Return to Video

Kako napraviti vremeplov | Frederik Kaplan (Frederic Kaplan) | TEDxCaFoscariU

  • 0:11 - 0:14
    Ovo je slika planete Zemlje.
  • 0:15 - 0:19
    Veoma podseća na poznate
    slike zemlje iz Apola.
  • 0:20 - 0:21
    Postoji razlika -
  • 0:22 - 0:23
    možete da kliknete na nju,
  • 0:23 - 0:27
    i ako to učinite, možete da uvećate
    skoro svako mesto na Zemlji.
  • 0:27 - 0:31
    Ovo je pogled iz ptičje perspektive
    kampusa EPFL.
  • 0:32 - 0:34
    U mnogim slučajevima,
    možete da vidite
  • 0:34 - 0:38
    i kako neka zgrada izgleda
    iz obližnje ulice.
  • 0:39 - 0:41
    Prilično je zapanjujuće.
  • 0:42 - 0:45
    Nešto nedostaje u ovom
    čudesnom obilasku:
  • 0:45 - 0:47
    vreme.
  • 0:48 - 0:50
    Nisam baš siguran
    kada je ova slika uslikana.
  • 0:51 - 0:55
    Nisam siguran ni da li je uslikana u istom
    trenutku kao i ona iz ptičje perspektive.
  • 0:58 - 1:04
    U mojoj laboratoriji, razvili smo alate
    za putovanje kroz prostor i vreme.
  • 1:05 - 1:07
    Pitanje koje postavljamo je:
  • 1:07 - 1:10
    da li je moguće napraviti nešto
    poput Guglovih mapa prošlosti?
  • 1:10 - 1:15
    Mogu li da dodam slajder iznad
    Guglovih mapa i samo promenim godinu
  • 1:15 - 1:20
    kako bih video kako je bilo pre 100
    ili 1000 godina?
  • 1:20 - 1:21
    Da li je to moguće?
  • 1:22 - 1:25
    Mogu li da rekonstruišem
    društvene mreže prošlosti?
  • 1:25 - 1:27
    Mogu li da napravim
    Fejzbuk srednjeg veka?
  • 1:28 - 1:31
    Mogu li da napravim vremeplov?
  • 1:32 - 1:34
    Moglo bi se reći da je to nemoguće.
  • 1:34 - 1:37
    Ili, možda, možemo to sagledati
    sa informatičke tačke gledišta.
  • 1:38 - 1:41
    Ovo ja nazivam informatičkom pečurkom.
  • 1:41 - 1:43
    Vertikalno je vreme
  • 1:43 - 1:46
    a horizontalno količina
    dostupnih informacija.
  • 1:46 - 1:49
    Očito je u poslednjih 10 godina
    puno informacija.
  • 1:49 - 1:52
    I što dalje idemo u prošlost
    to je informacija manje.
  • 1:52 - 1:55
    Ako bi se pravilo nešto
    poput Guglovih mapa
  • 1:55 - 1:58
    ili Fejzbuka prošlosti,
    taj prostor bi trebalo povećati,
  • 1:58 - 2:00
    napraviti nešto poput četvorougla.
  • 2:00 - 2:01
    Kako to uraditi?
  • 2:01 - 2:03
    Jedan od načina je digitalizacija.
  • 2:03 - 2:05
    Postoji mnogo dostupnih materijala -
  • 2:05 - 2:10
    novine, štampane knjige,
    hiljade štampanih knjiga.
  • 2:11 - 2:13
    Sve ih mogu digitalizovati.
  • 2:13 - 2:15
    Mogu izvući informacije iz svega.
  • 2:16 - 2:20
    Naravno, što se više ide u prošlost,
    manje će biti informacija.
  • 2:20 - 2:21
    Možda ih ne bude dovoljno.
  • 2:22 - 2:24
    Mogu probati ono što istoričari rade.
  • 2:24 - 2:26
    Mogu da pretpostavim nešto.
  • 2:26 - 2:29
    To se u informatici zove simulacija.
  • 2:30 - 2:33
    Ako uzmem neki dnevnik,
    mogao bih pomisliti
  • 2:33 - 2:37
    da to nije samo dnevnik venecijanskog
    kapetana koji je na konkretnom putovanju.
  • 2:37 - 2:39
    Mogao bih pomisliti
    da je to reprezentativni
  • 2:39 - 2:42
    dnevnik brojnih putovanja tog vremena.
