Šta bi se desilo kad ne biste spavali? - Klaudija Agire (Claudia Aguirre)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/what-would-happen-if-you-didn-t-sleep-claudia-aguirre

Procenjuje se da u SAD-u 30% odraslih i 66% adolescenata redovno nema dovoljno sna. Ovo nije samo manja neprijatnost: budnost može da uzrokuje ozbiljnu štetu vašem telu. Klaudija Agire pokazuje šta se dešava vašem telu i mozgu kada preskočite spavanje.

Lekcija: Klaudija Agire, animacija: TED-Ed.

Godine 1965, 17-ogodišnji srednjoškolac
Rendi Gardner

je bio budan 264 časa.

To jest 11 dana, kako bi video
kako će da izdrži bez sna.

Drugog dana, oči su mu izgubile
sposobnost usredsređivanja.

Potom je izgubio sposobnost
prepoznavanja predmeta dodirom.

Do trećeg dana, Gardner je bio
ćudljiv i nekoordinisan.

Do kraja eksperimenta
imao je problema sa koncentracijom,

probleme sa kratkoročnim pamećenjem,

postao je paranoičan

i počeo je da halucinira.

Iako se Gardner oporavio
bez dugoročnih psiholoških

ili fizičkih posledica,

kod drugih, gubitak sna može da rezultira
hormonskom neravnotežom,

bolešću

i u ekstremnim slučajevima - smrću.

Naposletku, mi tek počinjemo da razumemo
zašto spavamo,

ali znamo da je izuzetno važno.

Odraslima je potrebno
sedam do osam sati noćnog sna,

a adolescentima je potrebno oko deset.

Postajemo pospani
zbog signala u našem telu

koje govori našem mozgu da smo umorni,

kao i zbog signala iz okoline
koji nam govore da je mračno napolju.

Porast hemikalija koje pospešuju san,

poput adenozina i melatonina,

šalju nas u laku dremku
koja postaje sve dublja,

i zbog koje naše disanje
i srčani ritam usporavaju

a mišići nam se opuštaju.

U toku ovog ne-REM sna obnavlja se DNK

i naša tela se osvežavaju za naredni dan.

U SAD-u,

procenjuje se da 30% odraslih
i 66% adolescenata

redovno ne spava dovoljno.

Ovo nije samo manja neprijatnost.

Održavanje budnosti
može da nanese ozbiljnu štetu telu.

Kada gubimo na snu,

učenje,

pamćenje,

raspoloženje

i vreme reagovanja su pogođeni.

Nesanica može takođe da dovede do upala,

halucinacija,

visokog krvnog pritiska

i čak je dovođeno u vezu
sa dijabetesom i gojaznošću.

Godine 2014, predani
fudbalski navijač je umro

nakon što je bio budan 48 sati
kako bi gledao Svetsko prvenstvo.

Iako je uzrok njegove prerane smrti
bio moždani udar,

istraživanja pokazuju da hronično
spavanje kraće od šest sati po noći

uvećava rizik od moždanog udara
dvostruko i četvorostruko,

u poređenju sa onima koji redovno
imaju sedam do osam sati sna.

Za nekolicinu ljudi na planeti koji nose
retku naslednu genetsku mutaciju,

nesanica je svakodnevica.

Ovo stanje, poznato kao
fatalna familijarna insomnija,

dovodi telo u grozomorno stanje budnosti,

sprečavajući ga da uđe u svetilište sna.

U roku od nekoliko meseci ili godina,

ovo stanje, koje se progresivno pogoršava,
vodi u demenciju i smrt.

Kako je moguće da lišavanje sna
može da uzrokuje tako veliku patnju?

Naučnici veruju da odgovor leži
u gomilanju otpadnih materija

u mozgu.

Tokom sati budnosti,

naše ćelije su zauzete
korišćenjem dnevnih izvora energije,

koji se razlažu na razne nusproizvode,

uključujući adenozin.

Kako nivo adenozina raste,

povećava se potreba za snom,
koja je poznata i kao pritisak za snom.

Zapravo, kofein funkcioniše
tako što blokira receptore adenozina.

Druge otpadne materije
se takođe gomilaju u mozgu

i, ako se ne počiste,
sveukupno preopterećuju mozak

i veruje se da vode do mnogih
negativnih simptoma nesanice.

Dakle, šta se dešava u našem mozgu
kada spavamo što sprečava ovu pojavu?

Naučnici su pronašli nešto
što se zove glimfatični sistem,

mehanizam za čišćenje
koji uklanja ova nagomilavanja

i daleko je aktivniji kada spavamo.

Funkicioniše tako što koristi
cerebrospinalnu tekućinu

kako bi isprao otrovne nusproizvode

koji se gomilaju između ćelija.

Limfni sudovi,
koji služe kao putevi za imune ćelije,

nedavno su otkriveni u mozgu

i možda takođe igraju ulogu
u raščišćavanju dnevnog otpada u mozgu.

Dok naučnici nastavljaju sa istraživanjem
obnovljivih mehanizama sna

možemo da budemo sigurni
da je uranjanje u dremež neophodnost,

ukoliko želimo da očuvamo
naše zdravlje i naš razum.