The Most Dangerous Game: Joel McCrea, Fay Wray, Leslie Banks, Robert Armstrong (1932 Movie)

DVD: http://www.amazon.com/gp/product/0780022114/ref=as_li_tf_tl?ie=UTF8&tag=doc06-20&linkCode=as2&camp=217145&creative=399353&creativeASIN=0780022114 http://thefilmarchived.blogspot.com/

The Most Dangerous Game is a 1932 Pre-Code adaptation of the 1924 short story of the same name by Richard Connell, the first film version of that story. The plot concerns a big game hunter on an island who chooses to hunt humans for sport. The film stars Joel McCrea, Leslie Banks, and King Kong leads Fay Wray and Robert Armstrong, and was made by a team including Ernest B. Schoedsack and Merian C. Cooper, the co-directors of King Kong (1933).

Because it was so inexpensive to make, costing only $200,000, The Most Dangerous Game made more profit for RKO than the very expensive King Kong did.

Famous big game hunter and author Bob Rainsford (Joel McCrea) swims to a small, lush island, the sole survivor of a shipwreck. There, he becomes the guest of Russian Count Zaroff (Leslie Banks), a fellow hunting enthusiast. Zaroff remarks that Bob's misfortune is not uncommon; in fact, four people from the previous sinking are still staying with him: Eve Trowbridge (Fay Wray), her brother Martin (Robert Armstrong), and two sailors.

That night, Zaroff introduces Bob to the Trowbridges and reveals his obsession with hunting. During one of his hunts, a Cape buffalo inflicted a head wound on him. He eventually became bored of the sport, to his great consternation, until he discovered "the most dangerous game" on his island. Bob asks if he means tigers, but Zaroff denies it. Later, Eve shares her suspicions of Zaroff's intentions with the newcomer. The count took each sailor to see his trophy room, on different days, and both have mysteriously disappeared. She believes their host is responsible, but Bob is unconvinced.

Then Martin vanishes as well. In their search for him, Bob and Eve end up in Zaroff's trophy room, where they find a man's head mounted on the wall. Then, Zaroff and his men appear, carrying Martin's body. Zaroff expects Bob to view the matter like him and is gravely disappointed when Bob calls him a madman.

He decides that, as Bob refuses to be a fellow hunter, he must be the next prey. If Bob can stay alive until sunrise, Zaroff promises him and Eve their freedom. However, he has never lost the game of what he calls "outdoor chess". Eve decides to go with Bob.

Eventually, they are trapped by a waterfall. While Bob is being attacked by a hunting dog, Zaroff shoots, and the young man falls into the water. Zaroff takes Eve back to his fortress, to enjoy his prize. However, the dog was shot, not Bob. Bob fights first Zaroff, then his henchmen, killing them. As Bob and Eve speed away in a motor boat, a not-quite-dead Zaroff tries to shoot them, but he succumbs to his wounds and falls out of the window where below are his hunting dogs, it is assumed that the dogs kill him for good.

Cast (in credits order)

* Joel McCrea as Bob
* Fay Wray as Eve
* Robert Armstrong as Martin
* Leslie Banks as Zaroff
* Noble Johnson as Ivan
* Steve Clemente as Tartar
* William B. Davidson as Captain

Cast notes

* Buster Crabbe, who later played both Flash Gordon and Buck Rogers, has a small stunt part as a sailor who falls off the boat when it is sinking.
* Lon Chaney, Jr. reportedly has a part in the film, although this is unconfirmed.

The Richard Connell short story has been adapted for film a number of times, and its basic concept has been borrowed for numerous films and episodes of television series (Gilligan's Island, Lost in Space, Get Smart and Predators, among others).

The 1932 film was referenced in the plot of the 2007 David Fincher movie Zodiac. Jake Gyllenhaal's character recognizes quotes from the film in letters from the Zodiac Killer sent to the newspaper office where he works.

A loosely inspired remake is set to be filmed in 2011, based on real characters from Millbrook, New York. Written and Directed by Sean Flanagan.

NAJOPASNIJA IGRA

www.titlovi.com Najveca baza EX YU prevoda

Ovde na mapi je kanal, kao i svetlosne oznake.

Pa, šta onda nije u redu?

Pa, deluje mi da ona svetla nisu na pravom mestu.

Sudeći prema ovome, oba su daleko od mesta gde bi trebalo da budu.

