Kreativno rešavanje problema uprkos ograničenjima

Navi Radžu već godinama proučava ,,džugad'', odnosno štedljive inovacije. Praksa dobijanja velike vrednosti za malo resursa, koju su započeli preduzetnici sa tržišta u razvoju, sada se širi svetom. Uz brojne primere ljudske genijalnosti i rada, Radžu nam daje i tri pravila uz koja svi možemo od ničeg da stvorimo nešto.

Kada, kao ja, odrastete
u zemlji u razvoju, poput Indije,

brzo naučite kako da izvučete
najviše iz ograničenih resursa

i da na kreativan način
ponovo iskoristite sve što imate.

Kao na primer Mansuk Pradžapati,
grnčar iz Indije.

Napravio je frižider isključivo od gline,

tako da ne troši struju.

U njemu voće i povrće
dosta dugo ostaje sveže.

Zaista sveža ideja.

Ako ste u Africi i potroši vam se
baterija u telefonu, ne paničite.

Određeni snalažljivi preduzetnici

mogu da vam napune telefon
pomoću bicikla.

Kad smo već u Južnoj Americi,

da pogledamo Limu u Peruu,

gde je vlažnost vazduha visoka,

ali godišnje padne samo 2,5 cm kiše.

Na mašinskom fakultetu u Limi
je dizajniran ogroman bilbord

koji upija vlagu iz vazduha
i pretvara je u čistu vodu

i tako stvara preko 90 l vode dnevno.

Peruanci su sjajni.

Bukvalno vade vodu iz vazduha.

Tokom poslednjih sedam godina

upoznao sam i ispitao stotine preduzetnika

iz Indije, Kine, Afrike i Južne Amerike,
i svaki put me oduševe.

Mnogi nisu pohađali školu.

Ne stvaraju izume
u velikim laboratorijama.

Za njih je ulica laboratorija.

Zašto tako rade?

Zato što nemaju osnovne stvari
o kojima mi ne razmišljamo,

na primer kapital i energiju,

a i osnovne usluge,
poput zdravstva i obrazovanja,

su u tim oblastima retke.

Kad spoljnih resursa nema,
morate da zavirite u sebe

i iskoristite najobilniji resurs,
ljudsku genijalnost,

i pomoću te genijalnosti na pametan način
i uz ograničene resurse rešite problem.

U Indiji se to zove ,,Džugad''.

,,Džugad'' na Hindiju znači

improvizovano rešenje, koje na
pametan način prkosi ograničenjima.

,,Džugad'' rešenja nisu
prefinjena niti savršena,

ali daju veću vrednost po manjoj ceni.

Meni preduzetnici koji
stvaraju ,,Džugad'' rešenja

deluju kao alhemičari.

Magijom pretvaraju ograničenja u prilike

i nešto bezvredno učine vrednim.

Drugim rečima, naučili su
kako da od ničega naprave nešto,

a to je suština štedljive inovacije.

Štedljiva inovacija je sposobnost
da sa manje resursa stvorite više

ekonomske i društvene vrednosti.

Štedljiva inovacija nije puko snalaženje,
već poboljšavanje sveta.

Želim da vam pokažem kako
širom novih tržišta

preduzetnici i kompanije na velikom planu
primenjuju štedljive inovacije

i na jeftin način pružaju zdravstvo
i energiju milijardama ljudi

koji uprkos malim primanjima
imaju velike potrebe.

Počnimo od Kine,

gde je Neusoft,
njihova najveća IT kompanija,

razvila sistem za telemedicinu,
pomoću kog

doktori u gradovima mogu na daljinu
da leče stare i siromašne pacijente

u kineskim selima.

Sistem je zasnovan
na jednostavnoj medicinskoj opremi

koju mogu da koriste i manje kvalifikovani
zdravstveni radnici u seoskim bolnicama.

Kini hitno trebaju ovakva
štedljiva medicinska rešenja

jer će do 2050. tu živeti
preko pola milijarde starih lica.

Pogledajmo zatim Keniju,

gde pola stanovnika koristi M-Pesa,
sistem za mobilno plaćanje.

Ovakvo rešenje savršeno odgovara Africi,

pošto 80 posto Afrikanaca
nema račun u banci,

ali je zanimljivo da M-Pesa postaje uzor

za slične poslovne modele
u sektorima poput energetike.

Na primer M-KOPA, sistem za
solarnu energiju u kućnim uslovima,

čiji paket sadrži solarnu ploču,
tri LED svetiljke,

radio aparat i punjač za mobilni telefon.

Međutim, ceo paket košta $200,
što je za većinu Kenijaca preskupo,

i upravo u tom pogledu
mobilna mreža može da pomogne.

Sada paket može da se kupi
uz avans od svega $35,

a ostatak se otplaćuje
preko mobinog telefona,

po 45 centi dnevno.

