Crossroads: Labor Pains of a New Worldview | FULL MOVIE

Crossroads on FB: http://www.facebook.com/xroadsfilm
[Like] *Crossroads* on FB to Get Updates about *Crossroads* incl. Video Clips, Extras, Discussions on Crossroads' Topics & More... » http://www.facebook.com/xroadsfilm

CROSSROADS SYNOPSIS:
*Crossroads: Labor Pains of a New Worldview* is a documentary exploring the depths of the current human condition and the emergence of a worldview that is recreating our world from the inside out.

Weaving together insights and findings from biology, psychology, network science, systems science, business, culture and media, the film reveals the inner workings of the human experience in the 21st century, urging viewers to step out of the box and challenge their own assumptions about who we really are, and why we do what we do.

*Crossroads* places evolutionary context to today's escalating social unrest, natural disasters, and economic failures. It illuminates the footsteps of an integrated worldview, penetrating its way through the power of social networks to the forefront of our personal and collective awareness.

A refreshing reality check for all viewers and a clarion call for those who carry the seeds of the emerging worldview.

Scientists and thinkers featured in *Crossroads* include: Amit Goswami, Neale Donald Walsch, Elisabet Sahtouris, Bruce Lipton, Peter Joseph, Caroline A. Miller, Nicholas Christakis, James Fowler, Michael Laitman, Ervin Laszlo, Dean Radin, Dave Sherman, Annie Leonard, Jairon G. Cuesta, and John St. Augustine.

ABOUT CROSSROADS' FILMMAKER:
Joseph Ohayon is a filmmaker, writer and speaker based in Israel and New York.

Known for his relentless quest to put pieces together and look at the big picture, Joseph directs, writes, and hosts documentaries and talk shows on Israeli television. Joseph also lectures for the ARI Institute to help raise awareness of today's global challenges and the need to adapt to an increasingly interdependent world.

Crossroads Official Site: http://www.crossroadsfilm.com

CROSSROADS TOPICS, THEMES & MEMES:
(in order of appearance)

Who Are You?
Kony 2012
Albert Einstein Problems Quote
Interdependence
World Economic Forum Global Risks Report 2012
Greece Riots 2011
Chile Protests 2011
Spain Protests 2011
Israel Protests 2011
India Protests 2011
Occupy Wall St.
G20
Egolution
Survival
Egoistic Competition
Separation Cosmology
Separation Sociology
Black Wolf vs. White Wolf
The Asch Experiment
Bruce Lipton Stem Cell Experiment
Genetic Determinism Vs. Environmental Influence
Social Contagion
Framingham Heart Study
Happiness
Philip Zimbardo Stanford Prison Experiment
Matter Vs. Meaning
Darwin Theory of Evolution
Isaac Newton
Newtonian Physics
Materialism
Love
Beauty
Harmony
Energy
Quantum Physics
Johannes Vermeer Christ and the Disciples at Emmaus
Van Meegeren Forgery
McDonalds
John Cage 4'33"
iTunes
Value of Gold
Values
Social Influence
Story of Stuff
Consumption
Advertising
Media
Mr. Rogers TV/Viewer Space Is Sacred Quote
Money
Work Watch Spend Treadmill
Obama vs. Romney
Change
Bill Clinton
Barack Obama
It's the Economy Stupid
Worldview
Consciousness
What Is the Meaning of Life?
Identity
Group vs. Individuals
Stratafication
Unity
Caterpillar, Butterfly
Crisis as Transition
Imaginal Cells
Conscious Evolution
Mutual Respect
Giving
Health Care Crisis
Politics Crisis
Education Crisis
Selfishness
Exploitation
Negative Emotions
Greed
Jealousy
Anger
Positive Emotions
Human Superorganism
Connectedness
Solidarity
Family
Social Networks
Togetherness
Joy
Science
Why Are We Here?
Nature
Homeostasis
Balance
Critical Mass
Humanity
Awareness
Awakening

21. Vek Otkriva Svet na Raskršću

Verujem da je čovečanstvo stiglo do raskršća.

Mrzim što preterujem, i ne želim da zvuči senzacionalistički, ali mislim da je to istina.

Mislim da naša vrsta, vrsta ljudskih bića, dolazi to tačke gde odlučujemo sami o sebi.

Donosimo važnu odluku o tome "Ko smo?" i "Ko zaista želimo da budemo?"

"Ko smo?" i "Ko zaista želimo da budemo?"

"Ko smo?" i "Ko zaista želimo da budemo?"

Zamišljamo da je to političko pitanje.

Zatim kažemo, "Ah, onda mora biti finansijski problem"

Problem nije ni politički niti finansijski. Takođe, uzgred budi rečeno, nije ni vojni ...očigledno.

Okolnosti ne određuju ko si, one razotkrivaju ko si.

I u svetu u kome trenutno živimo, okolnosti se menjaju toliko brzo da bivamo razotkriveni.

Ne postoji problem. Problem je, suštinski, promena.

Dakle, ja vidim današnju krizu kao tačku promene za čovečanstvo.

Pogledajte ljudsku dramu, i razaznajte vašom kritičkom sposobnošću šta se dešava, bez osude,

samo raspoznajte, "O čemu se trenutno radi u ovoj ljudskoj drami i koju bih ulogu najbolje mogao da igram?"

RASKRŠĆE

RASKRŠĆE
porođajne muke novog pogleda na svet

Film Džozefa Ohajona

"Značajni problemi sa kojima se suočavamo ne mogu biti rešeni na istom nivou mišljenja koje ih je stvorilo"
Albert Ajnštajn

MEĐUZAVISNOST

Poslednji izveštaj o globalnim rizicima, objavljen od strane Svetskog Ekonomskog Foruma,

prestavlja zaprepašćujuću "Mapu Međupovezanih Rizika."

Svetski Ekonomski Forum - jasno otkriva da su svi globalni rizici povezani i ispreplitani,

tako da su ekonomski, elološki, geopolitički, društveni i tehnološki rizici u ogromnoj meri međuzavisni.

[Hronična fiskalna nestabilnost]Kriza u jednoj oblasti ubrzano vodi u drugim oblastima [Neodrživi rast populacije]

Međupovezanost i složenost na ovoj mapi, poređena sa našom iznenađenošću brzinom i udarcem koji nam je poslednja ekonomska kriza zadala,

oslikava razdor koji postoji među svim sistemima koje smo izgradili i pokazuje koliko smo postali nepovezani.

Naši pokušaji da upravljamo ovim sistemima su izdeljeni i pojednostavljeni i nisu dorasli izazovima današnjice.

Način na koji koristimo prirodne resurse zasnovan je na našem ekonomskom sistemu,

priroda > ekonomija - koja je usko povezana sa našim društvenim vrednostima.

priroda > ekonomija > društvo - i koja neposredno utiče na naše psihološke i emocionalne sisteme i sva naša dela.

Ono što vidimo u svetu je odraz toga ko smo. Hairon G. Kuesta Društveni Antropolog, Psihoterapeut

Ne možete odvojiti dešavanja u svetu od onoga što se dešava unutar ljudi. Hairon G. Kuesta Društveni Antropolog, Psihoterapeut

Tako da naša kriza nije samo politička ili ekonomska.

Ljudska bića su u krizi sa sobom.

dr Majkl Lajtman Biokibernetika, Ontologija
Kada sam studirao biokibernetiku, bilo je čudesno to što smo dublje zadirali u prirodu, životinjsko carstvo, ekosisteme biljaka,

videli smo da je sve međupovezano kroz uzajamna dejstva, od kojih neka razumemo a neka, još uvek ne.

