Return to Video

Unutar životinjskih umova - Brajan B. Rasmusen (Bryan B Rasmussen)

  • 0:06 - 0:10
    Vaš pas voli da se sklupča na kauču,
    ali to volite i vi,
  • 0:10 - 0:14
    pa ga oterate
    i smestite se za ugodno veče.
  • 0:14 - 0:16
    Ipak, vi ste ljudsko biće u kući.
  • 0:16 - 0:19
    Vi ste inteligentno biće,
    ne prosto instinktivno biće.
  • 0:19 - 0:23
    Možete da planirate i sanjate i, avaj -
  • 0:23 - 0:26
    Da li vas je vaš pas upravo nadmudrio
    i srećan je zbog toga?
  • 0:26 - 0:28
    Ili je prosto sledio svoje instinkte?
  • 0:28 - 0:30
    Da li tu uopšte postoji razlika?
  • 0:30 - 0:32
    O čemu razmišlja?
  • 0:32 - 0:34
    Pa, zavisi šta podrazumevamo
    pod "razmišljanjem"
  • 0:34 - 0:38
    i kakve kriterijume koristimo
    da bi to procenili.
  • 0:38 - 0:42
    I Aristotel i Dekart su koristili
    kriterijum instinkta i inteligencije
  • 0:42 - 0:45
    kako bi odvojili životinje od ljudi.
  • 0:45 - 0:48
    Aristotel je verovao
    da ljudi poseduju razum,
  • 0:48 - 0:50
    dok su životinje jedino u stanju da prate
  • 0:50 - 0:53
    surove instinkte za
    preživljavanje i reprodukciju.
  • 0:53 - 0:55
    Skoro 2000 godina kasnije,
  • 0:55 - 1:00
    Dekart je izneo
    ekstremniju verziju te ideje,
  • 1:00 - 1:04
    tvrdeći da se životinje,
    koje vode instinkti, ne razlikuju
  • 1:04 - 1:09
    od robota koji mehanički reaguju
    na nadražaje iz okoline.
  • 1:09 - 1:13
    Ali saglasnost protiv životinjske
    inteligencije počela je da se raspliće
  • 1:13 - 1:16
    s Darvinovom teorijom evolucije.
  • 1:16 - 1:21
    Darvin je pretpostavio da inteligencija
    može da evoluira iz prostijih instinkta.
  • 1:21 - 1:26
    Posmatrao je kišne gliste dok odlučuju
    kako da vuku lišće nepravilnog oblika
  • 1:26 - 1:27
    u svoja skrovišta
  • 1:27 - 1:33
    i sinulo mu je kako ljudi mogu
    da na sličan način reše slične probleme.
  • 1:33 - 1:37
    A ako, kako je on smatrao, ljudi
    potiču od jednostavnijih bića,
  • 1:37 - 1:42
    onda se možda naši umovi nalaze
    daleko na kraju spektra,
  • 1:42 - 1:47
    razlikujući se od životinjskih u stepenu,
    ne po prirodi.
  • 1:47 - 1:51
    Skorašnji ekspermenti koji otkrivaju da
    mnoge vrste mogu da reše složene probleme,
  • 1:51 - 1:54
    potvrđuju Darvinovu početnu pretpostavku.
  • 1:54 - 1:57
    Slonovi koriste predmete
    kako bi dosegli mesta van domašaja.
  • 1:57 - 1:59
    Vrane prave sopstvene alate
  • 1:59 - 2:03
    i znaju da koriste posude za vodu
    kako bi stigle do nagrade.
  • 2:03 - 2:07
    Hobotnice nauče da otvaraju tegle
    nakon što posmatraju druge kako to rade,
  • 2:07 - 2:10
    pa čak mogu da se sete postupka
    mesecima kasnije.
  • 2:10 - 2:13
    Takvi zadaci uključuju razmatranje
    aspekata problema
  • 2:13 - 2:19
    odvojeno od trenutne situacije
    i pamćenje strategije za kasnije potrebe.
  • 2:19 - 2:22
    Ipak, iako životinje mogu
    da reše složene probleme,
  • 2:22 - 2:26
    kako znamo o čemu,
    i da li uopšte razmišljaju?
  • 2:26 - 2:30
    Bihevioristi, poput Pavlova
    i Torndajka, tvrde
  • 2:30 - 2:32
    da životinje koje izgledaju
    kao da razmišljaju
  • 2:32 - 2:36
    obično samo reaguju na nagradu ili kaznu.
  • 2:36 - 2:38
    Ovo je bio slučaj s Pametnim Hansom,
  • 2:38 - 2:43
    konjem s čudesnom moći
    tapkanja rešenja matematičkih problema.
  • 2:43 - 2:47
    Ali se ispostavilo da Hans