Dve svetlosne oznake predstavljaju siguran prolaz između njih.

"Siguran prolaz između njih" ne važi u ovim vodama.

Pogledajte ovde. Videćete da je voda plitka uz ostrvo,

a prema kopnu postaje sve dublja.

Je li iko od vas danas video kapetana?

- Ne. Nije silazio na večeru. - A ni na ručak.

Nije napustio komandni most od kako ste vi odlučili da idemo kroz kanal.

Šta hoćeš da kažeš?

Od kako ste mu juče izdali naređenje da popreči kroz ove vode,

ima tremu.

Nešto nije uredu. Ja.. I ja postajem nervozan.

Doco, šta preporučujete za nervozu?

- Dajte mu injekciju viskija. - Ma, dajte celu bocu.

- Ne! I ja sam nervozan. - Izvoli, doco.

Baš ono što ti treba.

- Pa, možda ste u pravu. - I te kako, dečko.

- Dobro veče, kapetane. - Dobro veče, gospodine.

- Možemo li da razgovaramo? - Pa, naravno. Recite.

Idemo pravo kroz kanal između ostrva Branca i kopna.

- Odlično.

- Ali, sudeći prema mapi, svetla nisu baš na mestu.

Kada se radi o ovom delu Pacifika, mape su uvek zastarele. To znate i sami.

Znam, gospodine, ali...

Zar vam ime "ostrvo Branca" ništa ne znači?

- Pa, ne baš.

- Možda ako ja popričam sa gdinom Rejnsfordom...

Bob nije moreplovac. On je lovac.

On je puno putovao. Mlad je, ali dobro rasuđuje.

Pozvaću ga.

- Bob! Bob! - Šta je?

- Možeš li doći? - Samo malo.

Šta vas muči, kapetane?

Na celom svetu ne postoje vode sa više koralnih grebena i ajkula.

Čoveče! Pogledaj ove.

Nisi se nešto pokazao kao lovac, ali, kao fotograf...

Da si bio sa nama na putovanju po Sumatri možda bi i verovali mojoj knjizi.

Da si me poveo na putovanje po Sumatri, nama šanse da bih bio i na ovom.

E vidite,ovo je fenomenalan brod, kapetane. Šta je bilo?

Dva stara morska vuka jedna drugom pričaju priče

a završavaju verujući u njih.

Pa, ja mislim da bi gdin Rejnsford trebalo da zna

da svetla u kanalu nisu na mestima kako su označena na karti.

Pa, šta vi mislite, momci?

Ja mislim da bi trebalo da se vratimo i da podesimo zaobilazni kurs.

Ne, idemo pravo.

Dobro, gospodine. Brod je vaš.

"To beše škuna "Hespera" što jezdila je hladnim morem. "

Momci, čekajte malo. Hajde da porazgovaramo o ovome.

- Nema potrebe da rizikujemo. - Rizikujemo? To kaže onaj

koji je upravo završio još jedno guranje glave u tigrove čeljusti.

Baci pogled na ovu.

On je našao da nam priča o rizicima.

Evo jedne na kojoj doca napada neprijatelja sa praznom kamerom.

- Bil, pazi docinu facu. - Uplašen je više nego tigar.

- Da, zaista. - Doco, o čemu si razmišljao?

Rećiću vam šta mi se motalo po glavi. Mislio sam o apsurdnosti civilizacije.

Zver iz džungle koja ubija samo radi opstanka smatra se divljom..

Čovek koji ubija samo sporta radi, smatra se civilizovanim.

- Tako je! - To je kontradiktorno, zar ne?

Samo malo. A na osnovu čega si zaključio

da to nije i za životinju sport baš kao i za čoveka?

Uzmi baš tog momka kao primer.

U svakom momentu je mogao da pobegne.

Ali nije hteo. Bilo mu je zanimljivo da me lovi.

Nije me mrzeo što ga uhodim,

više nego što sam ga ja mrzeo što me napada.

Zapravo, divili smo se jedan drugom.

Možda, ali da li bi se ti menjao sa tigrom?

Pa, sada ne bih.

Evo opet baksuzne dame. Treći put večeras.

- Daj da ja promešam karte. - Čekaj. Ne izbegavaj pitanje.

- Da, izjasni se. - Pitao sam te nešto.

- Stvarno? Zaboravio sam. - A, ne, nisi.