Ali sada, ljudsko društvo takođe postaje toliko integrisano da je kao jedinstven, zatvoren sistem koji obuhvata ceo globus.

Kriza sa kojom se suočavama, zapravo je veoma jedinstvena.

Zatvoreni smo zajedno u isti sistem i više ne možemo raditi sve što nam je volja.

Svetske vođe, predsednici, su izgubili sposobnost da upravljaju ljudima.

Tunis, januar 2011

Egipat, februar 2011

Španija, mart 2011

UK, mart 2011 - Kao da je svet razuzdano počeo da se kreće

Grčka, maj 2011 - ali prema novom zakonu mađuzavisnosti, zakonu povezanosti
Čile, jun 2011 - zakonu koji je karakterističan za integralne sisteme

Izrael, jul 2011

Indija, avgust 2011 - I evo vidimo da svetske vođe, pre svega ne mogu čak ni donositi odluke, bez obzira da li je u pitanju G8 ili G20,

SAD, septembar 2011

i čak ako se slože oko nečega, ne mogu to da realizuju.

EGOLUCIJA

dr Amit Goswami, Teorijski Kvantni Fizičar - U nauci, počeli smo kao njutnovski fizičari, i pretvarali smo se kao da smo mašine i to je neko vreme bio pogled na svet.

To se promenilo kada su se pojavili biolozi. Biologija daje jedno kompletno novo viđenje čoveka.

Biologija tvrdi da, u redu, jesmo mašine ali mi smo mašine koje se nadmeću, sa opstankom na umu i borimo se za svoj opstanak. Nadmećemo se.

Tako da su naše više vrednosti bitne samo ako su bitne za opstanak. Ne postoji drugi posticaj za ljdska bića van opstanka

I zbog ove ideje postali smo, kao što znate, krajnje takmičarski nastrojeni u našem društvu. Ako neko ima nešto, ja ga moram imati.

Ako neko to još uvek nema, moram ja da ga imam pre ostalih. Ova ideja izaziva rasulo u našem društvu.

Veliki deo nepretka u ljudskoj civilizaciji bio je vođen egoističnim takmičenjem. Ljudi pokušavaju da nadmaše jedni druge i to stvara bolju nauku, bolju tehnologiju, itd.

Međutim, sada smo u tački gde je ovaj pogon ega postao toliko ekstreman da se neće zaustaviti pred ničim ne bi li bio više ili imao više nego drugi.

I tako, kompanije uništavaju ekosistem, bankari kreiraju ekonomske krize, ljudi uzdižu sebe na ruševinama drugih.

KORPORACIJE SU PSIHOPATE PRIJATELJU

Naše zalihe hrane su sve rizičnije. Napeto je i sa izvori pijaće vode a naši finansijski sistemi su i dalje nestabilni i visoko rizični.

U isto vreme, mi otkrivamo koliko su naši sistemi povezani i međuzavisni. Jasno je da ovo vodi u ćorsokak.

Globalni Kolaps: Istraživači sa MIT predviđaju kraj sveta kakvog mi poznajemo.

U predhodnim vremenima i epohama, bili smo uključeni, ne uvek ali u velikoj meri, u proces individualnog opstanka:

Nil D. Volš, Autor - kako da preživim dan, kako da preživim sedmicu, kako da preživim mesec.

U 21. veku učimo kako se više ne možemo koncentrisati na strategije ličnog opstanka;

da ukoliko počnemo da se sjedinjujemo sa tim strategijama i učimo kako da preživimo kolektivno, na duge staze ni jedna jedinka neće preživeti.

Opet, ne želim da dižem uzbunu bez razloga, ali shvatam da se upravo suočavamo sa veoma kritičnim vremenom.

Teologija odvojenosti koje je čovečanstvo uspostavilo tokom godina stvorila je kosmologiju odvojenosti,

koja je kosmološki način sagledavanja stvari koje tvrde "sve je odvojeno od svega ostalog."

Takođe, kosmologija odvojenosti je proizvela sociologiju odvojenosti, koja je način na koji se socijalizujemo govoreći

"ja sam ovde, a ti si tamo i naši interesi se neće sresti, osim ako se sretnu."

Ako se sretnu, pokušaćemo da sarađujemo, ali ako se interesi ne podudaraju, ako imamo suprotne interese, možda ću morati da te povredim - mogao bih, zapravo, jednostavno da te ubijem.

ali ako se interesi ne podudaraju, ako imamo suprotne interese, možda ću morati da te povredim - mogao bih, zapravo, jednostavno da te ubijem.

CRNI VUK, BELI VUK
Postoji stara priča - deda razgovara sa unukom u kolibi.

i unuk dolazi i kaže, "Sanjao sam san sinoć i u tom snu su bila dva vuka koja su se borila,"

"jedan je bio crn a drugi beo. Crni vuk me je plašio, deda, a beli vuk mi je ulivao nadu. "

"Koji od njih će preživeti?" A deda mu reče, "Onaj kojeg više hraniš."

I tako, za mene to je priroda čovečanstva, ljudska priroda je da posedujemo oba vuka.
Džon Sv. Avgustin, Radio LIčnost, Autor

Onaj kojeg više hranimo je onaj kojeg ćemo videti u svetu.
Džon Sv. Avgustin, Radio LIčnost, Autor

1951 Ašov Eksperiment

Ašov eksperiment je jedan od najstarijih i najpopularnijih istraživanja u psihologiji.

Volonteru je rečeno da učestvuje u testu vizuelne percepcije.

Ono što ne zna je da su ostali učesnici glumci i da je on jedinu učestvuje u pravom testu, koji je, zapravo o grupnom konformizmu.

Molim vas da počnemo. eksperiment u kojem danas učestvujete uključuje percepciju dužine linija.

Vaš zadatak je da jednostavno pogledate ovli liniju levo i odredite koja od tri linije sa desne strane je jednake dužine.

Glumcima je rečeno da upare pogrešne linije.

Volonter će biti posmatran da li daje tačne odgovore ili se slaže sa mišljenjem grupe i daje pogrešan odgovor.

U prvom testu, tačan odgovor je "dva."

"Uh, jedan"... "jedan"... "jedan". ....... volonte odgovara, "Dva je"..... "jedan"

Opet, tačan odgovor je dva.

"Tri"... "tri"... "tri".... volonter odgovara "tri"... "tri"

Ašov experiment konformizma je ponovljem mnogo puta. Predloženo je da se distorzija prvo događa na nivou akcije.

1) Akcija

Ispitanik veruje da seu ostali u krivu ali ipak se slaže sa njima. Zatim se dešava na nivou rasuđivanja.

2) Rasuđivanje

Ispitanik počinje da razmišlja, "Možda oni vide nešto što ja ne vidim."

I napokon se dešava na nivou opažanja.
3) Opažanje - što znači da je ispitanikova percepcija, onoga šta je ispravno a šta ne, iskrivljena od strane većine.

Sada, kada povežete ove zaključke sa događajima u svetu danas, morate se zapitati,

"Na koji način smo koristili uticaj društva, koji je najverovatnije najsnažnija sila u ljudskoj psihologiji?"

