Ривс (Rives): Поновно осмишљавање игре енциклопедије

Покренут чињеницом да Енциклопедија Британика престаје са издавањем штампане верзије, песник Ривс оживљава игру из свог детињства. У говору на TEDxSummit-у у Дохи, Ривс нас води на шармантну турнеју кроз насумичне (и мање насумичне) делове људског знања; од Чимбораза, најудаљеније тачке од центра Земље, до Хама астро-мајмуна, првог шимпанзе у свемиру.

Прошлог месеца, Енциклопедија Британика је објавила

да престаје да се штампа

после 244 године, што је код мене изазвало носталгију

јер се сећам једне игре коју сам у градској библиотеци играо са огромним комплетом енциклопедија,

када сам био клинац,

имао сам око 12 година.

Питао сам се да ли могу да унапредим ту игру,

не само због модерних метода,

него због модерног себе.

Покушао сам.

Отишао сам на интернет енциклопедију,

Википедију, и укуцао реч "Земља".

Можете почети са било чим, ја сам одабрао Земљу.

Прво правило игре је прилично једноставно.

Само треба да прочитате чланак

док не нађете нешто што не знате,

по могућству нешто што чак и ваш тата не зна.

У овом случају, брзо сам нашао ово:

најудаљенија тачка од центра Земље

није врх Монт Евереста, као што сам можда мислио,

него врх ове планине: Чимборазо у Еквадору.

Земља се, наравно, окреће док путује око сунца,

па је мало испупчена око средине,

као неки Земљани.

Али иако планина Чимборазо није највиша у Андима,

удаљена је за један степен од екватора,

налази се на тој избочини, па је врх Чимбораза

тачка на Земљи која је најудаљенија од њеног центра.

И веома је забавна за изговор.

Тако да сам одмах одлучио

да ће то бити назив игре

или мој нови поклич.

Можете је користити на TED-у.

Чимборазо, зар не?

Као да су "еурека" и "бинго" добили бебу.

То нисам знао;

прилично је кул.

Чимборазо!

Следеће правило игре је исто прилично једноставно.

Морате да пронађете још неки термин и истражите га.

У стара времена, то је значило да извадите велики том

и претражујете по азбуци,

можда да негде одлутате,

што је било забавно.

Данас можете да бирате између стотина линкова.

Могу да одем буквално било где у свету,

па пошто сам већ био у Еквадору,

одлучио сам да потражим реч "тропско".

То ме је одвело на овај влажни, топли појас у тропима

који окружује Земљу.

Ово је тропски повратник рака на северу,

а ово тропски повратник јарца на југу,

толико сам знао,

али са изненађењем сам сазнао ово:

то нису картографске линије,

као што су паралеле или границе између нација,

то су астрономске појаве узроковане нагибом Земље,

и оне се мењају.

Померају се; иду горе и доле.

Заправо, годинама су ови повратници рака и јарца

сигурно нагињали ка екватору

брзином од око 15 метара годишње,

а нико ми то није рекао.

Нисам то знао.

Чимборазо!

Да би се игра наставила, морам да пронађем још неки термин.

Пошто сам већ у тропима, одабрао сам "тропску шуму".

Познату по разноликости, људској разноликости.

Постоје десетине и десетине неоткривених племена која живе на овој планети.

Они су широм планете, али скоро сви живе у тропским прашумама.

То је једино место где данас не можете наћи фејсбук пријатеље.

Линк који сам кликнуо овде је био егзотичан на почетку, а потпуно мистериозан на самом крају.

Помиње леопарде и ракуне уврнутих репова, жабе отровних бодљи и питоне

и онда колеоптере

што су уствари тврдокрилци.

То сам кликнуо намерно,

али да сам некако доспео овде грешком,

подсетило ме да за бенд погледам "Битлсе",

за аутомобил Фолксвагенову "Бубу",

али сам ја ту због правих буба.

Ово је до сада најуспешнија врста на планети.

Између 20 и 25 процената свих облика живота на планети,

укључујући биљке, чине тврдокрилци.

То значи, следећи пут када будете у продавници,

погледајте четворо људи који су испред вас у реду.

Статистички, један од вас је тврдокрилац.

И ако сте то ви, изузетно сте добро прилагођени.

Постоје бубе лешинари које једу кожу и месо са костију у музејима.

Постоје бубе грабљивице, које нападају остале инсекте

и при том нам и даље делују симпатично.

Постоје бубе које котрљају куглице измета

по великим раздаљинама у пустињама да би прехраниле младунце.

Ово ме је подсетило на старе Египћане и њиховог бога Кеприја,

који обнавља Сунчеву куглу сваког јутра,

по чему је та буба која котрља измет

постала та света буба на штитовима фараона Тутанкамона.

Бубе, подсетио сам се, имају најромантичније удварање у целом животињском царству.

Свици нису муве, они су тврдокрилци.

Свици су колеоптере, а оне комуницирају и на друге начине.

Као мој следећи линк:

хемијски речник феромона.

Страница о феромонима ме је одвела на снимак секса морског јежа.

Да.

