Mnoga značenja Mikelanđelove statue Davida - Džejms Erl (James Earle)

Videti lekciju u celosti na: http://ed.ted.com/lessons/the-many-meanings-of-michelangelo-s-statue-of-david-james-earle

Tipično imamo iskustva sa klasičnim delima umetnosti u muzeju, gde su lišena prvobitnog konteksta, ali ta mirna postavka može pogrešno predstavljati burnu istoriju. Uzmite Mikelanđelovu statuu Davida: osmišljena kao religijski simbol, prisvojena kao politički amblem i potom ikonizovana zbog svoje estetske lepote. Džejms Erl nas šeta stazom ove skulpture, da bi pokazao kako umetnost vremenom stiče slojeve značenja.

Kada razmišljamo
o klasičnim umetničkim delima,

najčešća sredina
u kojoj ih zamišljamo jeste muzej.

Ali često zaboravljamo
da veliki deo ove umetnosti

nije stvoren
sa muzejskom postavkom na umu.

Šta se dešava sa umetničkim delom

kada je izdvojeno iz svog
prvobitno namenjenog konteksta?

Uzmite primer
Mikelanđelove statue Davida,

koja opisuje dečaka heroja
koji je ubio ogromnog Filisteja, Golijata,

naoružan samo svojom hrabrošću
i praćkom.

Kada je Mikelanđelo počeo da oblikuje
blok čistog belog mermera

da bi preneo ovu poznatu biblijsku priču,

grad Firenca je nameravao
da postavi gotovo delo

na vrhu svoje velike katedrale.

Ne samo da bi ova statua
visoka preko 5 metara

bila lako vidljiva na ovoj visini,

već bi njeno postavljanje
uz 11 drugih statua

heroja Starog zaveta
koji se uzdižu pred posmatračima

imalo snažan religijski značaj,

primoravajući posmatrača
da zuri ka nebesima u strahopoštovanju.

Ali do trenutka kada je Mikelanđelo
završio delo, 1504. godine,

planovi za ostale statue su propali,

i grad je shvatio da bi
podizanje tako velike skulpture na krov

bilo teže nego što su mislili.

Osim toga, statua je bila
tako puna detalja i životvorna,

sve to istaknutih vena na Davidovoj ruci

i odlučnosti na njegovom licu,

da se činilo da je šteta
sakriti ga tako daleko od posmatrača.

Veće političara i umetnika

sastalo se da bi odlučilo
o novoj lokaciji za statuu.

Naposletku su izglasali da je postave
ispred Palate dela Sinjoria,

gradske skupštine
i doma nove republikanske vlade.

Ova nova lokacija
je promenila značenje statue.

Porodica Mediči,
koja je generacijama vladala gradom

svojom kontrolom bankarstva,
nedavno je bila prognana,

a Firenca je sada
videla sebe kao slobodan grad,

sa svih strana pod pretnjom
bogatih i moćnih protivnika.

David, sada simbol herojskog otpora
naspram nadmoćnih izgleda,

postavljen je
sa svojim intenzivnim zurenjem,

sada pogledom strogog upozorenja,
fokusiran direktno prema Rimu,

domu kardinala Đovanija de Medičija.

Mada sama statua nije bila izmenjena,

njeno postavljanje je promenilo
skoro svaki njen aspekt

od religijskog ka političkom značaju.

Iako kopija Davida
još uvek postoji kod Palate,

originalna statua
je premeštena 1873. godine

u Galeriju Akademija,
gde je ostala do danas.

U urednom, tihom ambijentu muzeja,

pokraj brojnih poluzavršenih
Mikelanđelovih skulptura,

otvorena religijska
i politička tumačenja otpadaju,

ustupajući mesto nezavisnom razmatranju

Mikelanđelove umetničke
i tehničke veštine.

Ali čak i ovde,
pronicljiv posmatrač može primetiti

da Davidova glava i ruka
deluju neproporcionalno veliko,

podsetnik da je bilo predviđeno
da budu posmatrane odozdo.

Dakle, ne samo da
kontekst menja značenje

i tumačenje umetničkog dela
kroz njegovu istoriju,

ponekad može da učini
da ta se istorija ponovo pojavi

na najneočekivanije načine.