1967
Uticaj Bioloških Okruženja
Ekspereiment Matičnih Ćelija

Pre više od 40 godina, klonirao sam matične ćelije i jedan od prvih eksperimenata toliko me je zaprepastio

dr Brus Lipton, Biolog

da je zaista promenio ceo tok mog obrazovanja i mog života.

Stavio sam jednu matičnu ćeliju u posudu i ta se ćelija deli svakih deset do dvanaest časova.

Nakon, od prilike, nedelju dana imao sam hiljade ćelija u petrijevioj posudi, ali najbitnije je to da su sve ćelije bile genetski identične.

Zatim sam ih podelio - i to je, zapravo, eksperiment - ove genetski identične ćelije u tri petrijeve posude i promenio im okruženje.

Ali, ova kultura je za ćelije kao svet u kome živimo: ima vazduh, vodu, hranu, sve to je unutra.

I tako, imao sam tri različita sredine ali genetski identične ćelije u svakoj od njih.

Rezultat je bio da su ćelije u sredini A formirale mišićno tkivo,

u sredini B, ćelije su formirale kost

a u sredini C, formirale su se masne ćelije.

Ono što je ovde od suštinskog značaja je da ako postavite pitanje - Šta je kontroliše sudbinu ćelija?

šta kontroliše sudbinu ćelija?

- ono što je eksperiment jasno pokazao je da su ćelije bile genetsi identične.

ista genetika

Jedina stvar koja se razlikovala od posude do posude bilo je okruženje. Drugačija sredina.

Dakle, dok sam u to vreme učio studente konvencionalnu priču iz udžbenika, koncept genetskog determinizma da geni kontrolišu našu sudbinu i naše živote,

moji eksperimenti su otkrili totalno drugačiju priču, da je okruženje to koje je primarno odgovorno i oblikuje ponašanje i genetiku.

sredina oblikuje ponašanje i genetiku

Analiza Društvenih Mreža
Skorašnja Otkrića

Kerolajn MIler, Pozitivna Psihologija

Postoji novo istraživanje o društvenoj zaraznosti koje je sprovela Harvardska Medicinska Škola.

Ja mislim da je očigledno i intutivno da mi hvatamo raspoloženja ljudi oko nas,

ali sada je utvrđeno da se ljudi ugoje u grupama, bivaju srećni u grupama, prestaju da puše u grupama.

dr Džejms Fouler, Sociolog

Nikolas Kristakis i ja smo imali sreću da pronađemo izvor u Framingamskoj Studiji o Srcu kakav nismo ni sanjali da ćemo naći.

Oni su 32 godine pitali ljude, "Ko su vaši članovi porodice? Gde radite? Gde živite?"

I što je najbitnije, "Ko su vaši prijatelji?" Po prvi put sada, imamo podatke poput ovih

u mogućnosti smo da posmatramo iz ptičije perspektive društvene mreže poput mreža u kojima vi živite.

Imali smo nešto validnih merenja različitih emocija, uključujući sreću, i ono što smo pokušali da pokažemo, i bili u stanju da pokažemo

je da moja sreća ne zavisi samo od mojih radnji, misli i ponašanja, već takođe i od radni, misli i ponašanja ljudi sa kojima sam direktno povezan -

mojih prijatelja, braće i sestara, supružnika, komšija, kolega na poslu i tako dalje i ljudi sa kojima su oni povezani, i ljudi sa kojima su oni povezani.

Ono što nam ovo otkriće pokazuje je da se kroz mreže ne širi samo ponašanje,

već se, takođe, i emotivna stanja šire kroz mreže.

Tako da mi mislimo da je ono što širimo je tendencija da prenesemo ideje, ove norme ponašanja.

Vi ste, zapravo, društveni organizam. Vi ste stvoreni od strane vaše sredine. Ne postoji "ti" i na postoji "ja".

Piter Džozef, Reditelj, Aktivista - Jednom kada počnete da razmišljate o tome da sve što radite je ono čemu ste naučeni, ovako ili onako

svakako vi povezujete stvari i vi donosite odluke - ali vaše odluke su ograničene na informacije koje su vam dostupne i koje ste naučili.

Dakle, ja sam živi amalgam "društvenog inžinjeringa", da se tako izrazim. Ako ja sebe vidim odvojenog od svega ostalog, što mogu da kažem da je netačno.

Na primer, svi znaju da moraju da dišu. Tokom vremena, ljudi će početi da razumevaju da je njihov integritet onoliko dobar koliko i integritet svega ostalog što ih okružuje.

Tako da ono što se dešava u nauci je veoma patetično i ono što se dešava u široj javnosti je jednako patetično,

jer ono što se dešava je da pretvarajući se da smo nešto mi postajemo to nešto. Pretvarajući se da smo nešto mi postajemo to nešto.

1971
Stanfordski Zatvorski Eksperiment

Počeo sam da osećam da gubim identitet, da osoba koju zovem Klej, osoba koja me je dovela na ovo mesto, osobakoja je volontirala da ide u ovaj zatvor -

jer to je bio zatvor za mene; još uvek je zatvor - ja ne posmatram na to kao eksperiment ili simulaciju.

To je bio zatvor vođen od strane psihologa umesto od strane države.

1971 dans poznati psiholog, Filip Zimbardo je odlučio da ispita šta bi se desilo ako uzmete savršeno zdrave, mlade studente

i stvorite zatvorsko okruženje na Univerzitetu Stanford, i kažete im, "Sledeće dve nedelje, neki od vas će glumiti zatvorenike a drugi čuvare".

Prvog dana eksperimenta izbila je pobuna. Čuvari su ponižavali zatvorenike. Koristili su fizičko kažnjavanje.

Neki su postali ekstremno sadistički nastrojeni. Zatvorenici su počeli da doživljavaju nervne slomove.

Neke su veoma rano morali da udalje iz eksperimenta a nakom samo šest dana eksperiment je bio potpuno ugašen.

Lažni Stražar
Dva Meseca Kasnije

Zaista nisam mislio da sam sposoban za ovakvo ponašanje. Bio sam iznenađen... ne, bio sam užasnut.

da saznam da stvarno mogu da budem... da mogu da se ponašam na način na koji apsolutno nisam navikao, nisam mogao ni da sanjam.

I dok sam to činio, nisam osećao nikakvo žaljenje. Nisam osećao nikakvu krivicu.

Desilo se tek kasnije, kada sam počeo da razmišljam o tome šta sam uradio,

da je ovo ponašanje počelo da se promalja iz mene i shvatio sam da je ovo deo mene koji nikada ranije nisam primetio.

Pretvarajući se da smo nešto mi postajemo to nešto.

Pretvarajući se da smo bezumna materija - mi smo samo materijal i to je to - mi isključujemo lepše aspekte života. Mi isključujemo lepše aspekte našeg iskustva. I to su veoma ozbiljna posla.

MATERIJA PROTIV SMISLA

Ako uzmete Darvinovu teoriju, koja tvrdi da smo deo takmičenja i da se moramo međusobno porediti da bi videli gde ćemo se uklopiti,

i to pomešate sa Njutnovskom vizijom fizike da je osnova univerzuma u fizičkim strukturama.

Kada to dvoje spojite i kažete "Kako da znata gde pripadate u Darvinističkom svetu?" I odgovor je "Koliko materialnog posedujete?"

Dakle, evolucija čovečanstva, od Njutna pa na ovamo, je da izvlači material iz planete tako da bi mi mogil imati stvari,

i da bi te stvari bile odraz našeg mesta u hijearhiji.