  • 2:42 - 2:44
    Ja to pretpostavljam.
  • 2:44 - 2:47
    Ako imam sliku fasade
    mogao bih pomisliti
  • 2:47 - 2:52
    da to nije samo određena zgrada,
    već verovatno takođe deli
  • 2:52 - 2:56
    iste osobine zgrada o kojima smo
    izgubili mnoge informacije.
  • 2:57 - 3:01
    Ako bismo hteli da napravimo vremeplov,
    potrebne su dve stvari.
  • 3:01 - 3:05
    Potrebne su nam velike arhive
    i vrsni stručnjaci.
  • 3:07 - 3:10
    Venecijanski vremeplov,
    projekat o kojem ću vam govoriti,
  • 3:10 - 3:15
    zajednički je projekat EPFL-a
    i Venecijanskog univerziteta Ka'Foskari.
  • 3:16 - 3:19
    Venecija je posebna po tome što
  • 3:19 - 3:23
    je njena administracija vrlo, vrlo ažurna.
  • 3:24 - 3:28
    Beleženo je sve,
    skoro kao što to Gugl danas radi.
  • 3:30 - 3:33
    U Državnom arhivu
    postoji 80 km dokumenata
  • 3:33 - 3:37
    koji beleže svaki aspekt života u Veneciji
    tokom više od 1000 godina.
  • 3:37 - 3:39
    Svaki brod koji isplovi,
  • 3:39 - 3:42
    svaki brod koji uplovi.
    Svaka promena koja se desi gradu.
  • 3:42 - 3:44
    Sve je tamo.
  • 3:46 - 3:48
    Odredili smo 10 godina
    za program digitalizacije,
  • 3:48 - 3:53
    čiji je cilj pretvaranje
    tog džinovskog arhiva
  • 3:53 - 3:55
    u ogroman informacijski sistem.
  • 3:55 - 3:59
    Želimo da postignemo da se svakog dana
  • 3:59 - 4:01
    digitalizuje 450 knjiga.
  • 4:02 - 4:04
    Naravno, to nije dovoljno,
  • 4:04 - 4:06
    jer je većina tih dokumenata
    na latinskom, toskanskom
  • 4:06 - 4:09
    ili venecijanskom dijalektu,
  • 4:09 - 4:11
    tako da ih treba prepisati,
  • 4:11 - 4:14
    u nekim slučajevima
    i prevesti, indeksirati,
  • 4:14 - 4:16
    što očigledno nije lako.
  • 4:16 - 4:20
    Konkretno, tradicionalna metoda
    optičkog prepoznavanja znakova
  • 4:20 - 4:22
    koja se koristi za štampana dokumenta,
  • 4:22 - 4:24
    nije upotrebljiva na rukopisima.
  • 4:25 - 4:27
    Inspiracija za rešenje tog problema
  • 4:27 - 4:28
    može se naći u drugoj oblasti:
  • 4:28 - 4:30
    prepoznavanje govora.
  • 4:31 - 4:33
    To je oblast koja se čini nemogućom,
  • 4:33 - 4:37
    ali je zapravo moguća
    ako se dodatno ograniči.
  • 4:37 - 4:40
    Ako postoji vrlo dobar
    model nekog jezika,
  • 4:40 - 4:42
    ako postoji vrlo dobar
    model nekog dokumenta,
  • 4:42 - 4:44
    dobro strukturiranog.
  • 4:44 - 4:46
    Ti dokumenti su administrativne prirode.
  • 4:46 - 4:48
    U većini slučajeva
    su dobro strukturirani.
  • 4:48 - 4:50
    Ako se ogroman arhiv
    podeli na manje delove,
  • 4:50 - 4:53
    od kojih svaki ima slične osobine,
  • 4:53 - 4:55
    onda se može uspeti.
  • 5:00 - 5:02
    Ako se dođe do te faze,
    pojavi se sledeća stvar:
  • 5:03 - 5:06
    iz takvih dokumenata
    mogu se izvući događaji.
  • 5:06 - 5:10
    U stvari, verovatno 10 milijardi događaja
    se može izvući iz arhiva.
  • 5:10 - 5:14
    Taj ogromni informacijski sistem
    se može na razne načine pretražiti.