Pitao sam te da li bi ti to bilo sport

da si ti bio tigar, a ne lovac.

Koji je tvoj odgovor, Bobe?

To je nešto što nikada neću morati da otkrijem.

Slušajte me, momci.

Ovaj svet je podeljen na dve vrste ljudi: lovce i plen.

Srećom, ja sam lovac. I to ništa ne može da promeni.

Držite se!

Halo! Halo, vi dole! Halo, pogonska soba!

- Potpalublje je potopljeno! - Ako voda probije parne kotlove...

Upomoć!

Upomoć!

Zašto pokušavaš da me udaviš?

Gde su ostali?

Vidiš li ikoga?

Nema nikoga osim nas dvojice i onog momka.

Ajkula! Upomoć!

- Vidi! - Ajkula!

A! Zgrabila me!

Zdravo! Ima li koga?

Pitao sam, ima li koga?

O, zdravo! Je li ovo vaša kuća?

Ne pokušavam da provalim unutra, ali preživeo sam brodolom.

Naša jahta je potonula sa svima unutra.

Doplivao sam do obale i slučajno našao vašu kuću.

Ne želim da smetam, ali sam u škripcu.

Zar ne razumete engleski?

Ivan ne govori ni jedan jezik. Na njegovu nesreću nem je.

Oh, zdravo. Jeste li vi vlasnik?

Jesam. Dobro došli u moju jadnu tvrđavu.

- Tvrđavu? - Nekad je bila.

Napravili su je Porutgalci, pre jednog veka.

Restaurirao sam ruševine da sebi napravim dom.

Ja sam grof Zarof.

Ja sam Robert Rejnsford. Drago mi je.

Veoma mi je drago.

Ivan je Kozak.

Bojim se da je, kao i većina mojih sunarodnika, pomalo divljak.

Nasmej se, Ivane.

Pokušavao sam mu objasniti da je došlo do brodoloma u kanalu.

Kako užasno!

A hoćete da kažete da ste vi jedini preživeli?

Da, bojim se da je tako.

Jeste li sigurni?

Ne bih otišao odande da nisam siguran.

Najbolja ekipa na zemlji... moji najbolji prijatelji.

- To je nepojmljivo. - Takve stvari su uvek nepojmljive.

Smrt je za druge, a ne za nas.

Tako se osećala većina mojih gostiju.

Vaših gostiju? Hoćete da kažete da se ovo i pre dešavalo?

Dragi momče, u kući imamo nekoliko preživelih sa poslednjeg brodoloma.

Izgleda kao da je ovo ostrvo prokleto.

To je upravo ono što je i kapetan rekao.

Samo što je on mislio da je nenaseljeno.

Mi Kozaci inspiraciju nalazimo u samoći.

- Pa, srećom po mene. - Osećajte se kao kod kuće.

Usput, trebalo bi da presvučete tu mokru odeću.

Da, izgleda baš onako kako se osećam.

Da. Imam neku izgubljenu odeću za lov, koju čuvam za moje goste,

a koja će vam, verujem, odgovarati.

- Ivan će vam pokazati vašu sobu. - Hvala vam.

Tamo ćete naći i jako piće.

Hvala vam, puno.

Zadovoljstvo mi je.

Uđite.

- Spremni, Rejnsdorfe? - Da.

Bojim se da smo već završili sa večerom.

Ali poručio sam nešto za vas.

Hvala vam. Mada, nisam baš za jelo sada.

Pa, možda kasnije.

Pa,da li ste onda za kafu

i veoma šarmantno društvo?

Znam da je teško da ne mislite na sudbinu vaših prijatelja,

ali našu gošću je veoma lako uznemiriti.

Ako mogu da vas zamolim da pripazite na izraz lica.

Naprimer, nek bude radosno, iako to ne možete osećati.

- Pa, naravno. -Hvala vam.

Gdine Trovbridž dozvolite da vam predstavim gdina Roberta Rejnforda.

- Gđica Eva Trovbridž. - Drago mi je.

- Drago mi je. - I njen brat, gdin Martin Trovbridž.

Kako si, stari momče? Prilično potresen, pretpostavljam?

- Upravo dolazim sebi, hvala na pitanju. - Mi znamo kako vam je, zar ne, Evo?

Zaista je tako.

Možda bi gdin Rejnsford želeo malo vruće kafe.

Da, naravno. Gdine Rejnsford, molim vas, sedite tamo.