Ako ste veom nisko u ljudskoj hijerarhiji, vi ne posedujete ništa. Ako ste veoma visoko u ljudskoj hijearhiji,

vi imate novac i posede i kuće i igračke i sve te stvari. Tako da možete da kažete "Pa, kome ovo može da naškodi?"

Pa, postoji velika patnja na svakom nivou, bez obzira da li je fizička patnja planete ili ljudske civilizacije, patnja je svuda.

Da bih ja, kao čovek, dokazao svoje mesto u hijearhiji, moram da izvlačim materijal iz planete. Dakle šta ja radim?

Ja kopam planetu; Ja silom oduzimam planeti sve ono što poseduje da bih ja, držeći ovaj grumen zlata u ruci, mogao da kažem "Vidi koliko ja vredim! Gde je tvoje zlato?"

Teorija evolucije nije zasnovana na društvu već na pojedincu. Njutnovska fizika tvrdi da su samo vidljive stvari relevantne.

Ali u svetu zasnovanom na kvantnoj fizici, koja je zasnovana na energiji, neke od stvari koje razumemo u prirodi energije su emocija i osećaj kao što su ljubav i lepota.

Ovo su izrazi energije i u svetu kvantne fizike mi svakako naglašavamo prirodu ljubavi, osećanja, energiju, lepotu i harmoniju

pre nego novac i materijalne izraze koje u današnjici posmatramo. Zašto je ovo bitno?

Zato što kada posmatrate svet i kažete
"Šta više želiš. Kilo zlata ili da budeš potpuno zaljubljen u svoj život?"

dr Pol Blum
Saznajna i Razvojn Psihologija

Ovo je poznata slika "Večera u Emausu" i 1940, kada se mislilo da ju je naslikao Johan Vermer,

vredela ja milione dolara - bila je bukvalno neprocenjiva. Nalazila se u Holandiji i bila je jedna od najpoznatijih u Evropi. Ljudi bi putovali iz svih krajeva Evrope da bi je videli.

Sve to jednog strašnog dana kada je otkriveno da je nije naslikao Vermer već veliki falsifikator Van Migren.

Takoreći, otkriveno je da to nije bila ova slika, već

ova slika, i odjedanput njena vrednost je pala na nulu.

Ono kakvog je nešto ukusa za vas kritično zavisi od toga sta verujete da jedete. I ovo se pokazuje na sve moguće načine.

Jedan sjajan nalaz uključuje decu. Kako da navedete decu, ne samo da jedu šargarepe i piju mleko, već da nakon toga

izjave da je bilo ukusno. Ujusnije on normalne šargarepe. Ukusnije od obične čaše mleka?

Ovo je veoma jednostavno postići.
Ovo je urađeno u istraživanju pre nekoliko godina.

Izvadite ih iz Mekdonalds vrećice.

Postavili su ljude u skener mozga, i dok leže na leđima, imaju cevčicu u ustima.

Davali su im da piju vino kroz cevčicu i za to vreme im skenirali mozak.

Iznad njih je ekran gde mogu da pročitaju informacije o vinu koje piju. Svi piju isto vino.

Ako misle da piju jeftino vino prijavljivali su nešto kao "Eh, ukus i nije baš nešto" i imali su neuronske reakcije na niskom nivou.

Ako su mislili da piju vino koje košta 200 dolara po flaši, govorili bi da im se jako sviđa i centri za zadovoljstvo su svetleli kao novogodišnja jelka.

Ovo je delo koje je napisao Džon Kejdž. Originalno se drugačije zove ali najčešće ga zovu 4 minuta 33 sekunde,

zato što je to poznati moderni performas gde je pijanista upućen da sedi za klavirom u potpunoj tišini 4 minute i 33 sekunde.

Sada, kao što možete zamisliti, veoma je kontraverzno da li je ovo brliljantno ili smešno.

ali, moja omiljena činjenica u vezi sa ovim je da možete otići na ajTjuns

ajTjuns pregled - 4'33" (Singl Verzija) - Singl Džon Kejdž

i možete da kupite, za 1,99 dolara tu celu stvar tod 4 minuta i 33 sekinde, što je naravno tišina.

Čitao sam komantare, gde ljudi besne "Slušaj, samo utišaj svoj kompjuter i sedi mirno 4 minute i 33 sekunde."

Ali, psihološki mislim da to ne bi bila ista tišina. To je "ta" tišina iz "tog" dela.

Za mene je zapanjujuće da ne shvatamo da mi sve to izmišljamo. MI smo izmislili celu ovu stvar. Da li znate zašto zlato ima tu vrednost koju ima?

Zato što je neko tako rekao. To je to. Znate li zašto gorivo košta toliko koliko košta? Zato što je neko tako rekao.

Neko spekuliše, neko odlučuje, postoji verovanje, dovoljno ljudi se priključi: to je kolko šta košta.

Mi svo svi doneli ovu odluku. U procesu buđenja iz ponavljanja ovih ciklusa i umaranja od njih,

možda bi ovog puta mogli da uradimo nešto drugačije - da budemo nešto drugo.

Ljudi su zanteresovani da procesuiraju
ZNAČENJE I VREDNOSTI

Moramo da čujemo to. To u društvu; naročito mediji stavljaju obične ljude u ovu uzaludnu potragu za materijalnim dobrima.

Ljudi čak nisu ovako živeli pre 50, 60 godina. Znate, ovo je veoma skorašnji fenomen,

da ako umesto jednog mobilnog telefona, imate dva mobilna telefona u dva džepa, tada ćete, nekako, više ućariti.

Ha! Ha! Tako je! Ja sam Kralj Viškova. Ja sam Sultan Rasprodaja. Ja sam Šef Cenkanja.

Moje kreditne kartice nikada ne omanu. Imam sedam stotina nečega na svom kreditnom rezultatu što znači

da ne posedujem ništa i da mogu kupovati još više. Ja sam Jedem-za-švedskim-stolom, čitam-tabloide, tip koga svi vole.

Ja dobijam najbolje od najboljeg što moj novac može da kupi. Ovo je predivan život!

Ovo je predivan život sa mojom crvenokosom ženom. Ovo je predivan život.

Eni Leonard, Ekspert za Životnu Sredinu
Prosečna osoba u S.A.D. konzumira duplo više nego pre pedeset gdina. Pitajte svoju baku.

U njenim danima, cenilo se upravljanje prirodnim resursima i štedljivost. Dakle, kako se ovo desilo?

Kratko nakon drugog svetskog rata, ljudi su pokušavali da smisle kako da pojačaju ekonomiju. Maloprodajni analitičar Viktor Lebou došao je do rešenja koje je postalo norma čitavog sistema. On je rekao:

"Naša abnormalno produktivna ekonomija... Zahteva da načinimo potrošnju našim načinom života. Da pretvorimo kupovinu i korišćenje dobara u rituale, da tražimo svoju duhovnu satisfakciju i satisfakciju svog ega u potrošnji. Potrebno je da trošimo, sagorevamo, zamenjujemo i odbacijemo stvari sa konstantim ubrzanjem."

Reklame, i mediji uopšte, igraju veliku ulogu u svemu ovome. Svako od nas, koji živimo u S.A.D. je ciljan za preko 3000 reklama dnevno.

Mi vidimo više reklama godišnje nego što su ljudi pre pedeset godina viđali tokom života.

I ako razmislite o tome, koja je svrha reklame osim da nas učine nezadovoljnim onim što imamo.