Nakon 365 ovakvih dnevnih uplata,
sistem se otključava,

proizvod je vaš i dobijate
čistu, besplatnu struju.

Za Keniju je ovakvo rešenje odlično,

jer tamo 70 posto ljudi živi van naselja.

To znači da je kod
štedljive inovacije bitno

da se uzme nešto čega
ima u izobilju - mobilna mreža -

da bi se stvorilo ono čega nema,
recimo energija.

Svetski jug pomoću
štedljive inovacije sustiže,

a u nekim slučajevima
čak i prestiže sever.

Umesto da gradi skupe bolnice,

Kina telemedicinom jeftino
leči milione pacijenata,

a Afrika, umesto da gradi
banke i energetsku mrežu,

mobilnim plaćanjem pruža
ekološki čistu struju.

Štedljiva inovacija je sušta suprotnost
načinu inovacije na severu.

U Silicijumskoj Dolini,

gde živim, stalno tragamo
za sledećim hitom.

Recimo ajfon 5, 6, pa 7 i 8.

Zapadne kompanije troše
milijarde na istraživanje

i koriste na tone prirodnih resursa
da bi stvorili sve komplikovanije uređaje

i odvojili se od konkurencije,

a korisnicima dodatno
naplaćuju nove mogućnosti.

Znači da je zapadni poslovni model
"više za više''.

Nažalost, ovaj model se rasplinjava,
i to iz tri razloga:

prvi je da veliki broj zapadnih korisnika

zbog sve manje kupovne moći

ne može više da priušti skupe uređaje.

Drugo, ponestaje nam čiste vode i nafte.

U Kaliforniji, gde živim,
nestašica vode postaje veliki problem.

Treće i najvažnije

je da zbog sve veće razlike u prihodima

bogate i srednje klase na zapadu

dolazi do velike razlike između
postojećih proizvoda i usluga

i osnovnih potreba potrošača.

Znate li da trenutno

preko 70 miliona Amerikanaca
ne koristi usluge banaka

jer one koje postoje

ne zadovoljavaju njihove osnovne potrebe?

Zbog duge recesije, ljudi na zapadu misle

da će da izgube visok životni standard

i nađu se u bedi.

Smatram da je jedini način
da zapad održi rast i napredak

da naučimo da sa manje postižemo više.

Srećom, to se već dešava.

Određene zapadne kompanije
već koriste štedljive inovacije

kako bi zapadnim potrošačima
pružile pristupačne proizvode.

Daću vam dva primera.

Kada sam prvi put video ovu zgradu,

pomislio sam da je u pitanju
neka postmodernistička kuća.

zapravo je to mala fabrika
u vlasništvu Gramin Danone,

saradnja između
Gramin Banke Muhamada Junusa

i proizvođača hrane Danone,

koja u Bangladešu proizvodi
jogurt visokog kvaliteta.

Deset puta je manja
od postojećih Danone fabrika,

te je izgradnja mnogo jeftinija.

Recimo da je u pitanju dijetalna fabrika.

Za razliku od visoko automatizovanih
fabrika na zapadu, ova fabrika

se u velikoj meri oslanja na ljudski rad
i time stvara radna mesta.

Ovaj istovremeno ekonomski efikasan

i društveno održiv model
se toliko dopao kompaniji Danone

da namerava da ga primeni
i u drugim delovima sveta.

Kada se pogledaju ovakvi primeri

može se pomisliti da štedljiva inovacija
ne zahteva tehnologiju.

Zapravo, nije tako.

Štedljivom inovacijom
se i visoka tehnologija

može približiti prosečnom korisniku.

Daću vam primer.

U Kini je odeljenje za istraživanje
u zdravstvu, kompanije Simens,

dizajniralo CT skener koji mogu da koriste

i manje kvalifikovani radnici,
npr. medicinske sestre i tehničari.

U stanju je da u toku dana
obavi više skeniranja

uz manju potrošnju energije,

što je odlično za bolnice,
ali i za pacijente,

jer je cena lečenja smanjena za 30 posto,

a količina radijacije za 60 posto.

Isprva je namenjeno za kinesko tržište,

ali se sad prodaje kao alva
u SAD i Evropi,

zbog potrebe da bolnice za manje novca
pruže bolju zdravstvenu zaštitu.

Talas štedljive inovacije na zapadu

zapravo predvode kreativni preduzetnici

koji smišljaju sjajna rešenja

za osnovne potrebe u SAD i Evropi.

Na brzinu ću vam ispričati o tri startapa

koja su me oduševila.

Prvi je zapravo pokrenuo
moj komšija u Silicijumskoj Dolini.

Zove se gThrive.

Proizvode bežične senzore
koji liče na plastične lenjire,

pa farmeri mogu da ih pobodu
na različitim mestima u polju

da sakupljaju podatke,
na primer stanje tla.

