Istorija čaja - Šunan Teng (Shunan Teng)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/the-history-of-tea-shunan-teng

Čaj je drugo najkonzumiranije piće u svetu, nakon vode - i od slatkastog turskog čaja rize do slanog tibetanskog čaja od maslaca, skoro da postoji jednak broj načina pripreme ovog pića koliko ima i kultura na svetu. Odakle potiče ovo piće i kako je postalo toliko popularno? Šunan Teng podrobno opisuje istoriju čaja.

Lekcija: Šunan Teng; animacija: Stef Li.

Provodeći dug dan u lutanju šumom u
potrazi za jestivim zrnevljem i biljkama,

umorni seoski vrač, po imenu Šenong,
slučajno se otrovao 72 puta.

Ali pre nego što je otrov uspeo
da ga dokrajči,

list mu je upao u usta.

Sažvakao ga je i to ga je oživelo,

i tako smo otkrili čaj.

Ili bar tako glasi drevna legenda.

Čaj zapravo ne leči trovanja,

ali priča o Šenongu,

mitskom kineskom izumitelju zemljoradnje,

naglašava važnost čaja u drevnoj Kini.

Arheološki dokazi upućuju na to
da je čaj prvo tamo kultivisan

još pre 6000 godina,

to jest 1500 godina pre nego što su
faraoni sagradili Velike piramide u Gizi.

Ta autohtona kineska biljka

je ista ona koju trenutno
uzgajamo širom sveta,

međutim, prvobitno
su je konzumirali veoma drugačije.

Jeli su je kao povrće
ili su je kuvali sa žitnom kašom.

Čaj je tek pre 1500 godina
prešao iz hrane u piće,

kada su ljudi shvatili
da kombinacija toplote i vlage

može da stvori složen
i iznijansiran ukus od zelenog lišća.

Nakon stotina godina varijacije
u metodu pripremanja čaja,

standard je postao zagrevanje čaja,

njegovo pakovanje u prenosive grudvice,

mlevenje u prah,

mešanje sa vrelom vodom

i pripremanje pića
koje je nazivano "muo ča" ili "mača".

Mača je postala toliko popularna da je
iznedrila naročitu kinesku kulturu čaja.

Čaj je bio tema knjiga i pesama,

omiljeno piće careva

i medijum za umetnike.

Crtali su ekstravagantne slike
u peni od čaja,

veoma nalik umetnosti u espreso kafi
koju danas možete videti u kafićima.

U devetom veku, za vreme dinastije Tang,

japanski sveštenik je doneo
prvu biljku čaja u Japan.

Japanci su vremenom razvili
sopstvene originalne rituale za čaj,

dovodeći do nastanka
japanske ceremonijalne čajanke.

A u XIV veku, tokom dinastije Ming,

kineski car je izmenio standard

od čaja presovanog u grudvice
do čaja od gotovog lišća.

U tom trenutku je Kina i dalje praktično
držala monopol na drveće čaja u svetu,

zbog čega je čaj bio jedan od tri
suštinska kineska izvozna proizvoda,

zajedno sa porcelanom i svilom.

Ovo je Kini obezbedilo veliku moć
i ekonomski značaj

kako se ispijanje čaja širilo svetom.

Najozbiljnije širenje je počelo
oko ranih 1600-ih

kada su holandski trgovci
doneli velike količine čaja u Evropu.

Kraljici Katarini od Bragance,
portugalskoj plemkinji,

mnogi pripisuju popularisanje čaja
kod engleske aristokratije,

kada se 1661. udala za kralja Čarlsa II.

U to vreme je Velika Britanija bila
u sred širenja svog kolonijalnog uticaja

i postajala je nova vodeća svetska sila.

A kako je Velika Britanija rasla,
zainteresovanost za čaj se širila svetom.

Do 1700, čaj u Evropi se prodavao
deset puta skuplje od kafe,

a biljka je i dalje jedino rasla u Kini.

Trgovina čajem je bila toliko unosna

da je najbrži jedrenjak na svetu,
brod kliper,

nastao iz žestoke konkurencije
među zapadnim trgovinskim firmama.

Svi su se trkali
da prvi donesu čaj u Evropu

kako bi imali najveći profit.

Prvo je Britanija plaćala u srebru
sav taj kineski čaj.

Kada se to ispostavilo preskupim,

predložili su da plaćaju čaj
drugom supstancom, opijumom.

Ovo je u Kini pokrenulo
problem javnog zdravstva

jer su ljudi postali zavisni od ove droge.

Potom je 1839. kineski zvaničnik
naredio svojim ljudima

da unište ogromne
britanske isporuke opijuma

kao poruku protiv
britanskog uticaja u Kini.

Ovaj čin je pokrenuo Prvi opijumski rat
između dve nacije.

Rat je besneo uzduž i popreko
kineske obale do 1842.

kada je poražena dinastija Ćing
ustupila Britancima luku u Hong Kongu

i nastavili su trgovinu
pod nepovoljnim uslovima.

Rat je oslabio kineski globalni status
za više od jednog veka.

Britanska firma Ist Indija
je takođe želela da sami uzagajaju čaj

i tako još više kontrolišu tržište.

Te su zapovedili
botaničaru Robertu Forčunu

da u tajnoj operaciji ukrade čaj iz Kine.

Prerušio se i krenuo na opasan put

kroz kineske planinske oblasti čaja,

na kraju krijumčareći stabljike čaja
i iskusne radnike na čaju

u Dardželing u Indiji.

Otuda se biljka širila još dalje,

doprinoseći ubrzanom usponu čaja
do svakidašnje robe.

Danas je čaj drugo najkonzumiranije piće
na svetu, nakon vode

i od slatkastog turskog čaja rize

do slanog tibetanskog čaja sa maslacem,

skoro da postoji jednak broj
načina pripreme ovog pića

koliko ima i kultura na svetu.