WEBVTT 00:00:07.095 --> 00:00:08.584 Већина људи прогута пилулу, 00:00:08.584 --> 00:00:09.834 прими инјекцију 00:00:09.834 --> 00:00:13.335 или у другим случајевима узме неку врсту лека током свог живота, 00:00:13.335 --> 00:00:18.266 али већина нас не зна ништа о томе како ове супстанце заправо функционишу. 00:00:18.266 --> 00:00:21.816 Како могу разне смесе да утичу на то како се осећамо физички, 00:00:21.816 --> 00:00:22.726 како мислимо 00:00:22.726 --> 00:00:24.844 или чак на то како се понашамо? 00:00:24.844 --> 00:00:28.665 То углавном зависи од начина на који дрога утиче на комуникацију 00:00:28.665 --> 00:00:31.226 између ћелија у мозгу. 00:00:31.226 --> 00:00:34.087 Постоји неколико различитих начина како то може да се деси. 00:00:34.087 --> 00:00:35.866 Али пре него што стигне до мозга, 00:00:35.866 --> 00:00:38.124 свака дрога мора прво да стигне до крвотока, 00:00:38.124 --> 00:00:41.897 што може трајати од пар секунди до пар сати 00:00:41.897 --> 00:00:44.327 у зависности од фактора као што је убризгавање. 00:00:44.327 --> 00:00:47.367 Најспорија метода узимања дроге је кроз уста 00:00:47.367 --> 00:00:50.097 јер наш систем за варење мора да је упије 00:00:50.097 --> 00:00:52.189 пре него што почне да делује. 00:00:52.189 --> 00:00:55.398 Ушмркавање дроге је брже доведе до крвотока. 00:00:55.398 --> 00:00:58.888 Убризгавање преко инфузије такође брзо ради 00:00:58.888 --> 00:01:02.007 јер то пумпа хемикалије директно у крв. 00:01:02.007 --> 00:01:06.788 Када је тамо, дрога убрзо стиже до своје дестинације, мозга. 00:01:06.788 --> 00:01:10.606 Улаз од овог органа чува крвно-мождана баријера 00:01:10.606 --> 00:01:12.858 која раздваја крв од нервног система 00:01:12.858 --> 00:01:15.940 како би се спречио улаз опасним супстанцама. 00:01:15.940 --> 00:01:19.148 Дакле, све дроге имају одређену хемијску структуру 00:01:19.148 --> 00:01:23.568 која им обезбеђује пролаз кроз ову баријеру. 00:01:23.568 --> 00:01:27.428 Када уђу, дроге почињу да ометају нормални рад мозга, 00:01:27.428 --> 00:01:30.938 циљајући његову мрежу неурона и синапси. 00:01:30.938 --> 00:01:35.498 Неурони су мождане ћелије које имају нуклеус, дентрите и аксон. 00:01:35.498 --> 00:01:39.540 Синапсе су структуре смештене дуж дентрита или аксона 00:01:39.540 --> 00:01:43.989 које омогућавају размену електрохемијских сигнала међу неуронима. 00:01:43.989 --> 00:01:47.669 Ти сигнали узимају облик хемикалија званих неуротрансмитери. 00:01:47.669 --> 00:01:51.470 Сваки неуротрансмитер има другачију улогу у регулацији нашег понашања, 00:01:51.470 --> 00:01:52.280 емоција 00:01:52.280 --> 00:01:53.489 и когниције. 00:01:53.489 --> 00:01:55.880 Али сви они раде на један од два начина. 00:01:55.880 --> 00:01:58.080 Или коче примајући неурон 00:01:58.080 --> 00:01:59.601 ограничавањем његове активности, 00:01:59.601 --> 00:02:00.980 или га побуђују, 00:02:00.980 --> 00:02:05.079 стварајући нови електрохемијски сигнал који се шири по мрежи. 00:02:05.079 --> 00:02:08.020 Сваки остатак неуротрансмитера се углавном разгради 00:02:08.020 --> 00:02:11.120 или се поново апсорбује у емитујући неурон. 00:02:11.120 --> 00:02:13.981 Ефективност дроге потиче од њене способности 00:02:13.981 --> 00:02:18.651 да манипулише овим синаптичким преносима током различитих фаза процеса. 00:02:18.651 --> 00:02:21.401 Резултат овога је повећање или смањење 00:02:21.401 --> 00:02:24.752 количине неуротрансмитера који се шире. 00:02:24.752 --> 00:02:28.402 На пример, обични антидепресиви као што су ССРИ, 00:02:28.402 --> 00:02:31.181 спречавају поновну апсорпцију сератонина, 00:02:31.181 --> 00:02:34.572 неуротрансмитера који регулише наше расположење. 