Da li bi komete mogle da budu izvor života na Zemlji? - Džastin Daud (Justin Dowd)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/could-comets-be-the-source-of-life-on-earth-justin-dowd

Iako se tokom istorije za komete mislilo da su loši znaci koji predstavljaju rat i nestašicu hrane, nauka je u skorije vreme otkrila da ova zvezdana čuda zapravo sadrže aminokiseline, sastavnu materiju života na zemlji. Džastin Daud istražuje implikacije ovog neverovatnog otkrića.

Lekcija: Džastin Daud; animacija: Džastin Daud.

Ljudi su posmatrali komete
hiljadama godina

kada su ih njihove orbite donele
do razdaljine gde su vidljive sa Zemlje.

Kroz istorijske zapise,

ova misteriozna svetla
koja se javljaju niotkuda

i ubrzo nestaju,

smatrala su se zlim znacima
rata i nestašice hrane,

ili besa bogova.

Ali nedavna istraživanja su otkrila
da su komete možda još više povezane

sa ljudima i našim prisustvom na Zemlji

nego što su to predlagala
ova mitska objašnjenja.

Kada pomislite na naš solarni sistem,
verovatno na umu imate devet,

pardon, osam planeta
koje kruže oko Sunca.

Ali iza Neptuna,
daleko od toplote Sunca,

postoji redak prsten
koji se sastoji od komada leda

koji su različite veličine -
od kllikera do manje planete.

Hiljadu puta dalje,
na ivici Sunčevog sistema,

nalazi se sferni oblak
malih odlomaka i gasova.

Većina ovih prastarih ostataka
zvezdane prašine su ostaci od nastanka

Sunčevog sistema
pre 4,6 milijardi godina,

dok neki od najdaljih čak mogu biti
iz susednog sistema.

Ali ponekad ih sila gravitacije
planeta ili zvezda u prolazu

privuče ka našem suncu

i tako počinje putovanje
koje može trajati milionima godina.

Kako zaleđeni predmeti putuju
dalje unutar Sunčevog sistema,

Sunce se iz udaljene varnice
pretvara u paklenu vrućinu

i topi led po prvi put
u milijardama godina.

Gasovi i para izbacuju prašinu u svemir

i tako nastaje jarki oblak
koji se naziva koma,

koji može da poraste i postane
veći od samog Sunca.

U međuvremenu, jak tok
čestica s visokom energijom

koje sunce stalno emituje,
poznat i pod imenom solarni vetar,

nosi čestice od jezgra komete

i stvara trag krhotina
dugačak milionima kilometara.

Led, gas i prašina odbijaju svetlost
koja intenzivno sija.

Stvara se kometa, koja se kreće
oko sunca zajedno sa ostalim predmetima

u našem Sunčevom sistemu.

Ali kako kometa putuje
kroz Sunčev sistem,

solarni vetar cepa i ponovo kombinuje
molekule u razna jedinjenja.

U nekim jedinjenjima
koje su pronašli naučnici,

prvo u kršu kojeg je ostavio meteorit
koji se raspao nad severom Kanade,

a onda u uzorcima koje je sakupila
svemirska letelica iz repa komete,

bile su aminokiseline.

Ova jedinjenja se spajaju da stvore
proteine prema uputstvima u DNK

i to su glavne aktivne komponente
u svim živim ćelijama,

od bakterija do plavih kitova.

Ako su komete mesto na kom su nastali
ovi prvi gradivni materijali života,

onda su one krajnji izvor
života na Zemlji,

i možda na nekim drugim mestima
koje su posetile.

Znamo da se planete okreću
oko skoro svake zvezde na nebu,

i svaka peta ima planetu sličnu Zemlji,
po veličini i temperaturi.

Ako planete nalik Zemlji i molekuli
koji se nalaze u DNK nisu anomalije,

mi smo možda samo jedan primer
toga šta je moguće

kada se planeta sa pravim uslovima
nastani organskim molekulima

sa komete u prolazu.

Tako da, umesto znaka smrti,

kometa koja je prva donela
aminokiseline na Zemlju

mogla bi da bude predznak života,

predviđanje daleke budućnosti
gde bi se stvorenja od zvezdane prašine

vraćala u svemir da pronađu
misterije od kojih su potekla.