Stanje klime - i šta bismo mogli da učinimo povodom toga

Kako možemo da se opohodimo sa globalnim podmuklim problemom klimatske promene - jednim problemom koji je preveliki da ga bilo koja država reši sama? Ekonomista Nikolas Stern izlaže plan, predstavljen Klimatskom samitu Ujedinjenih Nacija 2014. i pokazuju kako svetske države mogu da rade zajedno na klimi. To je velika vizija o saradnji, koja će se isplatiti višestruko iznad samog izbegavanja katastrofe. On pita: kako možemo da iskoristimo ovu krizu da poboljšamo živote za sve?

Živimo u izvanrednom trenutku.

U naredne dve decenije, suočićemo se

sa dve ključne transformacije

koje će odrediti da li je
narednih 100 godina

najbolji ili najgori vek.

Dozvolite mi da objasnim kroz primer.

Prvi put sam posetio Peking pre 25 godina

da bih predavao
na Narodnom Univerzitetu u Kini.

Kina se uozbiljila na polju
tržišne ekonomije

i univerzitetskog obrazovanja,

stoga su odlučili da
pozovu strane stručnjake.

Kao i većina drugih ljudi,

vozio sam se biciklom po Pekingu.

Osim izbegavanja ponekog vozila,

to je bio siguran i lak način
za kretanje naokolo,

Vožnja bicikla u Pekingu

danas ima u potpunosti
drugačije mogućnosti.

Automobili i kamioni
izazivaju zastoj na putevima.

Vazduh je ozbiljno zagađen

od sagorevanja uglja i dizel goriva.

Kada sam prošlog proleća boravio tamo,

savetovali su ljude mojih godina -

starije od 65. godina -

da ostanu u kućama
i da se ne kreću previše.

Kako se ovo dogodilo?

Nastalo je iz načina na koji je

Peking rastao kao grad.

U prethodnih 25 godina
udvostručio se broj stanovnika

i više se udvostručio,
sa 10 na 20 miliona.

Postao je gradsko
naselje koje je teško kontrolisati

i koje zavisi od prljavog goriva,
energije koja zagađuje,

naročito od uglja.

Kina koristi polovinu
svetskih rezervi uglja svake godine

i to je razlog, ključni razlog zašto,

spada u svetske najveće emitere

štetnih gasova.

Istovremeno moramo da uočimo

da se u tom periodu
Kina značajno proširila.

Postala je druga po redu
svetska ekonomska sila.

Stotine miliona ljudi

je izašlo iz siromaštva.

A to je veoma važno.

Ali istovremeno, narod Kine

postavlja ovo pitanje:

koja je vrednost ovog napretka

ako je nemoguće živeti u našim gradovima?

Oni su analizirali i ustanovili

da je ovo neodrživ put

porasta i razvoja.

Kina planira da smanji upotrebu uglja.

Razmatra izgradnju gradova
na drugačije načine.

Sada, porast Kine

je deo dramatične promene,
promene iz korena.

u strukturi svetske ekonomije.

Samo pre 25 godina, zemlje u razvoju,

siromašnije zemlje sveta,

su bile, uprkos velikoj većini ljudi,

činile su samo otprilike jednu trećinu

svetske proizvodnje.

Sada ima više od polovine,

a za 25 godina,
verovatno će biti dve trećine

iz država koje smo pre 25 godina

smatrali u razvoju.

To je izvanredna promena.

Znači da će se većina država širom sveta,

bogatih ili siromašnih, suočiti

sa dve korenite promene

o kojima želim da govorim
i koje želim da naglasim.

Sad, prva od ovih promena

je osnovna strukturna promena

privrede i društava

koje sam upravo počeo da opisujem

kroz opis Pekinga.

U gradskim sredinama
trenutno ima 50% stanovnika,

što će porasti na 70% do 2050. godine.

U naredne dve decenije, videćemo

zahtev za porastom
proizvodnje energije za 40%,

i porast privrede i broja stanovnika

stavlja veliki pritisak na našu zemlju,

vodene površine i šume.

Ovo je temeljna strukturna promena.

