Ispovesti loše feministkinje

Kada je spisateljica Roksen Gej označila sebe kao "lošu feministkinju", šalila se, priznajući da ne može da dosegne zahteve za savršenstvom feminističkog pokreta. Ali je shvatila da šala ne zvuči kako treba. Pronicljivim i provokativnim govorom, zahteva da prigrlimo sve nijanse feminizma - i da napravimo male izbore koji će sveukupno možda da dovedu do stvarne promene.

Podbacujem kao žena,

podbacujem kao feministkinja.

Imam strastvene stavove
o rodnoj ravnopravnosti,

ali brinem da slobodnim prihvatanjem
etikete "feministkinja",

ne ispadam poštena
prema dobrim feministima.

Ja sam feministkinja,
no prilično sam loša u tome.

Avaj, pa sebe zovem lošom feministkinjom.

Bar sam napisala esej,

a kasnije i knjigu: "Loša feministkinja",

a posle su me u intervjuima
počeli da zovu Lošom feministkinjom.

(Smeh)

Pa, ono što je počelo kao
interna šala sa samom sobom

i namerna provokacija,

postalo je stvarnost.

Dozvolite da se vratim unazad.

Kada sam bila mlađa,

uglavnom kao tinejdžerka i u dvadesetim,

imala sam čudne pretpostavke
o feministkinjama,

da su dlakave, ljute, mrziteljke
muškaraca, žene koje preziru seks -

kao da su to loše stvari.

(Smeh)

Ovih dana, posmatram kako
se odnose prema ženama širom sveta

i naročito se bes čini
prilično razumnom reakcijom.

Ali nekada

sam brinula zbog tona u glasu ljudi

kad bi pretpostavili da sam feministkinja.

Etiketa feministkinje je bila optužba,

to je bila ne baš lepa reč
koja počinje na "f".

Bila sam označena kao žena
koja ne igra prema pravilima,

koja očekuje previše,

koja ima izuzetno visoko
mišljenje o sebi,

koja se usuđuje da veruje da je jednaka -
(kašalj) - superiorna nad muškarcima.

Ne želite da budete ta buntovnica,

sve dok ne shvatite da baš i jeste ta žena

i da ne možete da zamislite
da budete bilo šta drugo.

Kako sam sazrevala,
počela sam da prihvatam

to da sam uistinu feministkinja,
i to ponosna.

Ja smatram da su određene istine
same po sebi očigledne:

žene i muškarci su jednaki.

Zaslužujemo da budemo
jednako plaćene za isti posao.

Imamo pravo da se krećemo
kroz svet kako poželimo,

slobodne od uznemiravanja ili nasilja.

Imamo pravo na lak,
pristupačan pristup kontracepciji

i reproduktivnim službama.

Imamo pravo da odlučujemo o svojim telima,

nezavisno od zakonskih previda
i jevanđelističkih doktrina.

Imamo pravo na poštovanje.

Ima tu još.

Kada govorimo o potrebama žena,

moramo da razmotrimo
i druge identitete koje nastanjujemo.

Mi nismo samo žene.

Mi smo ljudi različitih tela,

ispoljavanja pola, vere, seksualnosti,

klasnog porekla, mogućnosti
i još mnogo toga.

Moramo da razmotrimo

ove razlike i kako one utiču na nas,

kao što i moramo da razmotrimo
šta nam je zajedničko.

Bez ovakve obuhvatnosti,
naš feminizam je beznačajan.

Držim da su ove istine očigledne,
ali dozvolite da budem jasna:

ja sam nered.

Ispunjena sam kontradikcijama.

Ja feminizam praktikujem
na mnogo pogrešnih načina.

Imam još jedno priznanje.

Dok se vozim na posao,
slušam neotesani rep prilično glasno.

(Smeh)

Iako u tekstovima pesama ponižavaju žene -

ti tekstovi me vređaju do srži -

klasična pesma Yin Yang Twins-a,
"Salt Shaker" (Slanik) -

neverovatna je.

(Smeh)

"Učini to u mokroj majici.

Kujo, moraš da treseš
dok te pozadina ne zaboli!"

(Smeh)

Zamislite to.

(Smeh)

Poezija, zar ne?

Krajnje sam preplašena
svojim muzičkim izborima.