Tako 3000 puta dnevno nama je se govori da nam je frizura porešna, da nam je odeća pogrešna, da nam je nameštaj pogrešan,

automobili su nam pogrešni, mi smo pogrešni, ali sve se to može ispraviti samo ako odemu u kupovinu.

G. Rodžers, koji je bio TV lice ovde u Americi, rekao je "Prostor između televizora i gledaoca bi trebao da bude svet."

Sve se svodi na novac - da li nešto može da se proda.

Čak i ako pomaže čovečanstvu, ne verujem da većina onoga sto se vidi u medijima čini ikakvu prelomnu tačku,

99% onoga što vidimo utiče na potrošača; Uvek se radi o tome "da li to možemo da prodamo?" I ako mogu da prodaju i dobro je za vas, oni će to prodati.

Ali ako to prodaju a nije dobro za vas, oni će svakako nastavti da prodaju. Ja mislim da je bitno, u smislu uticaja na slušaoca, jer menja njihove živote ovana ovaj ili onaj način.

Deo problema je u tome što su ljudi fokusirani samo na njihove male svetova, na sopstvene živote,

šta oni to žele da postignu, kada, zapravo, ne postoji bolji osećaj od onoga kada radite nešto sa drugim ljudima.

Tako da mislim da je bilo dosta preduzetničke pohlepe tipa "ja, ja i samo ja" u proteklih nekoliko decenija,

i takođe mislim da su ljudi postali svesni da postajemo sve manje srećni,

ne samo u Sjedinjenim Državama već širom sveta. Stope depresivnosti rastu sve brže.

CDC: Upotreba antidepresiva skočila za 400% u proteklih 20 godina

Do 2020 depresija će biti drugi najveći uzrok invaliditeta

Ne znam da li su ljudi uvek svesni ovoga sve dok ne postavite jaka pitanja.

Šta je najbolje što ti se desilo proteklog meseca?

Šta ti zaista donosi radost?

Šta daje smisao tvom životu?

Istraživanje ovoga je veoma interesantno. Ako pitate studente čemu teže oni pričaju o novcu.

Ali ako ih pitate šta je najbolja stvar koja im se desila u proteklom mesecu,

oni spominju iskustva koja su doživeli sa drugim ljudima; nikada ne spominju nešto što poseduju.

Dakle na intuitivnom nivou, ljudi razumeju šta je to što im donosi radost, ali ponekada to moraju da otkriju na teži način.

Tako smo se našli u smešnoj situaciji gde idemo na posao, možda čak dva posla i dolazimo kući iscrpljeni,

sručimo se na svoj novi kauč i gledamo TV i reklame koje kažu "ti ne valjaš" tako da morate da idete u tržni centar da kupite nešto kako bi se osećali bolje,

onda idete da radite još više da bi otplatili stvari koje ste upravo kupili, i dolazite kući još umorniji

sedate i gledate još više TV koji vam govori da opet idete u tržni centar

i mi trčimo na ovoj "radi-gledaj-troši" traci za trčanje... a mogli bi smo samo da STANEMO!

SVAKIH 5 SEKUNDI DETE UMRE OD GLADI

GLOBALNI VOJNI TROŠKOVI SVAKE GODINE SE POVEĆAJU ZA PREKO 2 TRILIONA DOLARA

75% LOKACIJA ZA RIBOLOV SKORO OPUSTOŠENO
40% OBRADIVOG ZEMLJIŠTA OŠTEĆENO

Svet se Promenio

66% VIŠE PRIRODNIH KATASTROFA OD 2000 NA OVAMO

I mi se moramo promeniti.

PROMENA?

Napisao sam otvoreno pismo predsedniku Obami oživljavajući taj slogan.

Znate, tokom Klintonove predsedničke kampanje imali su slogan "To je ekenomija, glupane!"

Za mene slogan je "To je pogled na svet, glupane!"

Ukoliko se pogled na svet ne promeni, ukoliko svet ne potvrdi slušanje vrednosti - slušanje ličnog smisla života i društvenog smisla života -

ukoliko to ne uradimo, ne može doći do stvarne promene. Tako sam napisao predsedniku Obami: Govorili ste o stvarnoj promeni, promeni u koju možemo da verujemo,

ako zaista želite promenu u koju možemo verovati, molim vas pomozite nam da promenimo pogled na svet.

dr Ervin Laslo Nauka Sistema - Promena čoveka je ključ svim ostalim promenama u svetu. Bez nje, ništa bitno se neće promeniti.

Ono sto nam treba nije krpljenje, ne samo puka rešenja za trenutne promene.

Ono što nam treba je preobražaj, osnovni preobražaj,

koji podrazumeva promenu sistema vrednosti, promenu načina razmišljanja, promenu svesti,

promenu načina na koji ljudsko biće misli i dela.

dr Din Radin, Električni Inženjering, Psihologija - Pogledi na svet utiču na motor civilizacije, utiču na naše invidualno viđenje onoga što smo, na osećaj morala, posao - utiče na sve.

Dva sociologa su izvela sledeći eksperiment:

uzeli su grupu studenata i dali im da čitaju jedan ili dva odlomka.

Jedan od odlomaka je bio opis onoga što većina misli da smo, i ključna fraza u ovom pasusu je bila: Ti nisi ništa više od mnoštva neurona -

da smo mi u suštini materjalne supstance, u kom slučaju sve što misliš da jesi, sve tvoje misli i emocije i sav tvoj nutrašnji život je samo mnoštvo neurona.

Zatim su dali studentima priliku da urade nekoliko eksperimenata gde su mogli da varaju ako to žele.

I ono što su otkrili bilo je da su studenti koji su pročitali odlomak "Ti nisi ništa više od mnoštva neurona " varali značajno više.

Ako tvoj pogled na svet kaže da ne postoji jedinstven smisao u bilo čemu i konačno da je univerzum nešto besmisleno,

i da kada umreš ti si mrtav i ništa drugo se ne dešava, to menja tvoj osećaj prema pitanju "kako ja treba da
živim?"

"pa, trebao bih da ugrabim sve što mogu sada! Ako treba, ja ću i da varam!"

Dok, ako bi imali drugačiji model, koji kaže možda si deo džinovskog živog sistema

sa nekom vrstom dubljeg značenja i ostalo, to bi moglo da ima posledice ne samo za tebe već i za tvoj voljene i sve ostale.

Svi problemi sa kojima se sada suočavamo, oni nisu problemi, oni su zapravo pitanja.

Ko smo mi? Ko zaista biramo da budemo? Kako biramo sa se odnosimo prema samom životu?

Kako biramo da se odnosimo prema svim različitim elementima života, okruženju, samoj planeti, ljudima, očigledno.

Zašto smo ovde i gde idemo?

Koji je smisao mog života?

Mi smo u stanju tranzicije gde stari odgovori više nisu održivi i zato se suočavamo sa ovom krizom.

Tako postoji deo populacije koja je u stanju strujanja i koja govori da stare stvari više ne rade i da smo spremni za nove odgovore koji će stvoriti noviju, bolje održivu, civilizaciju.

Jednostvano: stara civilizacija je neodrživa.

Odgovori su postali pogrešni.

Tu su novi odgovori i mi se nalazimo u trenutku tkanja nove kulture na osnovu tih odgovora, kulture koja će podržati te odgovore i nas same.