Ti podaci pomažu farmerima
da bolje koriste energiju vode,

čime se poboljšava kvalitet i prinos
poljoprivrednih proizvoda.

Za Kaliforniju je to odlično,
jer joj preti velika nestašica vode.

Sistem sam sebe otplaćuje za godinu dana.

Drugi primer je takođe
iz Silicijumske Doline, Be-Bound,

koji omogućava da se povežete na internet

čak i na mestima bez internet,
wi-fi, 3G ili 4G veze.

Kako je to moguće?

Tako što koristi SMS, tehnologiju
koje je jednostavna, ali pouzdana

i široko dostupna.

Tri milijarde vlasnika mobilnih telefona
nema pristup internetu.

Putem ovog rešenja mogu
da se povežu na jeftin način.

U Francuskoj, startap
pod imenom Compte Nickel

uvodi revoluciju u bankarski sektor.

Zbog njega na hiljade ljudi
može da uđe u dragstor

i za pet minuta aktivira uslugu
koja pruža dve stvari:

broj međunarodnog bankovnog računa
i međunarodnu debitnu karticu.

Godišnja pretplata na servis iznosi €20.

Pomoću njih možete
da vršite sve poslove u banci -

primanje i slanje novca,
plaćanje debitnom karticom

- bez dodatnih troškova.

Za mene je to jeftino bankarstvo
bez banke.

Zapanjuje da 75 posto korisnika čine

Francuzi srednje klase, koji ne mogu
da priušte bankarske takse.

Pričao sam o tome kako su
štedljive inovacije započele na jugu,

a sad dobijaju zamah na severu.

Krajnji cilj je da

razvijene i zemlje u razvoju

počnu da sarađuju na štedljivim rešenjima

za dobrobit celog čovečanstva.

Uzbudljivo je što je to već počelo.

U Najrobiju ćemo saznati kako.

Saobraćajne gužve u Najrobiju su strašne.

Naprosto izbijaju rogovi od gužve.

Nekad i bukvalno,
jer se putem često kreću i krave.

Kako bi olakšali situaciju,

inženjeri iz IBM laboratorije u Keniji
isprobavaju sistem pod imenom Megaffic,

isprva proizvod japanskih iženjera.

Megaffic se, za razliku od sistema
na zapadu, ne oslanja na senzore,

jer su oni preskupi za Najrobi.

Umesto toga koristi slike
i podatke o saobraćaju

koje sakuplja mali broj kamera
niske rezolucije na ulicama Najrobija;

zatim ih softver analizira
i predviđa gužve

i preko SMS-a predlaže vozačima
kojim putem da krenu.

Megaffic zbilja nije primamljiv
kao automobili koji se sami voze,

ali obećava da će vozače u Najrobiju
provesti od tačke A do B

bar 20 posto brže.

Zdravstveno odeljenje UCLA
je početkom godine pokrenulo

Globalnu Laboratoriju za Inovacije,
čiji je cilj da širom sveta traži

sisteme za zdravstvo koji postižu više,
a koštaju bar 20 posto manje

od onih u SAD.

Tu inovatori sa severa i juga
mogu da sarađuju

na jeftinim medicinskim sistemima
za celo čovečanstvo.

Dao sam vam razne primere
štedljivih inovacija,

ali pravo pitanje je kako da
počnemo da ih primenjujemo.

Pokazaću vam tri pravila koja sam saznao

od svetskih inovatora,

a koja će vašim organizacijama pomoći

da postignu više uz manje.

Prvo pravilo je: samo jednostavno.

Proizvodi ne treba da zadive korisnike.

Treba da budu jednostavni
i dostupni svima,

kao kineski CT skener.

Drugo pravilo:
ne izmišljajte rupu na saksiji.

Trudite se da iskoristite resurse
koji su na raspolaganju,

na primer da preko mobilne mreže
obezbedite struju,

ili nudite bankarske usluge
preko dragstora.

Treće pravilo:
mislite i postupajte vodoravno.

Kompanije obično rastu u visinu

tako što centralizuju proizvodnju
u velikim fabrikama i skladištima,

ali ako želite da brzo ispunite
potrebe najrazličitijih kupaca,

morate da se širite vodoravno
putem mreže za distribuciju,

uz male fabrike i otpremne centre,

kao što pokazuje Grameen Banka.

Jug je štedljive inovacije
započeo iz nasušne potrebe.

Sada sever zbog nedostatka resursa uči

da postiže više uz manje.

Kao francuski državljanin
indijskog porekla koji živi u SAD,

nadam se da ćemo prevazići
veštačku podelu na sever i jug

i iskoristiti genijalnost

inovatora iz čitavog sveta

za stvaranje štedljivih rešenja

koja će poboljšati život
čitavog čovečanstva,

a istovremeno sačuvati našu planetu.

Mnogo vam hvala.

(Aplauz)