00:02:34.572 --> 00:02:37.744 Ово га у већој количини гура у неуронску мрежу веома ефикасно. 00:02:37.744 --> 00:02:40.332 Међутим, аналгетици, као што је морфин, 00:02:40.332 --> 00:02:43.444 подижу нивое сератонина и норадреналина, 00:02:43.444 --> 00:02:44.842 што регулише енергију, 00:02:44.842 --> 00:02:45.801 узбуђење, 00:02:45.801 --> 00:02:46.740 пажњу 00:02:46.740 --> 00:02:48.190 и задовољство. 00:02:48.190 --> 00:02:51.812 Исти ти неуротрансмитери такође утичу на ендорфинске рецепторе, 00:02:51.812 --> 00:02:53.542 умањујући доживљај бола. 00:02:53.542 --> 00:02:57.712 А средства за смирење повећавају производњу ГАБА-е 00:02:57.712 --> 00:02:59.902 да би кочили неуронску активност 00:02:59.902 --> 00:03:03.913 што особу доводи у опуштено стање као под седативима. 00:03:03.913 --> 00:03:06.473 Шта је са илегалним или опојним дрогама? 00:03:06.473 --> 00:03:10.954 Имају моћан утицај на мозак који још увек покушавамо да разумемо. 00:03:10.954 --> 00:03:12.884 Кристални мет, врста амфетамина, 00:03:12.884 --> 00:03:15.943 изазива дуготрајно лучење допамина, 00:03:15.943 --> 00:03:21.055 неуротрансмитера повезаним са доживљајем награде и задовољства. 00:03:21.055 --> 00:03:23.593 Такође активира норадреналинске рецепторе 00:03:23.593 --> 00:03:25.125 што убрзава рад срца, 00:03:25.125 --> 00:03:26.368 шири зенице 00:03:26.368 --> 00:03:29.632 и покреће "бори се или бежи" механизам тела. 00:03:29.632 --> 00:03:33.444 Кокаин блокира поновну апсорпцију допамина и сератонина, 00:03:33.444 --> 00:03:35.073 гурајући их још више у мрежу 00:03:35.073 --> 00:03:36.432 где повећавају енергију, 00:03:36.432 --> 00:03:38.125 стварају осећај еуфорије 00:03:38.125 --> 00:03:40.454 и смањују апетит. 00:03:40.454 --> 00:03:44.159 Халуциногене дроге имају неке од најзагонетнијих ефеката. 00:03:44.159 --> 00:03:45.659 Супстанце попут ЛСД-а, 00:03:45.659 --> 00:03:46.638 мескалина 00:03:46.638 --> 00:03:47.757 и ДМТ-а 00:03:47.757 --> 00:03:50.225 све блокирају отпуштање сератонина 00:03:50.225 --> 00:03:52.895 што регулише расположење и импулсивност. 00:03:52.895 --> 00:03:55.246 Такође имају утицај на неуронска умрежења 00:03:55.246 --> 00:03:59.815 повезана са перцепцијом, учењем и регулацијом понашања, 00:03:59.815 --> 00:04:04.348 што објашњава зашто ове дроге толико снажно делују. 00:04:04.348 --> 00:04:06.594 Иако неки од ових ефеката звуче узбудљиво, 00:04:06.594 --> 00:04:10.944 постоје разлози због којих су ове дроге под високом контролом и често илегалне. 00:04:10.944 --> 00:04:13.468 Дроге имају моћ да измене хемију мозга, 00:04:13.468 --> 00:04:17.315 а честа употреба може трајно преспојити неуронске мреже 00:04:17.315 --> 00:04:19.107 које нам омогућавају размишљање, 00:04:19.107 --> 00:04:20.255 доношење одлука, 00:04:20.255 --> 00:04:21.000 учење 00:04:21.000 --> 00:04:22.757 и памћење ствари. 00:04:22.757 --> 00:04:25.996 И даље доста тога не знамо о дрогама и њиховим ефектима, 00:04:25.996 --> 00:04:27.911 било да су добри или лоши. 00:04:27.911 --> 00:04:31.647 Али оне о којима знамо су оне које смо пажљиво проучили 00:04:31.647 --> 00:04:33.978 и претворили у корисне лекове. 00:04:33.978 --> 00:04:36.958 Како наше знање о дрогама и мозгу расте 00:04:36.958 --> 00:04:39.308 тако расту и могућности 00:04:39.308 --> 00:04:43.287 решавања многих медицинских проблема који и дан данас муче научнике.