Vodka, to je prava stvar!

Jedna čaša će vas osušiti bolje nego sva vrela kafa na Javi.

Treba da se pije naiskap. Ovako.

Pa, Martine, ne moraš da sve popiješ večeras, ne?

Seko, ne budi smešna. Mi smo žrtve okolnosti.

Kao i gdin Rejnsford.

A ako iko ima pravo na ovo piće, to su svakako žrtve okolnosti.

- Je li tako, grofe? - Naravno.

- I vi ste preživeli brodolom? - Da.

Naš čamac za spašavanje je jedini preostao:

moj brat, ja i dva mornara.

Grof nas je pronašao na plaži samo sa odećom koju smo imali na sebi.

Ona svetla u kanalu mora da su pomerena.

- Pitam se kako to da nije prijavljeno. - Pa, prijavićemo

čim se vratimo na kopno.

Vidite, grof ima samo jedan čamac,

a on je na popravci.

Rusi nisu baš dobri mehaničari.

Bojim se da ćemo morati da se strpimo još par dana.

Meni to odgovara. Čini mi se kao da trenutno živim pozajmljeno vreme.

Kad smo kod toga, možda nam sad možete reći

nešto o sebi. Samo u tezama, znate...

gde ste rođeni, bračno stanje, zašto ste napustili poslednji posao.

Ne, ne, ne, ne. Samo malo, molim vas.

Gdin Rejnsford, u mojoj kući, ne treba da objašnjava ko je.

Mi zabavljamo poznatu ličnost,gđice Trovbridž.

Samo malo, samo malo. Nemojte ništa reći. Dozvolite da pogodim.

- Znam. Izviđač. - Izviđač....

- Znam. On je pisao knjige. - Ne, on je živeo knjige.

Ako se ne varam, ovo je gdin Robert Rejnsford

veliki lovac i avanturista.

Stvarno? Onda, u vašu čast.

- Pa, lovio sam tu i tamo. - "Pa, lovio sam tu i tamo. "

Ne, čitao sam vaše knjige. Čitam sve knjige o lovu.

- Cigaru? - Hvala.

Samo u vašim sam pronašao ludu tačku gledišta.

- Kako mislite "ludu"? - Cigaru?

- Da, hvala. - Ne treba izviniti ono što ne traži izvinjenje.

Da vidim. Kako ste ono sročili?

"Lov je igra jednako kao i stud poker

samo što su ulozi mnogo veći"

- Savršeno ste objasnili našu situaciju. - To znači da ste i vi lovac?

Mi smo srodne duše. Lov je moja jedina strast.

On po ceo dan spava, a celu noć lovi.

A sada, Rejnsforde, ima i tebe koji isto to radiš.

Nadam se da ćemo imati odličan zajednički lov.

Ne ohrabrujte ga. Toliko je uposlio

naša dva mornara da jurcaju po šumi,

kroz floru i faunu, da ih nismo videli već tri dana.

Ali, šta ovde lovite?

Rećiću vam. Znam da će vama biti zabavno.

Uradio sam nešto izuzetno retko.

Izmislio sam novu senzaciju.

Da, i veoma je tajanstven po pitanju toga.

Kakva je to senzacija, grofe?

Gdine Rejnsford, Bog je neke ljude načinio pesnicima;

neke je načinio kraljevima, a neke prosjacima.

Mene je napravio kao lovca.

Otac mi je rekao da su moje ruke napravljene za okidač.

On je bio veoma bogat čovek,

sa 250 miliona ari na Krimu, i strastveni sportista.

Čim sam stasao, dao mi je prvu pušku.

- Odlično od njega. - Moj život je bio veličanstveni lov.

Nemoguće mi je da vam kažem koliko životinja sam ubio.

- Ali kada je revolucija... - Pazite.

Žao mi je.

Grof Zorof je pričao tako interesantno da nisam videla opasnost.

Pa, sada je sve u redu. Šta ste ono pričali o revoluciji, grofe?

Samo to da sam pobegao sa većinom mog bogatstva.

Naravno, nastavio sam da lovim širom sveta.

U Africi mi je bizon podario ovo.

- To mora da je bilo veoma blizu. - Da, još uvek me malo kopka.

Kakogod, za dva meseca sam bio na putu za Amazon.

Čuo sam da su tamošnji jaugari neobično lukavi.

