Како дроге утичу на мозак? - Сара Гарофало (Sara Garofalo)

Погледајте целу лекцију: http://ed.ted.com/lessons/how-do-drugs-affect-the-brain-sara-garofalo

Већина људи прогута пилулу, прими инјекцију или у другим случајевима узме неку врсту лекова током свог живота. Али већина нас не зна ништа о томе како ове супстанце заправо функционишу. Како могу разне смесе да утичу на то како се осећамо физички, како мислимо или чак на то како се понашамо? Сара Гарофало објашњава како неке дроге могу утицати на комуникацију између ћелија у мозгу.

Лекција: Сара Гарофало, анимација: Адријатик Анимејшен (Adriatic Animation).

Већина људи прогута пилулу,

прими инјекцију

или у другим случајевима узме
неку врсту лека током свог живота,

али већина нас не зна ништа о томе
како ове супстанце заправо функционишу.

Како могу разне смесе да утичу
на то како се осећамо физички,

како мислимо

или чак на то како се понашамо?

То углавном зависи од начина
на који дрога утиче на комуникацију

између ћелија у мозгу.

Постоји неколико различитих начина
како то може да се деси.

Али пре него што стигне до мозга,

свака дрога мора прво
да стигне до крвотока,

што може трајати
од пар секунди до пар сати

у зависности од фактора
као што је убризгавање.

Најспорија метода
узимања дроге је кроз уста

јер наш систем за варење мора да је упије

пре него што почне да делује.

Ушмркавање дроге је брже
доведе до крвотока.

Убризгавање преко инфузије
такође брзо ради

јер то пумпа хемикалије директно у крв.

Када је тамо, дрога убрзо стиже
до своје дестинације, мозга.

Улаз од овог органа чува
крвно-мождана баријера

која раздваја крв од нервног система

како би се спречио улаз
опасним супстанцама.

Дакле, све дроге имају одређену
хемијску структуру

која им обезбеђује пролаз
кроз ову баријеру.

Када уђу, дроге почињу да ометају
нормални рад мозга,

циљајући његову мрежу неурона и синапси.

Неурони су мождане ћелије
које имају нуклеус, дентрите и аксон.

Синапсе су структуре смештене
дуж дентрита или аксона

које омогућавају размену
електрохемијских сигнала међу неуронима.

Ти сигнали узимају облик хемикалија
званих неуротрансмитери.

Сваки неуротрансмитер има другачију
улогу у регулацији нашег понашања,

емоција

и когниције.

Али сви они раде на један од два начина.

Или коче примајући неурон

ограничавањем његове активности,

или га побуђују,

стварајући нови електрохемијски сигнал
који се шири по мрежи.

Сваки остатак неуротрансмитера
се углавном разгради

или се поново апсорбује
у емитујући неурон.

Ефективност дроге потиче
од њене способности

да манипулише овим синаптичким преносима
током различитих фаза процеса.

Резултат овога је повећање или смањење

количине неуротрансмитера који се шире.

На пример, обични антидепресиви
као што су ССРИ,

спречавају поновну апсорпцију сератонина,

неуротрансмитера који регулише
наше расположење.

Ово га у већој количини гура
у неуронску мрежу веома ефикасно.

Међутим, аналгетици, као што је морфин,

подижу нивое сератонина и норадреналина,

што регулише енергију,

узбуђење,

пажњу

и задовољство.

Исти ти неуротрансмитери такође
утичу на ендорфинске рецепторе,

умањујући доживљај бола.

А средства за смирење повећавају
производњу ГАБА-е

да би кочили неуронску активност

што особу доводи у опуштено
стање као под седативима.

Шта је са илегалним или опојним дрогама?

Имају моћан утицај на мозак
који још увек покушавамо да разумемо.

Кристални мет, врста амфетамина,

изазива дуготрајно лучење допамина,

неуротрансмитера повезаним
са доживљајем награде и задовољства.

Такође активира норадреналинске рецепторе

што убрзава рад срца,

шири зенице

и покреће "бори се или бежи"
механизам тела.

Кокаин блокира поновну апсорпцију
допамина и сератонина,

гурајући их још више у мрежу

где повећавају енергију,

стварају осећај еуфорије

и смањују апетит.

Халуциногене дроге имају неке
од најзагонетнијих ефеката.

Супстанце попут ЛСД-а,

мескалина

и ДМТ-а

све блокирају отпуштање сератонина

што регулише расположење и импулсивност.

Такође имају утицај на неуронска умрежења

повезана са перцепцијом, учењем
и регулацијом понашања,

што објашњава зашто ове дроге
толико снажно делују.

Иако неки од ових ефеката звуче узбудљиво,

постоје разлози због којих су ове дроге
под високом контролом и често илегалне.

Дроге имају моћ да измене хемију мозга,

а честа употреба може трајно
преспојити неуронске мреже

које нам омогућавају размишљање,

доношење одлука,

учење

и памћење ствари.

И даље доста тога не знамо
о дрогама и њиховим ефектима,

било да су добри или лоши.

Али оне о којима знамо су оне
које смо пажљиво проучили

и претворили у корисне лекове.

Како наше знање о дрогама и мозгу расте

тако расту и могућности

решавања многих медицинских проблема
који и дан данас муче научнике.