako ste ljubitelj određene ekipe,

ne možete a da ne posmatrate razvoj igre

iz perspektive svoje ekipe.

Sve su ovo slučajevi

u kojima naše predrasude
i očekivanja, boje naš svet.

Ali šta bi se desilo kod važnijih pitanja?

Šta bi se desilo kod pitanja
vezanih za socijalnu pravdu?

Pa smo hteli da razmislimo o tome
kako bi izgledalo testiranje na slepo,

prilikom razmišljanja o nejednakosti?

Počeli smo da razmatramo nejednakost

i odradili smo istraživanje većeg obima,

širom SAD-a i u drugim zemljama.

Postavili smo dva pitanja:

da li ljudi znaju koliki je stepen
nejednakosti koji imamo?

A potom i: koliki stepen nejednakosti
bismo voleli da imamo?

Razmislimo o prvom pitanju.

Zamislite da sam uzeo sve ljude iz SAD-a

i poređao ih od najsiromašnijih, s desna

do najbogatijih, s leva,

a potom sam ih podelio u pet kategorija:

20 procenata najsiromašnijih,
zatim sledećih 20%,

pa sledećih, pa sledećih
i 20 procenata najbogatijih.

A potom sam vas upitao da mi kažete
koliko smatrate da je dobra

koncentrisano u svakoj od ovih kategorija.

Da bih to pojednostavio,
zamislite da sam vas pitao:

koliko smatrate da je bogatstva
koncentrisano

u najsiromašnije dve kategorije,

donjih 40 procenata?

Razmislite na sekund
i dođite do nekog broja.

Obično ne mislimo o tome.

Razmislite na sekund,
dođite do nekog realnog broja.

Imate li ga?

U redu, evo šta nam
većina Amerikanaca kaže.

Smatraju da najsiromašnijih 20 procenata

poseduje 2.9 procenata bogatstva,

sledeća grupa ima 6.4,

dakle, zajedno imaju jedva preko devet.

Sledeća grupa, kažu, ima 12 procenata,

zatim 20,

a najbogatijih 20 procenata, smatra se
da imaju 58 procenata bogatstva.

Možete da uporedite ovo
s vašim pretpostavkama.

A sad, kako je u stvarnosti?

U stvarnosti je nešto drugačije.

Najsiromašnijih 20 procenata
ima 0.1 procenat bogatstva.

Sledećih 20 procenata
ima 0.2 procenta bogatstva.

Zajedno, to je 0.3.

Sledeća grupa ima 3.9,

pa 11.3,

a najbogatija grupa
ima 84-85 procenata bogatstva.

Dakle, ono što zaista imamo
i ono što mislimo da imamo

su različite stvari.

Šta je sa onim šta želimo?

Kako bismo to uopšte ocenili?

Kako bismo se osvrnuli na to,

osvrnuli na to šta zaista želimo,

setili smo se filozofa Džona Rolsa.

Ako se sećate, Džon Rols

je imao zamisao o tome
šta je pravedno društvo.

Rekao je da je pravedno društvo

ono o kome kada biste znali sve,

bili biste spremni da budete
bilo koji njegov član.

I to je prelepa definicija,

jer ako ste bogati,
možda želite da bogati

imaju više novca,
a da siromašni imaju manje.

Ako ste siromašni, možda želite
više jednakosti.

Ali ako ulazite u to društvo,

a da vam nije poznato
na koju od svih mogućih pozicija,

moraćete da razmislite o svim aspektima.

To je poput testiranja na slepo
u kojem ne znate

kakva će biti posledica vašeg izbora,

a Rols je ovo nazvao "velom neznanja".

Pa smo uzeli još jednu grupu,
veliku grupu Amerikanaca,

i postavili smo im pitanje
pod velom neznanja.

Koje su to osobine države
kojoj biste se priključili,

znajući da biste mogli da završite
na bilo kojoj poziciji?

A evo šta smo dobili.

Koliko bi ljudi dali prvoj grupi,

najsiromašnijih 20 procenata?

Želeli su da im daju
10 procenata bogatstva.

Sledećoj grupi bi dali
14 procenata bogatstva,

zatim 21, 22 i 32.

Sad, niko u našem primeru
nije želeo potpunu jednakost.

Niko u našem primeru nije smatrao
socijalizam za sjajnu ideju.

Ali šta to znači?