    nije naročito dobar iz matematike,
  • 2:47 - 2:52
    već je čitao dreserove
    nesvesne, suptilne neverbalne znake
  • 2:52 - 2:55
    kada da prestane s tapkanjem.
  • 2:55 - 2:59
    Dakle, Hans nije znao da broji,
    ali da li to znači da nije razmišljao?
  • 2:59 - 3:02
    Konačno, mogao je da tumači
    istančane društvene poruke,
  • 3:02 - 3:06
    osobina koju deli s velikim brojem
    drugih neljudskih životinja.
  • 3:06 - 3:10
    Slonovi prepoznaju jedni druge
    nakon godina razdvojenosti,
  • 3:10 - 3:13
    čak se čini da oplakuju svoje mrtve.
  • 3:13 - 3:16
    Pčele komuniciraju
    koristeći se posebnim krivudavim plesom
  • 3:16 - 3:21
    kako bi nagovestile drugim pčelama
    lokaciju i kvalitet izvora hrane.
  • 3:21 - 3:25
    Šimpanze učestvuju
    u složenim spletkarenjima,
  • 3:25 - 3:30
    nagoveštavajući nam da, ne samo da misle,
    već da razumeju da i drugi misle.
  • 3:30 - 3:32
    A tu je i sivi papagaj Aleks,
  • 3:32 - 3:34
    znao je da koristi jezik ljudi
  • 3:34 - 3:37
    kako bi razlikovao boje
    i oblike udaljenih predmeta,
  • 3:37 - 3:43
    čak je i razumeo apstraktne koncepte,
    poput manjeg i višeg.
  • 3:43 - 3:45
    To poprilično zvuči kao inteligencija,
  • 3:45 - 3:48
    a ne samo rad bezumne mašine.
  • 3:48 - 3:52
    Ali dok neljudske životinje mogu da
    rešavaju probleme, pa i da komuniciraju,
  • 3:52 - 3:56
    za ljude razmišljanje
    takođe podrazumeva svest,
  • 3:56 - 4:01
    mogućnost sagledavanja naših dela,
    a ne samo njihovo izvođenje.
  • 4:01 - 4:04
    Do sada nam
    nijedno istraživanje nije otkrilo
  • 4:04 - 4:06
    da li to što poseduje inteligenciju
    da nas nadmudri
  • 4:06 - 4:11
    znači i da je naš pas
    zadovoljan zbog toga.
  • 4:11 - 4:15
    Mi bismo zaista želeli da znamo
    kakav je osećaj biti pas
  • 4:15 - 4:16
    ili hobotnica
  • 4:16 - 4:18
    ili vrana?
  • 4:18 - 4:21
    Kognitivni filozofi ovo nazivaju
    teškim problemom
  • 4:21 - 4:24
    jer, dok vi i ja možemo da prenesemo
    kakav je osećaj biti čovek,
  • 4:24 - 4:26
    niko ne govori konjski.
  • 4:26 - 4:28
    Čak ni papagaj koji govori, poput Aleksa,
  • 4:28 - 4:33
    nije u stanju da nam kaže
    šta misli o bojama koje imenuje.
  • 4:33 - 4:35
    I šta ako svest
    dolazi u različitim oblicima?
  • 4:35 - 4:39
    Da li bismo uopšte prepoznali
    svest kod pčela?
  • 4:39 - 4:44
    Shodno tome, kako možemo uistinu znati
    da drugi ljudi imaju svest?
  • 4:44 - 4:47
    Možda su prosto
    sasvim funkcionalni zombiji.
  • 4:47 - 4:51
    Kako bilo, životinjski umovi i dalje
    testiraju granice našeg razumevanja
  • 4:51 - 4:57
    i to kako ih zamišljamo može da otkrije
    više o našim umovima nego njihovim.
Title:
Unutar životinjskih umova - Brajan B. Rasmusen (Bryan B Rasmussen)
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/inside-the-minds-of-animals-bryan-b-rasmussen

Da li životinje razmišljaju? To pitanje je hiljadama godina intrigiralo naučnike, podstičući ih da smišljaju različite metode i kriterijume za merenje inteligencije kod životinja. Brajan B. Rasmusen nas vodi kroz ovo kontroverzno pitanje, pokazujući nam kako ocenjivanje inteligencije često više govori o tome kako ljudi misle nego o bilo čemu drugom.

Lekcija: Brajan B. Rasmusen, animacija: Majk Šel.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
05:13

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.