U ovom kritičnom periodu, moramo da redefinišemo šta znači biti čovek. Moramo odabrati novi identitet - bukvalno izabrati novi identitet -

i rekreirati sebe iznova kao čovečanstvo, kao potpuno nov živi organizam, potpuno novu vrstu,

i rekreirati organizam kao grozd, kao grupu, pre nego gomilu razbacanih jedinki.

Moramo promeniti naše mišljenje o tome ko smo u odnosu jedni na druge.

Predugo smo živeli u takmičarski nastrojenom društvu i svet koji vidimo je rezultat toga - ego, takmičarski ego.

Ono što moramo da naučimo je kako da sarađujemo i odbacimo ego i shvatimo da ako u jednoj zemlji imamo ljude koji su jako siromašni

i ljude koji su jako bogati, bogati će morati da imaju velike vojske i visoke ograde da ih štite od ovih ostalih.

Neće funkcionisati sa društvenim podelama i raslojavanjem koje imamo danas.

Čovek mora da prođe kroz promenu da shvati da njegov život treba biti življen u jedinstvu čovečanstva, u tome da smo svi mi kao jedan čovek u jednom srcu,

i da delimo tu želju, delimo tu misao, gde naša međusobna povezanost čini ustupke i uzajamno dejstvo kao ćelije jednog tela.

GUSENICA, LEPTIR

To je tako jednostavno, ali mi otežavamo i te teškoće - ti izazovi, te grozote koje vidimo -

one su tu da nas postiču da budemo bolji, i ja mislim da sve dok ne to vidimo, oni će se nastaviti na svakom nivou.

Mi posmatramo ekonomsku krizu, gledamo ekološku krizu, gledamo duhovnu krizu i kažemo:

Nisam srećan, društvo nije srećno, šta nije u redu sa nama? Dakle, šta je okidač?

Moramo imati probleme da bi imali rešenja. Problemi stvaraju kreativnost. Problem ne postoji; problem je u suštini prelaz.

Tako da je današnju krizu vidim kao prelomnu tačku za čovečanstvo. Ne smatram da su ove krize nešto van uobičajenog.

U prirodi sva bića, od najdrevnijih bakterija to skorašnjih vrsta prolaze ovu mladalačku fazu neprijateljskog nadmetanja da bi se pozicionirala,

dr Elizabet Satorius,
Evolutivni biolog, futurista

i tada otkriju ekonomiju saradnje. I kada otkriju da je jeftinije i efikasnije i blagotvornije

za svakoga da hrani neprijatelja radije nego da se bori sa njim, tada smo na putu ka novoj civilizaciji za kojom svi tragamo.

Prioda je predivna zbog svoje fraktalne prirode gde možemo koristiti postojeće matrice da bi razumeli druge matrice, jer matrice se ponavljaju.

Dakle, ako želite da pogledate matricu koja trenutno postoji na planeti koja će nam pružiti uvid u to šta se trenutno dešava, pogledajte unutar gusenice koja raste.

Gusenica predstavlja, recimo, sedam milijardi ćelija koje žive pod istom kožom. Svaka ćelija je građanin.

I znate šta? One su poput ljudi, poput nas. Rade svakog dana. Ćelije u probavnom sistemu uzimaju hranu, razgrađuju je i prave proizvode od nje.

Neke ćelije su zadužene za motilitet. One pokreću gusenicu naokolo - strukture poput naših auto puteva sa kamionima i vozilima koja prenose materijale. Tako nešto.

Ćelije imunog sistema imaju posao da štite sistem. Disajni sistem se brine o tome da svež kiseonik bude isporučen. Sve ćelije imaju svoj posao.

Gusenica raste. Kada bi ste izveštavali odande, gledali bi ste okoli i govorili: "Da, ekonomija nikad nije bila bolja, raste svakoga dana, svi rade, nema nezaposlenosti;"

"ovo je ono što volimo da vidimo. Koliko svakodnevno rastemo, mali procenat svakoga dana."

I onda, gusenica dođe do određenog stadijuma rasta, i u tom stadijumu, jednostavno prestane da jede, ne može da izdrži više. Dostiže punu veličinu.

U tom trenutku, zamislite šta se dešava ako ste ćelija unutar tog društva, da ste na poslu i odjednom manje hrane dolazi i tvoj probavni centar ti govori,

"Pa, čoveče, proizvodnja se usporava ovde, fabrika se usporava." Tada odjednom dolazi do tako niskog nivoa da se mnoge ćelije otpuštaju sa posla.

Sada ćelije više ne rade. Zašto? Ne pristiže dovoljno hrane da bi nastavile da rade. I kako hrane nestaje, ostali poslovi se zatvaraju,

jer nema dovoljno hrane, nema energije i svi sistemi otpuštaju ćelije, i ubrzo, nastaje haos ispod guseničine kože. Zašto?

Sistem je prestao da raste, ćelije su bez posla, ništa se ne razvija i sve se počinje da se raspada.

Ako bi ste se tada nalšli u toj gusenici, rekli bi ste "O Bože, našem svetu je došao kraj!"

I tada, među milijardama ćelija postoje druge ćelije koje su genetski identične ostalima,

ništa drugačije, ali one razmišljaju drugačije, driugačije reaguju na signale.

Ove ćelije imaju zanimljivo ime "Imaginalne ćelije" i te ćelije dolaze sa novom vizijom.

Imaginalne Ćelije

i ono što se dešava je, u sred ovog haosa, dok sve ostale ćelije jure naokolo misleći da je došao kraj sveta,

nove imaginalne ćelije iznose nove ideje, nove vizije, novi plan, novu šemu, novi način života i oko ovih ideja ćelije se reorganizuju.

One počinju da stvaraju nove ogromne organizacije

da bi stvorije nešto neverovatnije nego prethodni sistem.

Sistem koji je održiviji, sistem na višem evolutivnom stepenu, i taj sistem koje grade zove se "leptir."

Dakle postoji tranzicija iz starog sveta gusenice sa starim verovanjima i načinom žovota koji viže nije bio održiv.

Stoga u današnjem svetu imate dva izbora:

Možete zadržati status gusenice i reći "O moj Bože, nebo pada!", i biti uplašeni,

ili možete reći "Gusnica odlazi. Ja želim da izgradim leptira." Zašto?

Zato što ako postanem aktivan i pozitivan u procesu izgradnje leptira, ja sam angažovan, ja radim, mi stvaramo budućnost.

Ako sedim i oplakujem gubitak gusenice, onda činim sebe i sve oko sebe bolesnim. Zašto? Jer ne doprinosim našoj evoluciji.

Dakle, gde smo mi? Naša cilvilizacija je u stadijumu gde je gusenica mrtva i leptir se uzdiže.

Ono što treba da prepoznamo je da ova kriza, itd. nije izvan svesti; ona je takođe unutar svesti.

Postoji plan u ovom ludiu. Ako pogledamo biološku evoluciju, svakoj velikoj evoluciji je predhodila katastrofa.

Dakle ovo je evolucija od preterano zabrinutog ljudkog bića, sa negativnim emocijama i iracionalnim umom do bića koje brine o vrednostima kao što su

ljubav, lepota, pravda, istina, dobrota. Treba nam da čujemo to. Ali kako da to čujemo bez muke i patnje?

EVOLUCIJA SVESTI

Problem je, verujem, kako da prouzrokujemo da najveći broj ljudi shvati da smo mi zapravo, svi jedno, da razumeju naše jedinstvo.

