Kako sam pronašla sebe kroz muziku

"Muzika je svuda, i muzika je sve," kaže muzičarka, studentkinja i zvezda TED-Ed Klubova Anika Polson. Sa gitarom u rukama, ona svira uz ritam svog života u istraživanju kako nas muzika povezuje i čini nas onim što smo.

Platon je jednom prilikom rekao:

"Muzika daje dušu univerzumu,

krila umu,

polet mašti

i život svemu."

Muzika je oduvek bila
veliki deo mog života.

Stvaranje i izvođenje muzike

spaja vas sa ljudima iz dalekih
zemalja i daleke prošlosti.

Povezuje vas sa ljudima sa kojim svirate,

sa vašom publikom

i sa vama samima.

Kada sam srećna ili tužna,

kada mi je dosadno ili kada sam nervozna,

ja slušam i stvaram muziku.

Kada sam bila mlađa, svirala sam klavir,

a kasnije i gitaru.

Kada sam krenula u srednju školu,

muzika je postala deo mog identiteta.

Bila sam u svakom bendu,

učestvovala sam na svakom
muzičkom događaju.

Muzika me je okruživala.

Učinila me je onim što jesam,

i pokazala mi mesto gde pripadam.

Oduvek su me zanimali ritmovi.

Kada sam bila mala,

hodala bih hodnicima svoje škole,

i udarala ritam rukom po nozi

ili bih tapkala zube.

To sam radila nesvesno,

i uvek sam bila nervozna.

Mislim da mi se dopadalo
ponavljanje ritma -

smirivalo me je.

U srednjoj školi

sam krenula na muzičku teoriju,

i to je bio najbolji predmet
koji sam pohađala.

Učili smo o muzici -

stvari koje nisam znala
kao što su teorija i istorija.

To je bio predmet na kom bismo
jednostavno odslušali pesmu,

razgovarali o njenom značenju,

analizirali je,

i ispitivali šta je čini uspešnom.

Svake srede, imali bismo ritmički diktat,

koji sam radila vrlo dobro.

Nastavnik bi nam dao broj taktova

i ritam,

a onda bi nam diktirao ritam

a mi bismo zapisivali,
sa sve pauzama i notama.

Ovako:

ta ta taka taka ta

ta taka taka taka, taka.

Obožavala sam to.

Jednostavnost ritma -

običan dvočetvrtinski takt -

a ipak bi skoro svaki
od njih govorio priču,

kao da imaju mnogo potencijala,

i sve što je trebalo da uradite
je da dodate melodiju.

(Gitara)

Ritam predstavlja temelj preko koga
se stvaraju melodije i harmonije.

On daje strukturu i stabilnost.

Muzika se sastoji iz tri dela -

ritma, melodije i harmonije -

baš kao i naši životi.

Ono što je ritam za muziku,

za nas su navike i običaji -

stvari koje nam pomažu da zapamtimo
naše obaveze i ostanemo u fokusu,

da nastavimo da guramo napred.

Možda to ne primećujete,

ali ona je uvek tu.

(Gitara)

Možda deluje jednostavno,

možda deluje glupo samo za sebe,

ali nam daje tempo i otkucaj.

A onda se stvari iz vašeg života nadovežu,

pružajući teksturu -

to su vaši prijatelji i porodica,

i sve što daje sklad vašem životu

i u vašoj pesmi,

kao harmonije,

kadence

bilo šta što stvara polifoniju.

Oni stvaraju divne akorde i obrasce.

(Gitara)

A onda na red dolazite vi.

Vi svirate preko svega,

preko ritma i takta

jer ste vi melodija.

Stvari će se menjati i ići svojim tokom,

ali bilo šta da uradimo,

mi smo i dalje isti ljudi.

Tokom pesme melodije se razvijaju,

ali to je i dalje ista pesma.

Šta god da uradite,

ritmovi su i dalje tu:

tempo i otkucaj srca...

dok nisam otišla,

i krenula na koledž

i tada je sve nestalo.

Kada sam došla na univerzitet,

bila sam izgubljena.

Nemojte me pogrešno shvatiti -
ponekad mi je bilo divno,

ali u nekim trenucima,

činilo mi se da sam ostavljena

da se borim sama za sebe.

Kao da sam izvedena
iz svog prirodnog okruženja,

i ostavljena na nekom mestu,

gde su ritmovi i harmonije,

i forma nestali,

i ostala sam samo ja -

(Gitara)

tišina i moja melodija.

Čak je i to postalo nesigurno,

jer nisam znala šta radim.

Nisam imala akorde
po kojim bih se izgradila,

ili ritam

ili takt kako bih znala tempo.

(Gitara)

Tada sam počela da čujem druge zvukove.

(Gitara)

Bili su van ritma

i van štima.

Što sam duže njima bila okružena,

to su moje melodije
postajale sličnije njihovim.

Polako sam počela da gubim sebe,

kao da me je nosila struja.

Ali već u sledećem trenutku -

(Gitara)

mogla sam da je čujem.

Da je osetim.

To sam bila ja.

I bila sam tu.

Bilo je drugačije,

ali ne i gore.

Samo malo izmenjeno.

Muzika mi pomaže da se nosim
sa promenama u svom životu.

Postoji divna veza između muzike i života.

Ona nas vezuje za realnost

i u isto vreme nam dozvoljava
da od nje pobegnemo.

Muzika je nešto što živi u vama.

Vi stvarate nju i ona vas.

Naši životi nisu samo vođeni muzikom,

već su od nje i sačinjeni.

Ovo može zvučati kao preterivanje,

ali obratite pažnju:

muzika čini elementarni deo nas samih

i svega oko nas.

Muzika je moja strast,

ali fizika me je takođe interesovala.

I što sam više učila,

više sam uviđala veze između njih -

posebno sa teorijom struna.

Znam da je to samo jedna
od mnogih teorija,

ali ona mi je "legla".

Jedan aspekt teorije struna
u svojoj najjednostavnijoj formi jeste:

materija je sačinjena od atoma,

koji su sačinjeni od protona,
neutrona i elektrona,

koji su sačinjeni od kvarkova.

I ovde dolazi deo sa strunama.

Kvark je navodno izgrađen
od malih uvezanih struna

i vibracije ovih struna
čine sve onim što jeste.

Mičio Kaku je jednom ovo objasnio

u lekciji pod nazivom "Univerzum ukratko",

gde kaže:

"Teorija struna je jednostavna ideja

da četiri sile univerzuma -

gravitacija, elektromagnetna sila,
i dve jake sile -

mogu da se posmatraju kao muzika.

Muzika sićušnih gumica."

U toj lekciji on objašnjava fiziku

kao zakone harmonije između ovih struna;

hemiju kao melodije koje možete
da svirate na ovim strunama;

i tvrdi da je univerzum
"simfonija struna."

Ove strune diktiraju univerzum;

one čine sve što vidimo
i sve što poznajemo.

One su muzičke note,

ali one nas čine onim što smo
i drže nas na okupu.

Tako da, vidite,

sve jeste muzika.

(Gitara)

Kada posmatram svet,

vidim muziku svuda oko nas.

Kada gledam sebe,

vidim muziku.

Moj život je definisan muzikom.

Pronašla sam se kroz muziku.

Muzika je svuda,

ona je u svemu.

Menja se i gradi

i nestaje.

Ali ona je uvek tu.

pomaže nam,

spaja nas jedne sa drugima

i pokazuje nam lepotu univerzuma.

Ako se ikada osetite izgubljeno,

zastanite i oslušnite vašu pesmu.

Hvala vam.

(Aplauz)