(Смех)

И линк за афродизијак.

То је нешто што појачаву сексуалну жељу,

као чоколада.

У чоколади постоји супстанца која се зове фенилетиламин,

то може бити афродизијак.

Али као што чланак каже,

због распада ензима,

мало је вероватно да ће фенилетиламин стићи до мозга ако га узимате орално.

Дакле, ви који само једете чоколаду, можда ћете морати да експериментишете.

Овде сам кликнуо на линк

"саосећајна магија", углавном јер разумем значење обе речи.

Али не кад су тако заједно.

Волим саосећање. Волим магију.

Па кад кликнем на "саосећајну магију",

добијем саосећајну магију и вуду лутке.

Дечаку у мени поново се посрећило.

Саосећајна магија је имитација.

Ако имитирате нешто, можда можете утицати на то.

То је идеја вуду лутака и можда и пећинских цртежа.

Линк за пећинске цртеже води ме до неких од најстаријих уметности познатих човечанству.

Волео бих да видим Гугл мапе у неким од тих пећина.

Имамо уметничке радове старе десетине хиљада година.

Уобичајене теме укључују велике дивље животиње и оцртавање људских шака,

обично леве шаке.

Ми смо, миленијумима, доминантно десноруко племе,

па иако не знам зашто би особа из палеолита цртала своју шаку

или на њу дувала боју из цевчице,

могу лако да замислим како је он то радио.

Мислим да се то не разликује много од нашег малог знака шаке

који користим да кликнем на реч "шака",

одем на страну за "шаку", где налазим најзабавнију и можда најсрамнију информацију

какву давно нисам нашао. То је ово:

Надланица се формално назива опистенар.

То је посрамљујуће, јер до сада,

сваки пут кад бих рекао "Познајем то као свој длан",

у ствари сам говорио: "То ми је потпуно познато,

само не знам његово проклето име, је л' тако?"

Линк на који сам овде кликнуо,

па, лемури, мајмуни и шимпанзе имају мали опистенар.

Кликнем на шимпанзу и добијем нашег најближег генетског рођака.

Пан троглодит, је име које смо му дали, а значи "обитавалац у пећинама"

Он то није.

Живи у прашумама и саванама.

Али ми о њему увек мислимо као да заостаје за нама,

еволутивно или некако чудно нам се прикрада,

а у неким случајевима стиже на места пре нас.

Као мој следећи, скоро неодољив линк, Хем астро-мајмун.

Кликнем на њега и мислио сам да ће заокружити причу, два пута.

Рођен у Камеруну,

што је тачно у средини моје тропске мапе,

а прецизније, његов скелет је завршио у музеју Смитсонијан и чистили су га тврдокрилци.

Између та два обележја у Хамовом животу,

он је летео у свемир.

Искусио је бестежинско стање и улазак у атмосферу

месецима пре првог човека,

совјетског космонаута Јурија Гагарина.

Када кликнем на страницу Јурија Гагарина,

добијем овог изненађујуће ниског лика,

а великог хероја.

Најбоље совјетске процене су да је био висок 1,65 метара,

што је мање од пет и по стопа висине,

вероватно јер је био неухрањен у детињству.

Немци су окупирали Русију.

Нацистички официр је преузео Гагариново домаћинство,

а он и његова породица су изградили колибу од блата у којој су живели.

Годинама касније, дечак из те тесне блатне колибе

је одрастао у човека у тој тесној капсули

на врху неке ракете

који се пријавио да буде лансиран у свемир,

први од свих нас да стварно физички напусти ову планету.

Није је само напустио,

него ју је једном и облетео.

Педесет година касније, у спомен,

Међународна свемирска станица, која је и вечерас тамо,

синхронизовала је своју орбиту са Гагариновом,

у потпуно исто време дана

и снимила је,

па можете отићи на интернет и погледати преко 100 минута

сигурно најчаробнијег путовања,

вероватно усамљеног,

прве особе која је икада видела тако нешто.

А када се нагледате тога,

можете кликнути на још један линк.

Можете се вратити на Земљу.

На место са ког сте кренули.

Можете завршити игру.

Морате само да пронађете још једну чињеницу коју нисте знали.

Ја сам брзо дошао на ову:

Земља има толеранцију од око 0,17% од референтног сфероида,

што је мање од 0,22% колико је дозвољено за билијарске кугле.

Овакву чињеницу бих као дечак обожавао.

Сам сам је пронашао.

Има ту математике коју могу да рачунам.

Прилично сам сигуран да мој тата то не зна.

То значи да, ако бисте могли да смањите Земљу на величину билијарске кугле,

ако бисте узели планету Земљу, са свим врховима планина и пећинама

и прашумама, астронаутима и неоткривеним племенима, шимпанзама, вуду луткама,

свицима, чоколадом, морским створењима која воде љубав у дубоком плавом мору,

само да је смањите на величину билијарске кугле,

била би глатка као билијарска кугла,

можда кугла са малом избочином око средине.

То је прилично кул.

То нисам знао.

Чимборазо!

Хвала вам.

(Аплауз)