To znači da postoji jaz u znanju,

između onoga što imamo
i onoga što mislimo da imamo,

ali imamo, blago rečeno, veliki jaz
između onoga što smatramo pravednim

i onoga što mislimo da imamo.

Možemo da postavljamo ovakva pitanja,
usput, ne samo o bogatstvu.

Možemo da pitamo i za druge stvari.

Pa smo, na primer, pitali ljude
iz različitih delova sveta

ovo pitanje,

pitali smo i liberale i konzervativce,

i svi su dali praktično isti odgovor.

Pitali smo bogate i siromašne,
isto su odgovorili,

muškarci i žene,

Slušaoci NPR radija i čitaoci Forbsa.

Pitali smo ljude u Engleskoj,
Australiji, SAD-u -

slični su odgovori.

Čak smo pitali i različite odseke
istog univerziteta.

Otišli smo na Harvard i proverili
na skoro svim odsecima,

i zapravo na Harvardovoj Poslovnoj školi,

gde bi nekolicina želela
da bogati imaju više, siromašni manje,

sličnost u odgovorima nas je zapanjila.

Znam da su neki od vas pohađali
Poslovnu školu na Harvardu.

Takođe smo ovo pitanje postavili
o nečem drugom.

Pitali smo, kakav je odnos plate izvršnog
direktora i nekvalifikovanih radnika?

Vidite šta ljudi smatraju da je odnos,

a potom možemo da pitamo
šta misle da bi trebalo da bude odnos?

A onda pitamo kako je u stvarnosti.

Kako je u stvarnosti? Možda ćete reći:
"I nije tako strašno, je l' da?"

Crveno i žuto i nisu toliko različiti.

Ali činjenica je da ih nisam nacrtao
u istoj razmeri.

Teško je videti, žuto i plavo su tu negde.

Kakvi su rezultati za druga bogatstva?

Bogatstvo nije samo u imućnosti.

Pitali smo: šta je sa zdravljem?

Šta je sa dostupnošću
lekova na recept?

Šta je sa očekivanim životnim vekom?

Šta je sa životnim vekom
kod novorođenčadi?

Kako bismo to voleli da raspodelimo?

Šta je sa obrazovanjem za mlade?

A šta za one starije?

I kroz sve ovo, shvatili smo da ljudi

ne vole nejednakost u dobrima,

ali postoje druge stvari gde nejednakost,
koja je posledica bogatstva,

im je čak i neprijatnija:

na primer, nejednakost
kada su zdravlje i obrazovanje u pitanju.

Takođe smo saznali da su ljudi
naročito otvoreni

za promene u jednakosti
kada se radi o ljudima

koji imaju manju odgovornost -

u suštini, to su deca i bebe,

jer ih ne smatramo odgovornim
za situaciju u kojoj su.

Koje pouke smo izvukli iz ovoga?

Imamo dva jaza:

Imamo jaz u znanju
i imamo jaz u onome šta želimo.

A jaz u znanju je nešto
o čemu razmišljamo,

kako da obrazujemo ljude?

Kako da navedemo ljude
da misle drugačije o nejednakosti

i o posledicama koje ostavlja
na zdravlje, obrazovanje,

zavist, stopu kriminala itd?

Potom, tu je jaz u onome šta želimo.

Kako da navedemo ljude da razmišljaju
drugačije o tome šta stvarno žele?

Vidite, Rolsova definicija,
Rolsovo viđenje sveta,

pristup s testiranjem na slepo,

uklanja naše sebične podsticaje iz vidika.

Kako da to primenimo na višem nivou,

u obimnijoj razmeri?

I konačno, takođe imamo jaz u delanju.

Kako da prihvatimo sve ovo
i da zapravo uradimo nešto?

Mislim da je rešenje delom
u razmišljanju o ljudima,

poput dece i beba,
koji nemaju mnogo odgovornosti,

jer su ljudi spremni da se
potrude u njihovom slučaju.

Da sumiram, rekao bih, sledeći put
kada krenete da pijete pivo ili vino,

pre svega razmislite, koliko je
vaš doživljaj stvaran,

a koliko je to samo placebo efekat

proizašao iz vaših očekivanja?

A zatim razmislite kako je u slučaju
drugih odluka u vašem životu

i nadam se, takođe,
i kod političkih pitanja

koja utiču na sve nas.

Mnogo vam hvala.

(Aplauz)