Uzbudljiv pogled na prvi 21 dan života pčele

Čuli smo da pčele nestaju. Ali šta kolonije pčela čini tako ranjivim? Fotograf Anand Varma uzgajao je pčele u svom dvorištu, ispred fotoaparata, kako bi dobio pogled iz bliza. Ovaj projekat Nacionalne geografije pruža lirski pogled u košnicu i otkriva jednu od najvećih pretnji po nju, parazita koji napada mlade pčele u prvi 21 dan njihovog života. Uz svoje neverovatne snimke i muziku orkestra Magik*Magik, Varma pokazuje problem, i šta se radi da bi se on rešio. (Ovaj govor bio je deo sesije na TED2015 koju je priredio magazin Pop-Up: popupmagazine.com ili @popupmag na Tviteru).

(Muzika)

Ove pčele su u mom dvorištu
u Berkliju u Kaliforniji.

Do prošle godine,
nikada nisam držao pčele,

ali Nacionalna geografija me je zamolila
da fotografišem prilog o njima

i odlučio sam, kako bih napravio
uverljive slike,

da treba i sam da držim pčele.

Kao što možda znate,

pčele oprašuju jednu trećinu naših useva

i u poslednje vreme im je prilično teško.

Kao fotograf, želeo sam da istražim
kako ovaj problem zapravo izgleda.

Pokazaću vam šta sam otkrio
tokom prošle godine.

Ovo čupavo malo stvorenje

je mlada pčelica koja je izmilela
napola iz svog legla

a pčele trenutno imaju posla
sa nekoliko različitih problema,

uključujući pesticide, zaraze
i gubitak staništa,

ali najveća pretnja im je
parazitska grinja iz Azije,

Varroa destructor.

A ova grinja veličine čiode
se prikrade mladim pčelama

i isisava njihovu krv.

Ovo na kraju uništava košnicu

jer slabi imuni sistem pčela

i čini ih još podložnijim
stresu i bolestima.

Pčele su najosetljivije

kada se razvijaju
unutar svojih ćelija legla

i želeo sam da znam
kako taj proces zaista izgleda

pa sam zajedno sa laboratorijom
za pčelarstvo na Univerzitetu Dejvis,

otkrio kako da uzgajam pčele
ispred fotoaparata.

Pokazaću vam prvi 21 dan u životu pčele

sabijen u 60 sekundi.

Ovo je jaje pčele koje se leže u larvu

i sveže izležene larve plivaju
u svojim ćelijama,

hraneći se belom tečnošću
koju za njih luče pčele dadilje.

Onda polako počinju da se razlikuju
njihove glave i tela

dok se transformišu u pupe.

Evo istog tog procesa pupljenja

i zapravo možete da vidite
kako grinje trčkaraju po ćelijama.

Onda se reorganizuje tkivo
u njihovim telima

i polako se razvija pigment
u njihovim očima.

Poslednji korak procesa je taj
da se njihova koža smežura

i narastu im dlake.

(Muzika)

Dakle - (Aplauz)

Kako možete videti na polovini tog snimka,

grinje su trčale oko malih pčela,

a pčelari obično rešavaju problem
sa ovim grinjama

tako što košnice prskaju hemikalijama.

Na duge staze, to su loše vesti,

tako da istraživači rade na pronalaženju
alternativnih rešenja

kako bi se kontrolisale ove grinje.

Ovo je jedno od tih rešenja.

To je eksperimentalni program uzgoja
u Laboratoriji za pčele

Ministarstva poljoprivrede SAD
u Baton Ružu

a ova kraljica i njene pčele sluge
deo su tog programa.

Istraživači su otkrili da neke od pčela

imaju prirodnu sposobnost
borbe protiv grinja,

pa su krenuli da uzgoje vrstu pčela
koja je otporna na grinje.

Ovo je potrebno da bi se pčele
uzgajale u laboratoriji.

Kraljica koja je nevina se uspava

i onda veštački oplodi koristeći
ovaj precizni instrument.

Ovaj zahvat istraživačima dozvoljava

da kontrolišu tačno koje pčele
se ukrštaju

ali postoji kompromis
kada imate ovoliko kontrole.

Uspeli su da stvore pčele
koje su otporne na grinje

ali su u tom procesu te pčele
počele da gube svojstva

poput nežnosti i mogućnosti
da čuvaju med,

pa kako bi zaobišli taj problem,

ovi istraživači sada sarađuju
sa komercijalnim pčelarima.

Ovo je Bret Adi koji otvara
jednu od svojih 72 000 košnica.

On i njegov brat vode najveću
pčelarsku operaciju na svetu,

i Ministarstvo poljoprivrede SAD ubacuje
svoje pčele otporne na grinje u operaciju

nadajući se da će vremenom

moći da odaberu pčele
koje su ne samo otporne na grinje,

već zadržavaju i ostale osobine
koje ih čine korisnim za nas.

Kada se to tako kaže,

ispada kao da manipulišemo pčelama
i iskorišćavamo ih,

ali istina je da to radimo
već hiljadama godina.

Uzeli smo ovo divlje stvorenje
i stavili smo ga u kutiju,

praktično smo ga pripitomili,

i to je prvobitno bilo zbog toga
da bismo skupljali njihov med,

ali smo tokom vremena počeli
da gubimo prirodne oprašivače

i divlje oprašivače

i sada postoje mnoga mesta
gde divlji oprašivači

ne mogu više da zadovolje
potražnju naše poljoprivrede

tako da su ove ukroćene pčele postale
ključni deo našeg sistema hrane.

Kada ljudi pričaju o spašavanju pčela,

moje tumačenje toga

je da moramo da sačuvamo
našu vezu sa pčelama,

a kako bismo našli nova rešenja,

moramo da razumemo
osnovnu biologiju pčela

kao i efekte stresora
koje ponekad ne možemo da vidimo.

Drugim rečima, moramo da pčele
razumemo izbliza.

Hvala vam.

(Aplauz)