Ako sa njom postupamo nemarno

ili na kratkovidan način,

stvorićemo đubre, zagađenje,
gužvu u saobraćaju,

uništenje zemlje i šuma.

Ako pomislimo na one tri oblasti
koje sam opisao

uz brojeve - gradovi, energija, zemlja -

ako sve to loše negujemo,

onda će budućnost naših života i opstanka

svih ljudi širom sveta

biti siromašnije i oštećene.

I više od toga,

emisija štetnih gasova će porasti,

sa ozbiljnim rizicima po klimu.

Koncentracija štetnih gasova

u atmosferi je već

viša nego što je bila milionima godina.

Ako nastavimo s povećanjem
koncentracije gasova,

rizikujemo da u narednom veku i posle
nastanu temperature

koje nisu viđene na ovoj planeti

desetinama miliona godina.

Postojimo kao Homo sapiens -

to je prilično
velikodušna definicija, sapiens -

za možda četvrtinu miliona godina,
jednu četvrtinu miliona.

Rizikujemo da iskusimo

temperature koje nismo videli
desetinama miliona godina u jednom veku.

To će izmeniti odnos

između ljudskih bića i planete.

Kao rezultat će imati promenu pustinja,

reka, modela uragana,

promene nivoa mora,

stotine miliona ljudi,

i možda milijarde onih,
koji bi morali da se presele

i ako nas je istorija ičemu naučila,

to znači ozbiljne i nategnute sukobe.

I mi nismo mogli tek tako da prekinemo.

Ne možete potpisati mirovni
sporazum sa planetom.

Ne možete da pregovarate
sa zakonima fizike.

U tome ste i zaglavljeni ste.

To su ulozi za koje igramo,

i to je razlog zašto moramo da
uradimo ovu drugu promenu,

klimatsku promenu,

i pređemo na privredu
sa niskom potrošnjom ugljenika.

Sad, prva od ovih promena

će se svakako dogoditi.

Moramo da odlučimo hoćemo li

tu privrednu ili strukturnu promenu
uraditi ispravno ili ne.

Ali druga promena,

klimatska promena,
koju smo odlučili da sprovedemo.

Sa te dve promene suočićemo se

u naredne dve decenije.

Te dve decenije su odlučujuće

za ono što moramo da uradimo.

Sad, što više razmišljam o tome

te dve promene dolaze zajedno,

i to ja više shvatam

da je ovo velika prilika.

To je jedna prilika
koju možemo da iskoristimo

ili da je izgubimo.

I dozvolite da objasnim kroz
one tri ključne oblasti

koje sam odredio:
gradovi, energija i zemljište.

I dozvolite da počnem sa gradovima.

Već sam opisao probleme Pekinga:

zagađenje, gužva u saobraćaju, đubre, itd.

Sigurno možemo da prepoznamo ove
probleme u mnogim gradovima

širom sveta.

Sad, sa gradovima, kao i životom,
ali naročito gradovima

morate unapred da razmišljate.

Gradovi koji će se izgraditi -

kao i mnogi, mnogi veliki gradovi -

moramo da osmislimo način da

ih izgradimo kompaktno

kako bismo mogli da uštedimo
vreme putovanja i energiju.

Gradovi koji su već tamo,
dobro sagrađeni,

moramo da razmislimo o obnovi
i ulaganjima u njih

tako da možemo bolje da povežemo

između gradova, i da olakšamo,

ohrabrimo više ljudi da žive blizu centru.

Imamo primere izgradnje širom sveta

i načine na koje to možemo da uradimo.

Brzi autobuski sistem
u Bogoti u Kolumbiji

je važan primer kako da putujemo

sigurno i brzo, a da ne zagađujemo okolinu

u gradu; redovniji autobusi

strogo zaštićene rute, ista usluga,

zaista, kao sistem podzemne železnice,

ali mnogo, mnogo jeftiniji

i može da se sprovede mnogo brže,

izvanredna ideja koja se razvija

u mnogim gradovima širom sveta.

Neke izmene u gradovima
zahtevaju vremena.

Neke izmene se mogu sprovesti mnogo brže.

Uzmite za primer moj rodni grad, London.

Godine 1952, od smoga
je preminulo 4000 ljudi u Londonu

i oštećeni su životi mnogih drugih.