Ne, ne, ne. Uopšte nije bilo zanimljivo.

Pa, danas je svugde loše stanje.

Jedne noći, dok sam ležao u mom šatoru sa ovom,

mojom glavom,

užasna misao, poput zmije, uvukla mi se u mozak.

Lov mi je postajao dosadan.

Zar je to tako užasna misao, grofe?

Pa jeste, moja draga, jer je lov bio bič svim ostalim porocima.

Kada sam izgubio ljubav prema lovu,

izgubio sam i ljubav prema životu i ljubavi.

Pa, deluje da ste se dobro izborili sa tim.

Čak sam pokušao da se spustim do nivoa divljaka.

Usavršio sam korišćenje tatarskog ratnog luka.

Tatarskog šta?

Tatarskog ratnog luka.

Onog tamo.

Sladak je.

Sve do danas najviše volim da lovim sa njim,

ali zalud, čak i on je previše smrtonosan.

Ono što je meni trebalo nije novo oružje

već nova životinja. - Nova životinja?

Tačno tako.

Našli ste je?

Da.

Ovde, na mom ostrvu

lovim u najopasnijoj igri.

"Najopasnija igra"? Mislite tigrove?

Tigrove? Ne.

Tigar nema ništa više od čeljusti i očnjaka.

Čuo sam kako neka neobična zver zavija dok sam bio u vodi. Je li to ta?

Ne vredi, Rejnsforde. Neće da kaže.

Neće vas čak ni pustiti da vidite njegovu sobu sa trofejima.

dok ne bude spreman da vas povede u lov na to njegovo šta-god-bilo.

Moja jedina tajna. Čuvam je kao iznenađenje za moje goste,

nasuprot dosadnih kišnih dana.

Slušaj momče, uvedi me u tu tvoju igru i kladim se da ću biti bolji.

Znaš, Rejnsforde, on još ni jednom nije omanuo.

Ako on kaže da je dobro onda je sigurno tako.

On je poznavaoc pića, mađioničar za ugovore,

svira klavir... šta god poželiš.

Dobar je domaćin i intelektualac , a grofe?

- Da, da. - Hoćete da idem u lov?

Samo recite. Mi smo drugari.

Napravićemo veliko slavlje, naoštriti oči i idemo u lov.

Totalno civilizovan pogled na stvar.

Rećiću ti šta ćeš. Dođi kod mene u Adirondaks.

Imaćemo sopstveno vozilo, piće i devojke uz sebe,

a vodiči će se pobrinuti da se jeleni lepo ponašaju.

Mislim da je bolje da promenimo temu.

Dobro. Promenimo temu.

Znam! Sviraćemo klavir!

Ako želite!

Odlična ideja. Sviraćemo klavir. Dozvolite, ja ću sve da pripremim.

Možda grof ne želi da svira.

Eto, seko, opet prekidaš zabavu.

Ostavi me na miru. Znam gde je klavir.

Potpuno sam trezan.

Šarmantna prostodušnost.

Da li ste rekli "totalno civilizovan"?

On govori o vinu i ženama kao uvodu u lov.

Mi varvari znamo da to ide posle jurnjave

i tek onda čovek uživa u tome.

Da, to zaista deluje kao par koktela pre doručka.

Da,naravno. Znate za izreku vladara Ugande:

"Prvo lovite neprijatelja, posle žene "

To je ideja divljaka širom sveta.

To je prirodni instinkt. Jer šta je žena,

pa čak i ovakva, dok krv nije uzburkana ubijanjem?

- Pa, ne znam baš. - "Pa, ne znam baš."

Vi Amerikanci. Jedna strast izgrađena na drugoj.

Ubij! Potom voli!

Kada to spoznaš otkrićeš i šta je ekstaza.

Martine!

Sada vidite Zorofa, kralja dirki...

u njegovom "Ostrvo Branca " nastupu.

Hajde, grofe, pokažite im sada.

- Šta predlažete? - Neku dobru melodiju.

Ali ne gospodsku, kao sinoć. Samo dobra melodija, kontaš?

Kontam.

Njegovi lovački psi.

Snizite ton i slušajte.

Nije tačno da čamac treba da se popravi.

Čula sam da je napustio kućicu za čamce sinoć i da se jutros vratio.

Hoćete da kažete da vas sprečava da se vratite na kopno?

Da.

Pa, možda uživa u društvu dvoje veoma šarmantnih ljudi.

