Kako naučna fantastika može da pomogne u predviđanju budućnosti - Roi Zezana (Roey Tzezana)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-science-fiction-can-help-predict-the-future-roey-tzezana

Da li biste želeli da znate šta nas čeka u budućnosti? Šta će da se desi sa čovečanstvom sutra, dogodine ili čak za milenijum od sad? Pa, niste usamljeni. Svi: od vlada, preko vojske do industrijskih vođa takođe to žele da znaju, stoga zapošljavaju ljude zvane "futuristi" - koji pokušavaju da predvide budućnost. Roi Zezana objašnjava neke od poduhvata u koje se upuštaju futuristi, pokušavajući da to postignu.

Lekcija: Roi Zezana, animacija: TED-Ed.

Da li želite da znate
šta nas čeka u budućnosti?

Šta će da se desi sutra,
dogodine ili čak za milenijum od sad?

Pa, niste usamljeni.

Svi: od vlada, preko vojske
do industrijskih vođa to žele, takođe

i svi oni zapošljavaju ljude
koji se zovu futuristi

koji pokušavaju da predvide budućnost.

Neki to rade s iznenađujućom tačnošću.

Sredinom XX veka,

odsek za inovacije,
poznat kao RAND korporacija

je konsultovao
desetine naučnika i futurista

koji su predvideli mnoge tehnologije

koje mi danas uzimamo zdravo za gotovo,

uključujući veštačke organe,

upotrebu kontraceptivnih pilula

i biblioteke koje mogu da pretražuju
materijal za istraživanje umesto čitaoca.

Jedan način na koji futuristi
stižu do svojih predviđanja

je analizom kretanja i trendova u društvu

i praveći grafike staza koje će
najverovatnije slediti u budućnosti,

s različitim stepenom verovatnoće.

Obaveštavaju o svom radu
zakonodavce i svetske vođe,

omogućujući im da odmeravaju
opcije za budućnost

koje u suprotnom ne bi mogli da zamisle
tako temeljno i podrobno.

Naravno, postoje granice koliko bilo ko
može biti siguran po pitanju budućnosti.

Uvek se pojave nezamisliva otkrića

koja ne bi imala smisla
ni za koga iz sadašnjosti.

Zamislite, na primer,

da prebacite fizičara iz sredine XIX veka

u XXI vek.

Objasnite mu postojanje
čudne materije, uranijuma 235,

koji sam može da proizvede
dovoljno energije da snabdeva čitav grad

ili da ga uništi jednim udarcem.

"Kako tolika energija može da dođe
niodakle?", želeo bi da zna.

"To nije nauka, to je čarolija."

I praktično bi bio u pravu.

Njegovo shvatanje nauke iz XIX veka

ne uključuje znanje o radioaktivnosti
ili nuklearnoj fizici.

U njegovo vreme, nijedna vizija budućnosti
nije mogla da predvidi iks zrake

ili atomsku bombu,

da ne govorimo o teoriji relativnosti

ili kvantnoj mehanici.

Kako je Artur Č. Klark rekao:

"Svaka značajnije napredna tehnologija
je neraspoznatljiva od čarolije."

Kako da se onda pripremimo za budućnost
koja će nam biti jednako čarobna

koliko bi i naša sadašnjost
izgledala nekome iz XIX veka?

Možda smatramo da bi nam naša moderna
tehnologija i napredna obrada podataka,

mogle omogućiti da predviđamo
budućnost preciznije

od naših predaka iz XIX veka

i s pravom tako mislimo.

Međutim, takođe je tačno
da je naš tehnološki napredak

doneo sa sobom nove, sve složenije
i nepredvidljivije izazove.

Šanse za buduće generacije
da zamisle nezamislivo

su manje nego ikad pre.

Zato ostaje pitanje:

kako da to uradimo?

Jedan odgovor koji obećava
je zapravo s nama od XIX veka

i Industrijske revolucije

koja je postavila temelje
našem savremenom svetu.

Tokom ovog perioda
eksplozivnog razvoja i izuma,

pojavio se novi oblik književnosti -
naučna fantastika.

Podstaknuti izumima iz svog doba,
Žil Vern, H. Dž. Vels

i drugi plodni mislioci
su istraživali fantastična scenarija,

oslikavajući nove granice
ljudskih pregnuća.

A tokom XX i početkom XXI veka,

pripovedači su nastavili da dele
svoje zamisli budućnosti

i s tačnošću su predvideli mnoge aspekte
sveta u kom smo živeli decenijama kasnije.

U "Vrlom novom svetu",

Oldos Haksli je 1932. predvideo
upotrebu antidepresiva,

mnogo pre nego što su slični lekovi
postali popularni.

Rej Bredberi je 1953. u "Farenhajtu 451"
predvideo slušalice - bubice,

zvao ih je "radio naprscima".

A u "Odiseji u svemiru: 2001"

Artur Č. Klark je 1968. opisao
prenosivu ploču s ravnim ekranom za vesti.

U delima koja često objedinjuju
zabavu i društvenu kritiku,

pozvani smo da obuzdamo nevericu
i da razmotrimo posledice

radikalnih promena
u poznatim i ustaljenim institucijama.

U tom smislu,

najbolja dela naučne fantastike
zadovoljavaju reči filozofa Mišela Fukoa:

"Nisam prorok. Moj posao je da napravim
prozore tamo gde su nekad bili zidovi."

Oslobođena sprega sadašnjosti i naših
pretpostavki o tome šta je nemoguće,

naučna fantastika je korisno oruđe
za razmišljanje van kalupa.

Mnogi futuristi su to prepoznali

i neki su počeli da zapošljavaju
pisce naučne fantastike u svojim ekipama.

Baš je nedavno projekt, nazvan iKnow,
predložio scenarija

koja poprilično liče
na naučnofantastične priče.

Ona uključuju otkriće
vanzemaljske civilizacije,

razvoj načina za ljude i životinje
da besprekorno komuniciraju

i radikalno produženje životnog veka.

Pa, šta nas čeka u budućnosti?

Naravno da ne možemo zasigurno da znamo,

ali naučna fantastika
nam ukazuje na brojne mogućnosti.

Naposletku, naša je odgovornost

da odredimo na ostvarenju
kojih od njih ćemo da radimo.