I događalo se stalno.

Za vas koji živite van Londona,
ali u Britaniji

setićete se da smo ga zvali Dim.

Takav je London bio.

Ali regulisanjem uglja, u nekoliko godina,

problemi sa smogom su se naglo smanjili.

I dobro pamtim smog.

Kada se vidljivost smanjila do manje od

nekoliko metara,

zaustavili bi autobuse
i morao sam da pešačim.

To je bilo 1950-ih.

Morao sam da pešačim
od škole 5 km do kuće.

Opet, disanje je bilo opasna aktivnost.

Ali se promenilo. A promenilo se odlukom.

Dobre odluke donose dobre rezultate,

izvanredne rezulate, brzo.

Videli smo i više: i Londonu, uveli
smo taksu za zastoj u saobraćaju,

zapravo jako brzo i efikasno,

i videli smo velike napretke

u autobuskom sistemu,
i raščistili smo autobuski sistem.

Možete da vidite da ove dve promene,
koje sam opisao,

strukturne i klimatske,

idu jedna uz drugu.

Ali moramo da ulažemo.
Moramo da ulažemo u gradove,

i moramo da ulažemo pametno,
a ako to uradimo

imaćemo čistije gradove, tiše gradove,
bezbednije gradove.

mnogo privlačnije gradove,
mnogo produktivnije gradove,

i snažnije zajednice u ovim gradovima -

gradski prevoz, reciklaža,
ponovno korišćenje,

sve izmene koje će udružiti zajednice.

Mi to možemo, ali moramo da razmislimo,

moramo da ulažemo
i moramo da imamo plan,

Dozvolite mi da se vratim na energiju.

Sad, energija je u prethodnih 25 godina

porasla za oko 50%.

Od toga 80% potiče iz fosilnih goriva.

U narednih 20 godina,

možda će se povećati za još oko 40%.

Moramo mnogo da ulažemo u energiju,

moramo da je koristimo efikasnije,

i moramo da je napravimo čistijom.

Možemo da vidimo način.

Uzmimo primer Kalifornije.

Bila bi deset najboljih država u svetu

da je nezavisna.

Ne želim da započinjem ništa -

(Smeh)

Kalifornija je veliko mesto.

(Smeh)

U narednih pet ili šest godina,

verovatno će preći sa skoro 20%

u vrstama obnovljive energije -

vetar, sunce itd. -

na preko 33%,

i to će povratiti Kaliforniju

na emisiju štetnih gasova u 2020. godini

do mesta gde su bili 1990. godine,

period kada bi se privreda u Kaliforniji

manje - više udvostrčila.

To je izvanredno ostvarenje.

Pokazuje šta može da se uradi.

Ne samo Kalifornija,
već nadolazeća vlada Indije

planira da dobije solarnu tehnologiju

da osvetli domove

400 miliona ljudi

koji nemaju struju u Indiji.

Postavili su sebi cilj
da to urade za 5 godina.

Mislim da imaju dobre šanse da uspeju.

Videćemo, ali ono što vidimo sada

je da se ljudi sele mnogo brže.

Četiri stotine miliona, što je više

od broja stanovnika SAD-a.

To su one ambicije sada

koje ljudi postavljaju sebi

u odnosu na brzinu promene.

Opet, možete videti da dobre odluke

mogu doneti brze rezultate,

i ove dve promene, privreda i struktura,

klima i smanjenje ugljenika,

su međusobno isprepletane.

Uradite prvu kako treba, tu strukturnu,

i druga koja se tiče klime

postaje mnogo jednostavnija.

Pogledajte u zemlju,

zemljište i naročito šume.

Šume su staništa za dragocene

biljne i životinjske vrste.

One čuvaju vodu u zemljištu

i uzimaju ugljen dioksid iz atmosfere,

značajan za rešavanje klimatske promene.

Ali mi gubimo naše šume.

U prethodnoj deceniji,
izgubili smo površine pod šumom

u veličini Portugala,

i mnogo više je degradirano.

Ali već vidimo

da možemo mnogo da uradimo povodom toga.

