Ova aplikacija zna kako se osećate - po vašem izrazu lica

Naše emocije utiču na svaki aspekt naših života - kako učimo, kako komuniciramo, kako donosimo odluke. Ipak, odsutne su iz naših digitalnih života; uređaji i aplikacije koje koristimo ne mogu znati kako se mi osećamo. Naučnik Rana el Kalioubi teži da promeni to. Ona predstavlja demo verziju moćne tehnologije koja čita izraze na vašem licu i povezuje ih sa odgovarajućim emocijama. Ovaj „emotivni motor” nosi sa sobom bitne implikacije, kaže ona, i mogao bi da promeni ne samo način na koji komuniciramo sa mašinama - već i jedni sa drugima.

Naše emocije utiču
na svaki aspekt naših života,

od našeg zdravlja i načina učenja

do načina obavljanja posla
i donošenja odluka,

bile one velike ili male.

Naše emocije takođe utiču na to
kako se povezujemo jedni sa drugima.

Razvili smo se za život
u svetu kao što je ovaj,

ali umesto toga,
živimo sve više naše živote ovako -

ovo je SMS poruka
koju mi je ćerka poslala sinoć -

u svetu koji je lišen emocija.

Tako sam na misiji to da promenim.

Želim da vratim emocije
u naše digitalno iskustvo.

Krenula sam ovim putem pre 15 godina.

Bila sam kompjuterski naučnik u Egiptu

i samo što su me primili

na doktorski program
na univerzitetu u Kembridžu.

Tako sam uradila nešto prilično neobično

za jednu mladu, tek venčanu ženu
koja je muslimanska Egipćanka:

(Smeh)

uz podršku mog muža
koji je morao da ostane u Egiptu,

spakovala sam kofere
i preselila se u Englesku.

Na Kembridžu, kilometrima daleko od kuće,

shvatila sam da više vremena
provodim sa laptopom

nego sa bilo kojim drugim ljudskim bićem.

Ipak, i pored ove prisnosti, moj laptop
nije imao pojma kako se osećam.

Nije imao pojma da li sam srećna,

da li sam imala loš dan,
da li sam pod stresom, zbunjena,

tako da je to postalo frustrirajuće.

Još gore, dok sam komunicirala
sa porodicom kod kuće preko mreže,

osećala sam da sve moje emocije
nestaju u sajber prostoru.

Nedostajala mi je kuća, bila sam usamljena
i nekih dana sam zapravo i plakala,

ali sve što sam imala
da iskažem ove emocije bilo je ovo.

(Smeh)

Današnja tehnologija ima
mnogo IQ-a, ali nema EQ;

mnogo kognitivne inteligencije,
ali nimalo emocionalne inteligencije,

te me je to nagnalo na razmišljanje.

Šta ako bi naša tehnologija mogla
da oseti naše emocije?

Šta ako bi uređaji mogli
da prepoznaju i reaguju na naša osećanja,

baš kao što bi reagovao
i emocionalno inteligentan prijatelj?

Ta pitanja su navela mene i moj tim
da napravimo tehnologiju

koja može da čita
i reaguje na naše emocije,

a naša početna tačka bilo je ljudsko lice.

Dakle, ljudsko lice
je jedno od najmoćnijih kanala

koje koristimo da prenesemo
društvena i emocionalna stanja,

sve od zadovoljstva, iznenađenja,

empatije do radoznalosti.

U nauci o emocijama,

sve pokrete facijalnih mišića
nazivamo akcijskim jedinicama.

Tako, na primer, akcijska jedinica 12
nije holivudski blokbaster,

nego se radi o podizanju ugla usana,
što je glavna komponenta osmeha.

Probajte to. Hajde da svi nabacimo osmehe.

Još jedan primer je akcijska jedinica 4.
To je boranje obrve.

To je kada skupite obrve
i stvorite sve ove teksture i bore.

Ne volimo ih, ali one su jasan pokazatelj
neke negativne emocije.

Tako imamo oko 45 ovih akcijskih jedinica

i one se kombinuju
da izraze stotine emocija.

Podučavanje kompjutera
da čita ove facijalne emocije je teško

zato što ove akcijske jedinice
mogu biti brze, suptilne

i kombinuju se na mnogo različitih načina.

Uzmite tako, na primer,
osmeh i zloban osmeh.