  • 5:14 - 5:17
    Mogu se postaviti razna pitanja:
    "Ko je u ovoj palati živeo 1323. godine?“
  • 5:18 - 5:22
    "Koliko su ljuskavke koštale
    na pijaci kod mosta Rialto 1434. godine?“
  • 5:22 - 5:25
    "Kolika je bila plata staklara u Muranu
  • 5:26 - 5:27
    tokom jedne decenije?“
  • 5:27 - 5:31
    Mogla bi se postaviti i važnija pitanja
    jer bi bila semantički kodirana.
  • 5:32 - 5:34
    To se potom može staviti u prostor,
  • 5:34 - 5:37
    jer je većina tih informacija prostorna.
  • 5:37 - 5:40
    Iz tog prikaza moglo bi se
    rekonstruisati čudesno putovanje
  • 5:40 - 5:46
    tog grada koji je uspeo da održi
    svoj razvoj preko hiljadu godina,
  • 5:46 - 5:51
    uspevši da sve vreme
    bude u ravnoteži sa svojim okruženjem.
  • 5:51 - 5:55
    To putovanje se može rekonstruisati,
    vizualizovati na različite načine.
  • 5:55 - 5:59
    Naravno, Venecija se ne može razumeti
    ako se samo baci pogled na grad.
  • 5:59 - 6:01
    Ona se mora staviti u mnogo širi
    evropski kontekst.
  • 6:01 - 6:03
    Dakle, treba da se dokumentuju sve stvari
  • 6:03 - 6:05
    na evropskom nivou.
  • 6:06 - 6:10
    Moglo bi se rekonstruisati putovanje
    venecijanske pomorske imperije,
  • 6:10 - 6:14
    kako je u kontinuitetu
    kontrolisala Jadransko more,
  • 6:14 - 6:19
    kako je postala najmoćnija
    srednjovekovna imperija svog vremena,
  • 6:19 - 6:24
    koja je kontrolisala većinu morskih puteva
    od istoka do juga.
  • 6:26 - 6:28
    Moglo bi se još nešto uraditi,
  • 6:28 - 6:32
    jer na tim morskim putevima
    postoje ustaljeni šabloni.
  • 6:32 - 6:37
    Moglo bi se otići korak dalje
    i stvoriti simulacioni sistem,
  • 6:37 - 6:39
    Sredozemni simulator,
  • 6:40 - 6:44
    koji bi rekonstruisao
    čak i informacije koje nedostaju.
  • 6:44 - 6:47
    To bi nam omogućilo da saznamo
  • 6:47 - 6:50
    da li se koristio plan puta.
  • 6:51 - 6:55
    "Ako sam na Krfu 1323. godine
    i ako bih hteo da idem do Carigrada,
  • 6:55 - 6:58
    gde bih mogao da se ukrcam na brod?“
  • 6:58 - 7:03
    Odgovor na ovo pitanje bismo verovatno
    dobili s preciznošću od dva do tri dana.
  • 7:04 - 7:06
    "Koliko bi to koštalo?“
  • 7:06 - 7:08
    "Hoćemo li sresti pirate?“
  • 7:12 - 7:16
    Shvatate da je
    ključni naučni izazov ovakvog projekta
  • 7:16 - 7:20
    to što se na svakom koraku
    javlja nepouzdanost
  • 7:20 - 7:23
    i protivrečnost u određivanju
    i predstavljanju podataka.
  • 7:23 - 7:27
    Svuda ima grešaka: u dokumentima,
  • 7:27 - 7:29
    pogrešno ime kapetana,
  • 7:29 - 7:31
    neki brodovi zapravo nikad nisu zaplovili.
  • 7:31 - 7:35
    Grešaka ima u prevodu,
    prevodioci mogu biti pristrasni,
  • 7:37 - 7:40
    i povrh svega, ako se dodaju algoritmi,
  • 7:40 - 7:44
    greške će se javiti
    u prepoznavanju i izvođenju,
  • 7:44 - 7:47
    tako da se dobiju vrlo nepouzdani podaci.
  • 7:49 - 7:53
    Kako onda da uočimo
    i ispravimo te protivrečnosti?
  • 7:53 - 7:56
    Kako da predstavimo nešto nepouzdano?
  • 7:56 - 7:58
    Teško.