Okruženje more biti promenjeno tako da podržavamo i poštujemo jedni druge,

dok naši vrednosni sistemi moraju da razumeju da ne možemo više preživeti bez logičkog rasuđivanja

sa takmičarskim mentalitetom koje je ovekovečen kroz mnoge generacije.

Ako okruženje nastavi da ojačava ovu samoživost, utoliko će biti teže da se iz nje izvučemo.

Dakle ako stvorimo okruženje koje je nas ohrabruje da dajemo, te nagrađuje i ohrabruje davanje,

mislim da ćemo tada mnogo brže ući u tu vrstu mentaliteta davanja.

Ono što počinjemo da uviđamo je pad svih velikih institucija -

bilo da je to ekonomija, politika, obrazovanje, zdravstvena zaštita - svih fundamentalnih institucija na svetu.

Dakle, moraju se desiti promene na svim nivoima i počinju sa obrazovanjem i svešnošću. Zašto?

Zato što znanje o tome ko smo i šta smo postaje zastarela verovanja koja ne rade u korist našeg opstanka.

Moramo da se pomerimo od starih ograničavajućih uverenja koja su nas dovela u ovo stanje, napišite ponovo ta uverenja tako da, dok koračamo napred,

to činimo sa novom svešnošću, novom snagom, novo razumevanje gde želimo da idemo. Dakle moramo promeniti obrazovanje,

Zamislite samo šta bi se dogodilo ako bi potpuno promenili okruženje.

Šta ako bi konstantno slušali u vestima - kroz umentnost, zabavu, reklame -

da smo svi kozavisni, da smo svi međupovezani u jedan integralni sistem.

Kako bi naš svet tada izgledao? Kako bi ste se odnosili prema ostalima u ovakvom sistemu?

Odjednom bi počeli da osećate kao su vam svi bliski.

Manje bi milisli kako da iskoristite drugoga, kako da manipulišete ostalima, da ih iskoristite.

Počeli bi ste da uviđate da vam je druga osoba bliska. Imali bi neku naklonost prema ostalima, kao da su vaši.

Počećete da se odnosite prema njima kao prema deci ili porodici.

Uzećete ih u obzir kada planirate da nešto uradite. Pomislićete, "Kako će to uticati na njih?"

Dakle, to je vrsta promene kroz koju treba da prođemo i može nam se desiti ako kreiramo prikladno okruženje.

Sad, mi imamo ova negativna moždana kola takmičarstva i pohlepe i ljubomore i besa i šta god hoćete,

ali možemo takođe stvoriti realnost u kojoj proizvodimo pozitivne emocije za sebe i u svojim odnosima i možemo kreirati pozitivna moždana kola -

moždana kola koja smo stvorili vežbajući sa namerom dobrovoljne činove ljubavi.

To će tada modifikovati negativno moždano kolo na način da prevaziđe naše osnovne želje.

Počeli smo da mislimo o emocijama kao o kolektivnom identitetu, kao da postoji emotivni stampedo u ljudskoj populaciji,

vrsta tihog protesta koji je sve vreme tik ispod površine.

Kada smo mapirali ovu mrežu, mogli smo da nađemo grozdove srećnih i nesrećnih ljudi u mreži,

i još smo bili u mogućnosti da pokažemo da su srećni ljudi u stanju da utiču na ostale da postanu srećni, i da sreća može da se širi se osobe na osobu... sa osobe na osobu.

Ovaj način gledanja ljudskog super-organizma je zaista počeo da menja način na koji posmatramo sebe kao ljudska bića. Mi smo povezani.

Mi smo povezani na načine kao ostale društvene vrste, kao jata riba i ptica.

Životinje to imaju. Tako zvani "primitivni ljudi" to imaju. Mi smo to izgleda izgubili kroz naše intezivno egoistično opredelenje.

Ako ponovo steknemo ovu vezu, tada ćemo biti solidarniji jedni prema drugima. Proširićemo solidarnost van granica porodice.

Možemo je proširiti na veće oblasti, naposletku na celu porodicu ljudi i životno okruženje.

Možemo ohrabriti sve ljude, u svim vrstama organizacija, da dođu do spoznaje istinite globalne porodice i implementaciju sveta kakvog zaista sanjamo.

Ono što je otkriveno u velikoj meri je da srećni ljudi imaju živopisne društvene mreže;

oni naporno rade na kultivaciji odnosa sa drugim ljudima. Dakle zajedništvo je to što spaja ljude i donosi najveći užitak.

PRIRODA POVEZANOSTI

Nauka je na neki način uvek prepoznavala da je sve uvek međupovezano. Ali sve je takođe međuzavisno,

i nemožete proučavati sve odjednom, tako da je nauka bila voma dobra u seckanju sveta na male komade,

i tada, deleći dubinski svaki mali deo, i to postaje disciplina.

Lako je zaboraviti da je taj mali deo još uvek povezan sa svim ostalim. Jednostvano to zaboravimo,

i to stvori nešto što na kraju postane ceo sistem, ali razlomljen.

I možda je taj mali procenat naučnika prirodno privučen ovom idejom

kako da stvar koju proučavam smestim u viši kontekst.

Dakle za naučnike koji razmišljaju o tome, oni na kraju dolaze do ideje

da je univerzum zaista samo jedna velika stvar.

Mi postavljamo pitanje, "Zašto smo ovde kao ljudska bića?"

zašto smo ovde?

Odgovor spada na nešto jednostavno i katastrofalno kao,

"Ovde smo bez razloga; mi smo samo genetska slučajnost,"

"genetska slučajnost"

"i zato možemo činiti šta nam je volja jer nismo ni trebali da budemo ovde."

Dakle imamo prilično veliko nepoštovanje prema svetu oko nas, i prirodi u kojoj živimo,

jer verujemo da su živa stvorenja dospela ovde slučajno.

Kada pogledate planetu Zemlju, videćete da živimo u veoma suženoj nastanjivoj zoni - savršena kombinacija gasova u okruženju, savršena temperatura i sve ostalo.

I ostaje konstantno, što je veoma neobičan događaj. Kako planeta može održati stabilnost kada je sve oko nje dinamično?

Odgovor je, jer je priroda stvorila jedan organizam za drugim da bi očuvala okruženje u ravnoteži

i kompenzovala čitav spektar aktivnosti koji su se dešavali oko nas da bi održali ono što nazivamo "homeostaza".

HOMEOSTAZA

Ovo je veoma jednostavan primer: Kada je živi svet većinom bio biljni, okruženje je u početku imalo ugljen dioksid i nešto kiseonika

O2 CO2

kasnije CO2 iscrpljen i podigao se nivo kiseonika jer su biljke konstantno koristile ugljen dioksid i konstanto oslobađale kiseonik te se ravnoteža pomerila.

I bilo je toliko mnogo kiseonika na ovoj planeti da je ona postala zapaljiva.

ZAPALJIVA

U tim veremnima udar munje bi zapalio sav kisonik i spalio planetu. Život nije bio održiv.

Tako da je priroda stvorila ravnotežu, i ta ravnoteža su bile životinje.

Životinje udišu kiseonik a izdišu ugljen dioksid - CO2 O2 - što je potpuno suprotno od onoga što su biljke činile.

Zašto je ovo bitno? Zato što kad stavite životinje i biljke u istu sredinu,

O2 Co2

kao što biljke uzimaju ugljen dioksid i oslobažaju kiseonik, životinje uzimaju kiseonik i oslobađaju ugljen dioksid. Ovo stvara ciklus i ravnotežu i harmoniju.