Izgledaju pomalo slično
ali imaju veoma različita značenja.

(Smeh)

Dakle, osmeh je pozitivan,

a zloban osmeh je često negativan.

Ponekad jedan zloban osmeh može
da vas napravi poznatim.

Ozbiljno, važno je
da kompjuter bude u stanju

da prepozna razliku između
ova dva izraza.

Dakle, kako to postižemo?

Obezbeđujemo svojim algoritmima

desetine hiljada primera ljudi
za koje znamo da se osmehuju,

ljudi različitih etničkih pripadnosti,
godina, različitog pola,

a to isto činimo za podsmehe.

Onda, uz dubinski pristup učenju,

algoritam traži sve ove teksture i bore

i promene oblika na našim licima,

i u suštini uči da svi osmesi imaju
zajedničke osobine,

da se svi zlobni osmesi suptilno razlikuju
od osmeha po osobinama.

I sledeći put kada vidi novo lice,

u suštini uči da ovo lice ima
iste osobine osmeha

i kaže „Aha, prepoznajem ovo.
Ovo je izraz osmeha.”

Najbolji način da pokažemo
kako ova tehnologija funkcioniše

jeste da probamo demo-verziju uživo,
tako da mi treba dobrovoljac.

Poželjno je da taj neko ima lice.

(Smeh)

Kloi će nam danas biti dobrovoljac.

Dakle, u zadnjih pet godina,
od istraživačkog projekta na MIT-u

postali smo kompanija,

u kojoj je moj tim vredno radio
da ova tehnologija uspe,

kako mi volimo da kažemo, u divljini.

Takođe smo je smanjili
tako da osnovni emotivni motor

radi na bilo kom mobilnom uređaju
koji ima kameru, kao što je ovaj Ajped.

Dakle, hajde da probamo.

Kao što možete da vidite,
algoritam je pronašao Kloino lice.

To je ovaj beli granični okvir,

koji prati glavne tačke odlika
na njenom licu,

dakle, njene obrve, njene oči,
njena usta i njen nos.

Pitanje je, da li može prepoznati
njen izraz lica?

Dakle, testiraćemo mašinu.

Pre svega, da vidimo tvoje
pokeraško lice. Da, super.

(Smeh)

Onda, kada se osmehne,
ovo je iskren osmeh, odlično.

Vidite da se zelena traka
puni kada se osmehuje.

To je bio širok osmeh.

A jedan suptilan osmeh da vidimo
da li kompjuter ume da prepozna?

Prepoznaje i suptilne osmehe.

Vredno smo radili da ovo ostvarimo.

Zatim podignute obrve,
pokazatelj iznenađenja.

Boranje obrva,
što je pokazatelj zbunjenosti.

Mrštenje. Da, savršeno.

Ovo su različite akcijske jedinice.
Postoji ih još mnogo više.

Ovo je samo skraćena demo verzija.

Svako čitanje nazivamo
tačkom emotivnih podataka

i one mogu zajedno da rade
da iskažu različite emocije.

Dakle, na desnoj strani demo verzije -
izgledaj kao da si srećna.

Dakle, to je radost. Radost se povećava.

Sad mi pokaži izraz gađenja.

Pokušaj da se setiš kako si se osećala
kada je Zejn napustio „One Direction".

(Smeh)

Da, naboraj nos. Super.

Valenca je stvarno krajnje negativna,
tako da mora da si bila veliki fan.

Valenca označava koliko je
iskustvo pozitivno ili negativno,

a angažman je taj koji označava
koliko je ona ekspresivna.

Zamislite da Kloi ima pristup
ovom emotivnom prenosu u realnom vremenu

i da može da ga podeli sa kim god želi.

Hvala ti.

(Aplauz)

Dakle, do sada smo nagomilali 12 milijardi
ovih tačaka emotivnih podataka.

To je najveća baza emocija u svetu.

Sakupili smo je
kroz 2,9 miliona klipova lica,

ljudi koji su pristali da podele
svoje emocije sa nama,

a to iz 75 zemalja širom sveta.

Broj svaki dan raste.

Raspamećuje me

to da sada možemo odrediti količinu
nečega tako ličnog kao što su emocije

i da to možemo obaviti na ovom nivou.

Dakle, šta smo naučili do sada?

Pol.