(Smeh)

Čvrsto verujem u muške poslove,

u koje uključujem
sve što ne želim da radim -

(Smeh)

znači sve kućne poslove,

ali takođe: ubijanje buba, bacanje smeća,
briga o travnjaku i održavanje vozila.

Ne želim da učestvujem u tome.

(Smeh)

Moja omiljena boja je roza.

Volim modne časopise i lepe stvari.

Gledam "Mladoženju" i romantične komedije

i imam apsurdna maštanja
o tome kako se bajke ostvaruju.

Neki moji prestupi su nepodnošljiviji.

Ako žena želi da uzme muževo prezime,

to je njen izbor i nije na meni da sudim.

Ako žena odluči da bude kod kuće
i odgaja decu,

i taj izbor prihvatam.

Nije problem u tome što ona sebe tada
dovodi u ekonomski ranjiv položaj;

problem je što je
naše društvo tako udešeno

da žene postaju ekonomski ranjive,
ako naprave taj izbor.

Pozabavimo se time.

(Aplauz)

Odbacujem matični feminizam

koji je kroz istoriju ignorisao
ili se oglušivao o potrebe

obojenih žena, žena iz radničke klase,
lezbejki i transpolnih žena,

zarad podrške heteroseksualnih belkinja
iz srednje i više klase.

Slušajte, ako je to dobar feminizam -
ja sam veoma loša feministkinja.

(Smeh)

Imamo i sledeće:

kao feministkinja,
osećam izuzetan pritisak.

Imamo tendenciju da stavljamo
vidljive feministe na pijedestal.

Očekujemo od njih da se ponašaju savršeno.

Kada nas razočaraju,

rado ih oborimo sa postolja
na koje smo ih postavili.

Kao što sam rekla, ja sam nered -

smatrajte da sam oborena sa postolja,

pre no što pomislite
da me stavite na njega.

(Smeh)

Isuviše mnogo žena,

naročito revolucionarki
i industrijskih vođa

se plaši da bude
označeno kao feministkinja.

Plaše se da istupe i kažu:
"Da, ja sam feministkinja",

iz straha od onoga
šta ta oznaka predstavlja,

iz straha od nemogućnosti
dosezanja nerealnih očekivanja.

Uzmite, na primer, Bijonse
ili kako je ja zovem: Boginja.

(Smeh)

Ona se u skorašnje vreme
pojavljuje kao vidljiva feministkinja.

Na Dodeli MTV muzičkih nagrada 2014,

nastupala je ispred reči "feminist"
visoke tri metra.

Bio je to veličanstven prizor za videti,

kako ova pop zvezda
otvoreno prihvata feminizam

i daje do znanja devojkama i momcima

da je feminizam nešto
što treba da se slavi.

Kako je momenat bledeo, kritičari kulture
počeli su sa beskrajnim debatama

o tome da li je ili nije
Bijonse uistinu feministkinja.

Ocenjivali su njen feminizam,

umesto da prosto poveruju na reč
odrasloj, uspešnoj ženi.

(Smeh)

(Aplauz)

Zahtevamo savršenstvo od feministkinja

jer se još uvek borimo za toliko toga,

želimo toliko toga,

potrebno nam je prokleto mnogo.

Idemo daleko preko
razumne, konstruktivne kritike,

kako bismo secirali
feminizam bilo koje žene,

rasparčavamo ga dok ne ostane ništa.

Ne moramo to da radimo.

Loš feminizam - ili zaista, obuhvatniji
feminizam - je početak.

Ali šta će onda da se desi?

Krenimo od prihvatanja
naših nesavršenosti do odgovornosti,

ili delajmo kako govorimo
i budimo malčice hrabrije.

Ako slušam muziku koja me ponižava,

stvaram potražnju za kojom će
umetnici veoma rado

da obezbede beskonačnu ponudu.

Ovi umetnici neće promeniti

način na koji govore o ženama u pesmama

sve dok mi ne zatražimo promenu,
udarajući ih po džepu.

Svakako da je teško.

Zašto moraju da budu tako zarazne?

(Smeh)

Teško je napraviti bolji izbor

i tako je lako pravdati lošiji.

Ali -

kada pravdam loše izbore,

otežavam ženama da postignu jednakost,

jednakost koju svi zaslužujemo

i ja moram da ovladam time.

Mislim na svoje nećake
od tri i četiri godine.