Dvoje možda. Prošli vikend bilo nas je četvoro.

- Drugo dvoje je nestalo. - Kako to mislite?

Jedne večeri, posle večere grof je odveo jednog od mornara

da vidi sobu sa trofejima,

u podnožju onih kamenih stepenica.

- Ona gvozdena vrata? - Da.

Dve noći posle toga, odveo je i drugog.

Ni jedan od njih nije viđen posle toga.

- Jeste li ga pitali za njih? -On govori da su u lovu.

Pazite. Gleda nas.

Hoćete li se nasmijati kao da sam rekla nešto smešno?

- Vidite, mora da grešite. - Ne sada.

Aplaudirajte.

- Bravo, momče! - Hvala vam!

Šta sam vam rekao? Opako lupa po slonovači, a, Rejnsforde?

To je bilo divno. Molim vas, ne prekidajte sada.

Bojim se da nisam uspeo da držim punu pažnju svoje publike.

Pa, verujem da je gdinu Rejnsfordu prilično teško

da se koncentriše na bilo šta posle svega što je prošao.

Draga moja, vi pričate o sebi.

Mogu da vidim tugu u tim divnim očima.

Izvinite me.

Znate, grof je gori od guvernanti.

Svake noći nas šalje u krevet kao neposlušnu decu.

Ne, draga moja, ne.

Kao šarmantnu decu.

Jesi li čula to, seko? Sad odskakući uz stepenice

i ne smetaj nama odraslima više. - Pa, posle toga izgleda....

Izgleda da moram da idem. Laku noć, gdine Rejnsford.

Laku noć. Vidimo se na doručku.

- Laku noć. - Laku noć.

Laku noć, seko. Mi se nećemo videti ujutru na doručku.

Dragi moj Rejnsforde, bio sam tako neobziran.

Mora da se i vama strašno spava.

- Da, gotov sam. - Onda će vas Ivan otpratiti do sobe.

Martine, pođi ranije u krevet, u redu?

Ne brini. Grof će se pobrinuti za mene.

Zaista hoću.

- Pa, laku noć. - Laku noć, gospodine.

Mirno spavajte.

Pa, za dug život.

Za dug život.

Recite mi, gdine Trovbridž

jeste li i vi umorni? - Umoran? Ja?

Znate da nisam.

Znate Rejnsforde, nas dvojica smo veoma slični.

Celu noć budni, ceo dan spavamo.

Pa, laku noć.

Pa, šta ćemo da radimo?

Šta ste zamislili?

Mislio sam, da biste možda večeras

želeli da vidite moju sobu sa trofejima?

Vašu sobu sa trofejima?

Siguran sam da ćete videti da je veoma

zanimljiva.

To je odlična ideja.

Sad smo pravi drugari. Više nema tajni?

- Biće ovo luda noć. - Nadam se, gdine Trovbridž.

Samo vi i ja...drugari. Naša zabava, zar ne?

Tačno tako!

Naša zabava.

Tako treba, grofe,stari momče, stari momče, grofe.

Molim vas, pustite me unutra.

Izvinite što smetam, ali prestrašena sam.

- Šta je bilo? Psi? - Moj brat.

Satima već osluškujem ne bih li čula da se popeo uz stepenice.

Upravo sam išla u njegovu sobu. Nije tamo!

- Mora da je negde otišao da grofom. - Upravo toga se i plašim.

Grof Zorof planira nešto za mene i mog brata.

Ne mislite stvarno da se nešto desilo vašem bratu?

Ne znam, ali moramo da ga nađemo.

Zar mi nećete pomoći?

Naravno da hoću.

- Gde mislite da je otišao? - Gde su ostali otišli?

Gvozdena vrata.

Naćićemo se dole za pet minuta.

Hvala vam.

To je čudno. Otključano je.

Zarof! Dolazi ovamo.

Ovamo, iza, brzo!

Gde je moj brat?

Gde je moj brat?

Ubili ste ga!

Ubili ste mog brata!

Vi!

Ma, vi....

De, de, dragi moj Rejnsforde.

Ne želim da vas tretiram kao moje ostale goste.

Vi i ja, mi smo lovci.

Znači to je ta vaša najopasnija igra.

Da. Dragi moj,nameravao sam to sinoć da vam kažem,

ali znate, gđica Trovnbridž... - Lovili ste ga kao životinju.