Naši podaci potvrđuju ono
što možda pretpostavljate.

Žene su eskpresivnije od muškaraca.

Ne samo da se više osmehuju,
njihovi osmesi traju duže.

Sada stvarno možemo odrediti
šta je to na šta muškarci i žene

reaguju drugačije.

Pozabavimo se kulturom.
U Sjedinjenim Državama,

žene su 40% ekspresivnije od muškaraca,

ali neobično je to da nema razlike
u UK između muškaraca i žena.

(Smeh)

Godine. Ljudi koji imaju
50 godina ili stariji od toga

su 25% emotivniji od mlađih ljudi.

Žene u dvadesetima osmehuju se
mnogo više od muškaraca istih godina,

što je možda neophodno pri zabavljanju.

Ipak, možda najveće iznenađenje
u vezi ovih podataka

je to da smo stalno izražajni,

čak i kada sedimo sami
ispred naših uređaja,

i to ne samo kada gledamo
klipove sa mačkama na Fejbuku.

Izražajni smo kada šaljemo i-mejlove,
SMS-ove, kupujemo onlajn,

čak i kada obrađujemo porez.

Gde se ovi podaci koriste danas?

Kada treba da razumemo
kako da se angažujemo na mrežama,

da razumemo viralnost
i ponašanja pri glasanju,

kao i da razumemo tehnologije
koje osnažuju i omogućuju emocije.

Želim takođe da podelim
i primere koji su mi posebno dragi.

Naočare koje omogućuju emocije
mogu da pomognu pojedincima

koji imaju oštećen vid
da čitaju lica drugih ljudi

i mogu da pomognu pojedincima
sa autizmom da protumače emocije,

nešto sa čim stvarno imaju problema.

U obrazovanju, zamislite
kada bi vaše aplikacije za učenje

mogle da osete kada ste zbunjeni i uspore,

ili kada vam je dosadno i ubrzaju,

kao što bi dobar profesor
uradio u učionici.

Šta bi bilo ako bi vaš ručni sat
mogao da prati vaše raspoloženje,

ili kada bi vaš auto mogao
da oseti kada ste umorni,

ili kada bi vaš frižider
znao kada ste pod stresom,

pa se automatski zatvori
da vas spreči da se opsesivno prejedate?

Da, i ja bih to volela.

(Smeh)

Šta bi bilo da sam na Kembridžu

imala pristup svom emotivnom prenosu
u realnom vremenu,

da sam mogla da ga podelim to
sa porodicom kod kuće na prirodan način,

kao što bih uradila
da smo svi u istoj sobi zajedno?

Mislim da će kroz pet godina,

svi naši uređaji imati emotivni čip

i nećemo se sećati kako je bilo

kada nismo mogli
samo da se namrštimo uređajima,

a da oni ne kažu:
„Hmm, to ti se nije baš svidelo, zar ne?”

Naš najveći izazov je
veliki broj korisnika ove tehnologije.

Moj tim i ja smo shvatili
da je ne možemo napraviti sami,

pa smo ovu tehnologiju učinili dostupnom
tako da i drugi programeri

mogu da počnu sa građenjem
i iskažu kreativnost.

Razumemo da su mogući i rizici

i da je moguća zloupotreba,

ali, budući da sam mnogo godina
provela u radu na ovome,

verujem da su prednosti čovečanstva

sa emocionalno inteligentnom tehnologijom

važnije od moguće zloupotrebe.

Pozivam vas sve da budete deo te rasprave.

Što više ljudi zna za ovu tehnologiju,

to će više nas imati pravo
da odlučuje kako će se ona koristiti.

Dakle, kako naši životi postaju
sve više i više digitalni,

sve više gubimo bitku u pokušaju
da smanjimo korišćenje ovih uređaja

da bismo povratili naše emocije.

Dakle, ono što ja pokušavam umesto toga
je da uvedem emocije u našu tehnologiju

da bi tehnologija bila prijemčivija.

Dakle, želim da nas ovi uređaji
koji su nas rastavili ponovo spoje.

Kada damo ljudska svojstva tehnologiji,
dobijamo zlatnu priliku

da obnovimo način
na koji se povezujemo sa mašinama

i stoga, kako se mi, kao ljudska bića,

povezujemo jedni sa drugima.

Hvala vam.

(Aplauz)