  • 7:58 - 8:01
    Mogao bi se, npr. zabeležiti
    svaki korak u tom procesu,
  • 8:01 - 8:03
    ne samo kodiranje istorijskih podataka,
  • 8:03 - 8:06
    nego i ono što nazivamo
    meta-istorijskim podacima,
  • 8:06 - 8:10
    kako se konstruišu istorijski podaci,
    beleženjem svakog koraka.
  • 8:11 - 8:12
    To ne garantuje da ćemo dobiti
  • 8:12 - 8:15
    jednu jedinu priču o Veneciji,
  • 8:15 - 8:16
    ali verovatno ćemo rekonstruisati
  • 8:16 - 8:20
    u potpunosti dokumentovanu
    potencijalnu priču o Veneciji.
  • 8:20 - 8:23
    Možda neće postojati samo jedna mapa,
    nego nekoliko njih.
  • 8:23 - 8:25
    Sistem bi to trebalo da dozvoli,
  • 8:25 - 8:28
    zbog novih nepouzdanosti,
  • 8:28 - 8:32
    što je novina u takvim
    ogromnim bazama podataka.
  • 8:34 - 8:35
    A kako da to novo istraživanje
  • 8:35 - 8:38
    predstavimo široj javnosti?
  • 8:39 - 8:42
    Venecija je izvanredna upravo zbog toga
  • 8:42 - 8:44
    što se milioni posetilaca
    u njoj sjate svake godine,
  • 8:44 - 8:48
    te je ona najbolje mesto
    da se stvori takav muzej budućnosti.
  • 8:50 - 8:55
    Zamislite da horizontalno
    vidite rekonstruisanu mapu Evrope,
  • 8:55 - 9:00
    a vertikalno dokument
    po kome se rekonstruisalo,
  • 9:00 - 9:02
    na primer, slike.
  • 9:03 - 9:06
    Zamislite sistem u koji biste
  • 9:06 - 9:09
    zaronili i rekonstruisali
    Veneciju iz neke godine,
  • 9:09 - 9:12
    i da to iskustvo podelite s ostalima.
  • 9:12 - 9:14
    S druge strane, zamislite da krenete
  • 9:14 - 9:16
    od dokumenta,
    nekog venecijanskog rukopisa,
  • 9:16 - 9:19
    i da pokažete
    šta se iz njega može napraviti,
  • 9:19 - 9:24
    kako se dekodira,
    kako se oko njega stvori kontekst.
  • 9:24 - 9:28
    Ovo je slika s jedne izložbe
    koja je upravo izložena u Ženevi
  • 9:29 - 9:31
    s upravo takvim sistemom.
  • 9:35 - 9:39
    Naposletku bih hteo da kažem
    da će istraživanje u društvenim naukama
  • 9:39 - 9:41
    evoluirati, isto kao što je
  • 9:41 - 9:44
    i u prirodnim naukama pre 30 godina.
  • 9:47 - 9:50
    Radi se samo o obimu.
  • 9:51 - 9:57
    Stvorićemo projekte koji nadmašuju
    mogućnosti pojedinačnih istraživača,
  • 9:59 - 10:02
    što je novina u društvenim naukama
    u kojima se obično radi
  • 10:02 - 10:05
    u malim grupama
  • 10:05 - 10:08
    od po samo par istraživača.
  • 10:09 - 10:12
    Kada posetite Državni arhiv
    vidite da to ne može
  • 10:12 - 10:16
    da uradi jedan tim,
    da je za to potreban zajednički napor.
  • 10:17 - 10:22
    Za takvu promenu paradigme
    treba da odgajimo
  • 10:22 - 10:26
    novu generaciju "digitalnih humanista“
    koji će biti spremni za taj obrt.
  • 10:26 - 10:28
    Hvala.
  • 10:28 - 10:30
    (Aplauz)
Title:
Kako napraviti vremeplov | Frederik Kaplan (Frederic Kaplan) | TEDxCaFoscariU
Description:

Frederik Kaplan, inženjer, istraživač i preduzetnik pita, da li možemo napraviti Guglove mape prošlosti? Možemo li ponovo izgraditi društvene mreže od pre nekoliko stotina godina? Kako možemo da osmislimo vremplov? Frederik Kaplan razvija alate za putovanje ne samo u prostoru već i u vremenu i pokazuje nam svoj projekat gde stvara vremeplov Venecije!
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TEDxTalks
Duration:
10:45

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.