Znam šta mislite,ali grešite. Bio je trezan i spreman za igru

kad sam ga poslao napolje. Sat-dva vezan ovde dole

potpuno ga je otreznilo. - Pomahnitali manijače!

Da, da, da. Skinuću vam to kada završimo.

Glupan je pokušao da pobegne kroz močvare Fog Holoa.

Vidite, kada sam počeo da snadbevam moje ostrvo,

mnogi moji gosti su mislili da se šalim,

pa sam ja napravio ovu sobu sa trofejima.

Dovodio sam ih ovde pre lova.

Sat vremena sa mojim trofejima

i obično bi davali sve od sebe da beže od mene što bolje mogu.

Gde ste dolazili do ovih jadnih đavola?

Proviđenje je snadbelo moje ostrvo sa opasnim grebenima.

Ali postoje svetlosne bove da označe prolaz kroz kanal.

One ga ne označavaju uvek.

- Vi ste ih pomerili. - Tačno tako.

Tužno je što je vaša jahta uništena,

ali,naposletku, to nas je spojilo.

Uzimate davljenike sa brodova koje potopite,

a potom ih pretvarate u plen.

Pružam im potpun oporavak: dobru hranu, vežbanje

sve da ih dovedem u odlično stanje.

- Da biste ih hladnokrvno ubili. - Ne, ne, ne.

Mada, moram priznati, sa ovim dosadnim momkom...

Ali obično im dam odeću za lov,

lovački nož i ceo dan prednosti.

Čak čekam do ponoći da imaju i prednost mraka.

A ako neko izdrži samo do svitanja, on pobeđuje.

A šta ako odbije da učestvuje?

Ivan je pravi umetnik sa ovim.

Uvek, gdine Rejnsford, bez izuzetka, biraju da budu plen.

A kada pobede?

Do sad još nisam izgubio.

Rejnsforde, videćete, ova igra je vredna igranja.

Kada sledeći brod stigne, imaćemo fantastičan zajednički lov.

Ti ubilački pacove! Ja sam lovac, a ne ubica.

Hajde, Rejnsforde. Reci da ćeš loviti sa mnom.

Loviti ljude?

Reci da ćeš loviti sa mnom!

Ne?

Šta vi mislite da sam ja?

Nadao sam se da ste onaj koji se ne plaši

da sledi svojih sopstvenih ubeđenja logične zaključke.

Bojim se, da u ovim okolnostima, gdine Rejnsforde

moraćete da ih sledite.

Kako to mislite?

Neću čekati sledeći brod.

Četri sata. Sunce upravo izlazi.

Hajdemo, gdine Rejnsforde, ne gubimo vreme.

Ivane.

Vaši očnjaci i čeljusti, gdine Rejnsforde.

Bobe! Bobe!

Ivan.

Bobe! Bobe, šta to oni rade?

- Loviće me. - Ne. Ne, gđice Trovbridž.

Šah u prirodi.

Njegova pamet naspram moje. Njegova umešnost naspram moje.

- A nagrada? - Nagrada?

Setite se šta sam sinoć rekao.

Samo posle ubijanja

muškarac može upoznati pravu ekstazu ljubavi.

Pretpostavimo da izgubite.

Ako vas ja ne...

Šta da kažem? ...pronađem

između ponoći i svitanja sutra oboje ste slobodni.

- Idem sa tobom. - Ne. I tebe bi ubio.

Ne bih. Ja ne ubijam ženke životinja.

Ako vi izgubite mogu lako da je uhvatim živu.

Dobro. Onda je vodim sa sobom.

Dobiće igru za pamćenje.

Fer je da vas upozorim na Fog Holo.

Šah u prirodi, gdine Rejnsford.

Nemoj da paničiš. Pobedićemo.

- Drugi nisu. - Mi hoćemo.

Hajde, idemo.

Čini mi se kao da smo prešli milje.

Da, ali u ovoj džungli za tri sata nećeš mnogo odmaći.

Hajde, idemo.

Hajde.

Još samo malo ovako, pa onda ide lagano spuštanje.

Uskoro ćemo biti sigurni.

Nije ni čudo što je bio on onako siguran.

Ostrvo nije veće od privatnog lovišta.

Bobe!

Hajde, sad!

Šta ćemo sad?

Nismo oboje preživeli brodolom da bismo dozvolili da nas ovaj ludak brine.

