-
Jedan od razloga što su strane u sukobu prouzrokovale
-
da je I svetski rat prerastao u svetski rat umesto samo u
-
regionalni sukob u jugoistočnoj Evropi
-
je sistem alijansi
-
koji je razvijen u decenijama koje su prethodile I svetskom ratu.
-
Da bi ovo razumeli, ja sam izbacio mnogo alijansi koje su se pojavile u
-
decenijama pre I svetskog rata. Ovo je samo suštinska verzija. Bilo je
-
još mnogo drugih alijansi i ja sam ostavio one
-
koje su direktno povezane sa
-
"padanjem domina"
-
u 1914.-toj, koje su vodile u međusobni rat
-
u Evropi.
-
Da bi ovo razumeli, moramo se vratiti 75 godina unazad. I svetski rat je počeo
-
1914.-te godine.
-
a 75 godina pre toga, 1839.-te ste imali sporazum u
-
Londonu.
-
Sporazum u Londonu je sadržavao mnoge stvari ali član 7 je ono
-
što je važno za početak I svetskog rata,
-
gde je Britanija prihvatila da zaštiti neutralnost Belgije.
-
Ako ste skeptični možete reći, ovo je 75 godina star sporazum,
-
zašto je to važno? To je dobro pitanje.
-
Zaista, sve ove alijanse, to je zdrava debata,
-
da li su to direktni uzroci zašto je jedna od sila objavila rat
-
drugoj ili je to samo izgovor, vrsta legalnog izgovora
-
da se kaže, oh, treba da objavimo rat. Oni su i želeli da
-
objave rat zbog raznih razloga,
-
da zaštite imperiju od drugih, da ojačaju svoje vojske, da ugrabe
-
više teritorija za svoje imperije,
-
ko zna šta sve može biti razlog.
-
Ali treba reći,
-
1839.-ta je bila legalna osnova
-
za britansku imperiju
-
da zaštiti
-
Belgiju.
-
Sada idemo 40 godina unapred. 1879.-te
-
ste imali
-
novonastalu Nemačku imperiju koja je nastala iz francusko-pruskog rata
-
1871.-ve ta novonastala Nemačka imperija,
-
je ustvari bila proširena Pruska, u osnovi
-
Nemačko kraljevstvo.
-
Upravo su završili rat sa Francuskom, od koje su uzeli neke vrlo vredne teritorije.
-
Bili su paranoični da Francuska želi da povrati teritorije i paranoični
-
zbog Rusa, pa su imali neke veze sa
-
Austrijancima, sa Austrougarima.
-
Tako je 1879.-te potpisan dvostruki pakt
-
između Nemačke i Austrougarske da se zaštite međusobno ako ih Rusija napadne.
-
Imali su tog zajedničkog neprijatelja, ovde, Rusiju.
-
Tako su... Samo da uzmem drugu boju.
-
Tako su se zaštitili međusobno.
-
To je učinilo da se nova Nemačka imperija oseti malo bolje u vezi
-
svoje pozicije u Evropi u slučaju da uđu u rat sa nekom od
-
ovih država.
-
A onda, 1892.-te,
-
možete to da zamislite ako ste nekad igrali igru riziko
-
ili ako ste igrali igru diplomacija koja je bazirana na onome što se desilo
-
u I svetskom ratu
-
Ako vidite da dvojica sa kojima možete zaratiti, uspostavljaju prijateljstvo,
-
vi ćete potražiti sebi prijatelje u slučaju da
-
vama objave rat.
-
Tako, 1892.-te imate savez između Francuske i
-
Rusije, francusko-ruski vojni sporazum. Dakle, ovo je savez...
-
Uzeću opet ljubičastu boju.
-
Imate savez
-
između Francuske...
-
Francuske
-
i Rusije.
-
I na kraju, u ranim 1900.-tim, 1904.-te
-
i 1907.-me,
-
imate seriju sporazuma.
-
Sporazum između Britanske imperije i Francuske, između Britanske imperije i
-
Ruske imperije.
-
U suštini, to su dobri međusobni odnosi. To nisu formalne
-
veze u kojima ako tebe neko napadne, ja ću napasti njega,
-
nego, u suštini, da razreše mnoga pitanja u slučajevima
-
drugih imperijalnih osvajanja
-
i oni su formirali takozvanu Trostruku antantu, trostruki sporazum
-
između
-
između Britanske imperije
-
i ovde ću zaokružiti Ujedinjeno kraljevstvo, Francuske,
-
Francuske i Rusije
-
A na drugoj strani imate Trojni savez. Imate Nemačku,
-
Austrougarsku, i još, i još imate Italiju.
-
E sad, razlog zašto je Italija na početku I svetskog rata... ona je bila formalno
-
deo Trojnog saveza i pakta između Italilje i Nemačke da
-
postane deo Trojnog pakta.
-
Razlog što se ne fokusiram na to je, jer kad je rat počeo, Italija nije prešla na
-
stranu Nemačke i Austrougarske.
-
Prešla je na stranu saveznika, na stranu Trojne antante.
-
Ali to će vam dati dobru osnovu za...
-
Ono što je izgledalo kao regionalni sukob u jugoistočnoj Evropi,
-
se pretvorilo u pan-evropski i na kraju u svetski rat.