Možemo da prepoznamo problem, ali takođe

možemo da razumemo kako da ga rešimo.

U Brazilu, stopa krčenja šuma

smanjila se za 70%

u prethodnih 10 godina.

Kako? Uključivanjem lokalnih zajednica,

ulaganjem u poljoprivredu i gazdinstva,

uz pažljivije nadgledanje,

i strožu primenu zakona.

I to nije samo
zaustavljanje krčenja šuma.

To je naravno od prve i osnovne važnosti,

ali se takođe tiče vraćanja
degradiranog zemljišta,

regenerisanja, obnavljanja
degradiranog zemljišta.

Prvi put sam posetio Etiopiju 1967.

Bila je strašno siromašna.
U narednim godinama,

patila je od razornih nestašica hrane

i prilično destruktivnih
društvenih sukoba.

U prethodnih nekoliko godina,
zapravo više nego nekoliko,

Etiopija je napredovala mnogo brže.

Imala je ambicije da postane država

osrednjeg prihoda, u narednih 15 godina

i da postane neutralna
po pitanju ugljenika.

Opet, mislim da je to snažna ambicija

ali je primenljiva.

Vidite tu obavezu ovde.

Vidite šta je moguće učiniti.

Etiopija investira u čistu energiju.

Radi na rehabilitaciji zemljišta.

U Humbu, jugozapadnoj Etiopiji,

predivan projekat

za sadnju drveća na degradiranom zemljištu

i rad sa lokalnim zajednicama

o održivom upravljanju šumama

doveo je do velikog porasta
životnog standarda.

Stoga možemo da vidimo,
od Pekinga do Londona,

od Kalifornije do Indije,

od Brazila do Etiopije,

da zaista razumemo

kako da upravljamo ovim dvema promenama,

strukturnom i klimatskom.

Mi zaista razumemo kako njima
dobro da upravljamo.

A tehnologija se veoma brzo menja.

Ne moram da takve podatke nabrojim

publici kao što je ova,

ali možete da vidite
električne automobile,

možete da vidite baterije
koje koriste nove materijale.

Možete da vidite da sada možemo
da upravljamo iz daljine

kućnim aparatima preko mobilnih telefona,
kada smo odsutni.

Možete da vidite bolju izolaciju.

l mnogo toga što tek dolazi.

Ali, tu je i to veliko ali,

svet kao celina

se kreće jako sporo.

Mi ne smanjujemo emisiju gasova,
onako kako bi trebalo.

Ne upravljamo tim strukturnim promenama

kako možemo.

Ozbiljno shvatanje ove
velike rizike klimatske promene

još uvek nije prisutno.

Ozbiljno shvatanje

privlačnih izmena koje možemo da uradimo

još uvek nije prisutno.

Potrebno je da izgradimo
politički pritisak.

Potrebno je da se vođe istaknu.

Možemo imati veći razvoj,

bolju klimu, bolji svet.

Uz dobro upravljanje
ovim dvema promenama,

možemo sledećih 100 godina načiniti

najboljim vekom od svih do sada.

Ako napravimo nered od toga,

mi, vi i ja, ako bismo to uradili,

ako nepravilno upotrebimo ove promene,

narednih 100 godina biće

najgori vek.

To je veliki zaključak

izveštaja o privredi i klimi

kojeg je doneo bivši meksički
predsednik Felipe Kalderon

zajedno sa mnom,

i juče smo predali izveštaj

ovde u Njujorku,
u zgradi Ujedinjenih nacija

Generalnom sekretaru UN-a,

Ban Ki Munu.

Mi znamo da to možemo da uradimo.

Sad, pre dve nedelje,

postao sam deda po četvrti put.

Naša ćerka -

(Beba plače) (Smeh) (Aplauz) -

Naša ćerka je rodila Rozu ovde u Njujorku

pre dve nedelje. Ovde su Helen i Roza.

(Aplauz)

Dve nedelje stara.

Da li ćemo da gledamo naše unučiće u oči

i reći im da smo razumeli probleme,

da smo prepoznali opasnosti i mogućnosti

i da nismo delovali?

Naravno da ne.
Hajde da narednih 100 godina

napravimo najboljim vekom.

(Aplauz)