Nije trebalo da pođem sa tobom. Možda bi ga pobedio da si išao sam.

Sam? I da te ostavim sa onim divljakom?

Nema šanse.

Treba da smislimo nešto da mi njega zabrinemo.

Nikada nećeš dopreti do njega. On puca čim nešto spazi.

Oružje nije sve u džungli.

Reci mi, jesi li videla ono koso drvo tamo dole?

- Ono koje smo upravo prošli? - Da. Hoću da ti pokažem nešto.

Vidiš? Ako odsečemo ovu potpornu granu

ovo padajuće drvo će biti idealna Malej zamka.

Malej zamka? Šta je to?

Izum za ubistvo čoveka koji koriste domoroci.

To će svakako zaustaviti ludaka.

Problem je što je potrebno nekoliko sati da se napravi.

- Rekao je da neće krenuti pre ponoći. -Tako je.

Ako mi pomogneš mislim da ćemo uspeti.

Hajdemo. Isećićemo jake lijane.

Tako. Skoro je spremno.

Ova tvoja narukvica je odličan prsten za moju mašnu.

Mora da je pošao još pre sat vremena.

Pazi! Nemoj da zapneš za tu lijanu

inače ćeš na leđima imati deblo od dve tone.

- Drveće u džungli je teško kao čelik. - Hoće li zaista upaliti?

Ne znam ni jednog živog stvora koji je izbegao.

Pogledaj. Ako dotakneš tu lijanu

oslobodiće se okidač.

Čim se to oslobodi, ne postoji ništa što može zadržati deblo da ne padne.

Sručiće se dole i ubiti sve što bude ispod njega.

Pogledaj.

Spremni smo. Neka dođe.

Daj mi nož.

Izađi, Rejnsforde.

Zašto da odlažemo?

Neću promašiti. Nećeš ni osetiti.

Zasigurno ne misliš da neko ko je lovio leoparde

može za upadne u tu zamku?

Pa, dobro. Ako si odlučio da glumiš leoparda,

onda ću te loviti kao leoparda.

Čekaj. Možda je trik.

Evo.

Zašto je otišao?

Igra se sa nama, kao mačka sa mišem.

Kako to misliš?

Čula si da je rekao da će nas loviti kao što je lovio leoparda?

To znači da je otišao po svoju pušku.

Pušku? Bobe, moramo da odemo odavde.

- Trči, brzo! - Evo, čekaj.

- Ne, kažem ti, ne! - Ne staj! Ne!

Čekaj! To napred je Fog Holo.

- Fog Holo? - Močvara u kojoj je hvatao ostale.

Tamo nemamo šanse da budemo ispred njega.

- Ali nemamo gde drugo da bežimo. - On upravo na to i računa.

Imamo dva sata do svitanja. Treba da koristimo glavu,

a ne noge. - Ali on ima pušku.

A mi ćemo imati klopku za ljude. Pogledaj.

Od toga mi se vrti u glavi.

Prekrićemo ovo.

Kada gdin Zorof upadne ovde biće gotovo sa njegovim lovom.

Brzo.. Nakupi mahune i trave. Ja ću iseći grane.

Da. Veoma dobro, Rejnsforde.

Veoma dobro.

Još nisi pobedio.

Pogledaj na sat.

Gledaš li u njega?

- Još pola sata do svitanja. - U močvari ili ne,

možemo ga izbegavati još toliko.

Kao što si, ne sumnjam, rekao, šanse su protiv mene.

Učinio si moju pušku beskorisnom u magli.

Nemožeš me kriviti ako premostim tu prepreku.

One životinje koje sam saterao u ćošak sad tek znam kako su se osećale.

Ahmed, gđicu Trovbridž

dovedi ovamo.

Sad!

Dragi moj Rejnsforde, čestitam vam.

Pobedili ste me.

Još ne.

Ali, naravno da jeste, insistiram.

Ali, vi...

Niste čak ni ranjeni.

Pogodili ste psa, ne mene. Rizikovao sam i pao sa njim.

Pametan trik, Rejnsforde. Radosno priznajem poraz.

Evo ključa od kućice za čamce.

Vrata su u sobi sa trofejima. Vi i gđica Trovbridž

možete odmah da idete. - Ne!

Bobe!

Evo!

Čamac! Brzo!

Nemoguće!

Prevod: bojanadj

www.titlovi.com Najveca baza EX YU prevoda