Dakle stvaranje životinja nije samo nasumičan događaj; to je bilo potrebno da bi se održala ravnoteža.

Sada gledajte na život kao na klackalicu. I ako stavim jedan organizam na jednu stranu nestaje ravnoteža dok se ponove ne uspostavi,

dakle priroda stavlja drugi organizam na drugu stranu da uspostavi ravnotežu.

Ja pitam: "Gde su ljudi na ovoj klackalici i zašto je to važno?"

Jer ljudi imaju toliku moć da ako nam nije jasno šta radimo možemo staviti težište na jednu stranu klackalice i poremetiti ravnotežu u čitavoj prirodi.

Tada moramo da učimo kako da povratimo ravnotežu.

Bez svesti kako se uklapamo u prirodu,

gubimo iz vida činjenicu da je svaki drugi organizam uključen u očuvanje stabilnosti okoline. Ne bi trebali da manipulišemo okruženjem.

Ali, ako se zbog čovečanstva ravnoteža jako poremeti, to bi značilo da priroda neće više podržavati ljudski život na planeti.

Reći će da smo poremetili ravnotežu i prouzrokovali sopstveno istrebljenje.

Dakle, u velikoj smo opasnosti. Moramo zajednički da radimo da ponovo stvorimo harmoniju u okruženju.

Kada postanemo svesni ovoga,ovo možemo postaviti kao primarni cilj ljudske civilizacije.

KRITIČNA MASA

Možemo li mi kao globalno pleme da radimo zajednički dovoljno brzo da bi bili sposobni da promenimo kolektivno ponašanje dovoljno brzo?

Postoji veliki potencijal, jer ne moraju svi da se menjaju u isto vreme, ono o čemu govorimo je "kritična masa."

Ne znamo koliko ljudi mora da se promeni da bi se proširilo ali činjenica je da kad ljudi počnu da razmišljaju drugačije, počnu da delaju drugačije, to utiče na druge. Širi se.

Zakoni Manjine: Naučnici Otkrili "Tiping Point" za Širenje Ideja

Naučnici sa RPI su pronašli da kada je samo 10% populacije duboko posvećeno ideji,

njihova ideja će uvek biti usvojena od strane većine društva. Sada, ono što je interesantno je da njihov matematički model pokazuje da je to kao spontani iskorak.

posvećenih mišljenju A (10%)
ima mišljenje A
ima mišljenje B
ima oba mišljenja

Takoreći, ispod deset procenata, nema vidljivog napretka; ali, iznad deset procenata, ideja se širi kao šumski požar.

Ne mislim da će se prvo desiti među liderima, niti među političkim niti industrijskim vođama.

Milsim da uvek postoje izuzetci, i postoje veoma prosvetljeni politički lideri, postoje prosvećeni poslovni ljudi,

ali u suštini ovi ljudi su uložili previše u postojeći sistem, i plaše se promena,

jer njihova moć i bogatstvo leži u održavanju trenutnog sistema.

Dakle, promena mora doći sa druge strane. Ne mislim da može doći od najsiromašnijih ljudi.

Najsiromašniji ljudi, možda dve milijarde njih, se trudi da nekako preživi.

Oni moraju minimalno da dođu do hrane, krova nad glavom i posla i zdravstvene nege i obrazovanja.

Nemožemo to očekivati ni od, sad možda, dve, tri stotine hiljada vodećih ljudi koji su stvarno bogati.

Mora doći od onih koji su između, koji imaju izbor, kojima je sve više stalo,

i koji znaju da nešto mora biti urađeno i nada je da će se oni probuditi.

Ako postoje ljudi koji su svesni da svet mora postati integrisan, tada se postavlja pitanje:

Mogu li se oni ujediniti? Mogu li oni načiniti prvi korak?

MIslim da je problem sa globalnom krizom u tome što iz tačke gledišta svake jedinke postaje teško znati šta raditi.

Kada ja kažem moj ego i transformišem moj ego, to je iluzija. Kako mogu transformisati svoj ego ako sam zavistan od toliko drugih ega?

Dakle zbog truda nekolicine svet će se suštinski promeniti? Kako?

Jer ovaj evolutivni prisak deluje na svakoga. Samo još uvek nemaju pravi kontekst. Sve što im treba je okidač,

Okidač će obezbediti da ovaj ešalon ljudi koji rade zajdno proizvede pozitivne emocije,

tako da utiču na mnogo veći broj nego što je ova mala inicijalna zajednica. Dakle jedna mala promena u maloj zajednici može uticati na mnogo veću zajednicu čovečanstva.

Povezanost koju imamo na Internetu, povezanost ega, odjednom, bez znanja,

promeniće i utvrditi sebe i zbog toga promene mogu nastupiti veoma brzo.

Osnovna ideja je da postoji ovo ogromno tkanje čovečanstva koje se širi u nedogled. Ja sam povezan sa vama, vi sa drugima i tako beskonačno.

Vaše delovanje može uticati na delovanje i osećanja drugih oko vas, koji to opet šire na ostale, i opet na ostale.

Ako kažete nekome da neće uticati ni na koga, oni neće ništa uraditi.

Ali ako im kažete da utiču na hiljade ljudi oni će promeniti svoje živote. I zato ja mislim da je bitno da razumemo, pre svega, kako i zašto smo svi povezani.

misleći ljudi

Misleći ljudi, oni vide priliku u ovome, tako da ovo moramo da radimo zajednički.

moramo ovo da radimo zajednički

Moramo da radimo ovo zajednički kroz dijaloge, prvo između dva čoveka, kroz odnose između dave čoveka, i tada preneti na celu porodicu,

na celu zajednicu, na veće zajednice, na državu, na ceo svet.

Potrebno je da društvo prepozna da ne možemo ovo sami. Ne možemo ovo sami.

Zapravo veoma je jednostavno.

Zapravo veoma je jednostvano šta treba da radimo. Samo da navedemo ljude da se identifikuju sa tim

da se indetifikuju

i da vide koja je korist od ponuđenog,

da vide korist

ponuđeno je da radimo zajedno i kako će život biti kataklizmički bolji, podjednako materijalno i duhovno.

Manjak povezanosti među ljudima prouzrokuje svu tugu u svetu. Baz diskusije.

Mi smo na raskršću.

Mi smo na raskršću, raskršću - i neće vera odlučivati.

nije vera.

Nija sudbina.

Nija sudbina.

Mi smo na tački gde će budućnost čovečanstva

budućnost čovečanstva

biti odlučena na osnovu toga kako ljudi danas razmišljaju, i kako se ponašaju.

kako ljudi danas razmišljaju

Svesnost. Buđenje. Ovo su ključni izrazi.

Svesnost.

Imamo šansu da se promenimo.

Jednu stvar koju moramo da prepoznamo je da promena više nije u pitanju.

promena više nije u pitanju

Promena dolazi.

Promena dolazi.

Jedino pitanje je da li nam dolazi neočekivano i naglo

tako da ne možemo mnogo da uradimo, postajemo žrtve.

postajemo žrtve promene

Ili je možemo predvideti, napraviti te ogromne promene koje će doneti bolju budućnost,

ili ih možemo predvideti i stvoriti bolju budućnost

I ovo je zadatak bez presedana za našu generaciju.

RASKRŠĆE
porođajne muke novog pogleda na svet