Prelepe su i tvrdoglave,
briljantne devojčice,

koje su izuzetno hrabre.

Želim im da budu uspešne u svetu
u kom su cenjene

zbog toga što su jaka bića.

Pomislim na njih,

i iznenada je bolje izbore
sve lakše napraviti.

Svi možemo da pravimo bolje izbore.

Možemo promeniti program
kada u televizijskoj emisiji

tretiraju kao sport
seksualno nasilje nad ženama,

"Igra prestola".

Možemo da promenimo radio stanicu

kada čujemo pesme
koje nipodaštavaju žene.

Možemo da trošimo novac
od bioskopskih ulaznica drugde

kada na filmovima tretiraju žene

kao puki ukras.

Možemo prestati da pratimo
profesionalne sportove

čiji sportisti tretiraju svoje partnerke
kao vreće za udaranje.

(Aplauz)

S druge strane, muškarci -
a naročito heteroseksualni belci -

mogu da kažu: "Ne, neću da
me objavljujete u vašem časopisu,

ili da učestvujem u vašem projektu
ili bilo kako s vama da sarađujem,

dok ne uključite određen broj žena,

i kao učesnika i kao donosilaca odluka.

Neću s vama sarađivati,
dok vaša publikacija

ili vaša organizacija
ne počne da uključuje razne različitosti."

Mi, koji smo zapostavljeni,

a pozovu nas da učestvujemo
u sličnim projektima,

možemo takođe da odbijemo učešće

sve dok više nas propuste
kroz diskriminatorske barijere,

i ne prestanemo da budemo simbolični.

Bez ovih napora,

bez zauzimanja ovakvog stava,

naša dostignuća neće mnogo da znače.

Možemo da počinimo
ove malene činove hrabrosti

i da se nadamo da će naši izbori
da prodru do ljudi na vlasti -

do izdavača, filmskih
i muzičkih producenata,

izvršnih direktora, zakonodavaca -

ljudi koji mogu da naprave
veće, hrabrije izbore

kako bi smo stvorili trajniju,
smisleniju promenu.

Možemo i hrabrije
da ispoljavamo svoj feminizam -

dobar, loš ili bilo kakav između toga.

Poslednje reči moje knjige
"Loša feministkinja" glase:

"Radije ću da budem loša feministkinja
nego da uopšte ne budem feministkinja."

Ovo je tačno iz mnogo razloga,

ali pre i iznad svega, kažem ovo
jer nekada davno

glas mi je ukraden

i feminizam mi je pomogao da ga povratim.

Desio mi se incident.

Zovem to incidentom kako bih mogla
da se nosim s njegovim teretom.

Neki dečaci su me slomili,

kad sam bila suviše mlada, nisam znala

šta dečaci mogu da urade da slome devojku.

Nipodaštavali su me.

Počela sam da verujem da sam ništa.

Ukrali su mi glas i kao posledica toga,

nisam se usuđivala da verujem

da bilo šta to kažem
može da bude značajno.

Ali -

imala sam pisanje.

A pisanjem sam se iznova osmislila.

Pisanjem sam stvarala
snažniju verziju sebe same.

Čitam reči žena

koje bi možda mogle
da razumeju priču poput moje

i žene koje su izgledale kao ja

i koje su razumele kako se kretati
kroz svet s tamnom kožom.

Čitam reči žena
koje su mi pokazale da nisam ništa.

Naučila sam da pišem kao one,

a potom sam pronašla svoj stil.

Povratila sam svoj glas

i počela sam da verujem
da je moj glas beskrajno moćan.

Kroz pisanje i feminizam,

takođe sam otkrila
da kad bih bila iole hrabrija,

neka druga žena bi me možda čula,
videla i spoznala

da niko od nas nije ništa,
iako nam svet to poručuje.

U jednoj ruci

držim moć kojom mogu da ostvarim bilo šta.

A u drugoj

držim skromnu stvarnost
da sam samo jedna žena.

Ja sam loša feministkinja,

ja sam dobra žena,

trudim se da budem bolja
u svojim razmišljanjima,

rečima i delima,

a da ne napustim
sve što me čini ljudskim bićem.

Nadam se da svi možemo da učinimo isto.

Nadam se da svi možemo
biti malčice hrabri,

kad nam je takva hrabrost neophodna.

(Aplauz)