Da li bismo zaista mogli živeti na Marsu? - Meri Forotan (Mari Foroutan)

Pogledajte celu lekciju: https://ed.ted.com/lessons/could-we-actually-live-on-mars-mari-foroutan#watch

Ovih dana se puno priča o tome kada i kako bismo mogli da se preselimo na Mars, ali kako bi zaista izgledao život tamo? Meri Forotan detaljno prikazuje one osobine Marsa koje su neverovatno slične osobinama Zemlje, kao i one koje se mogu naći samo na crvenoj planeti.

Lekciju pripremila: Meri Forotan; animacija: Nik Hildič.

Znači, razmišljate da se
preselite na Mars.

Da li ste izabrali mesto za svoj novi dom?

Ne? Pa, ovde sam da vam pomognem.

Krenimo od početka.

Evo nekih stvari koje treba
da ponesete na Crvenu planetu:

visoka tolerancija na hladnoću,
usamljenost i radijaciju,

doživotne zalihe
vazduha za disanje i hrane,

svemirski brod u vrednosti
od nekoliko milijardi dolara,

želju da pobegnete od svega

i vodu.

Voda će vam definitivno trebati.

Pa, kakvu vrstu nekretnine tražite?

Šta kažete na vilu u Noktisu Labirintusu
koji je nalik na lavirint?

Pribežište u Krateru srećnog lika?

Tvrđavu na Mesi Lice?

Pogled na okean?

Uh, loše vesti vezane za ovo poslednje.

Zakasnili ste oko 4 milijardi godina.

Prilično smo sigurni da je
Mars imao okeane, jezera, reke -

ceo paket,

ali vremenom se skoro sve to
smrznulo ispod površine,

ili isparilo u svemir.

Ipak, verovatno postoji
nešto vode zarobljene

ispod ledenih kapa od ugljen dioksida
koje se periodično šire i skupljaju.

Pa, kako bi Mars izgledao danas
da ima vode na površini?

To, naravno, zavisi od toga
o kolikoj količini vode pričamo,

ali možda bi ličio na nešto poput ovog.

Relativno ravna severna hemisfera je
ispod prosečnog nivoa,

pa bi postala ogroman okean,

dok bi južna hemisfera
koja je prenatrpana kraterima

uglavnom ostala iznad nivoa mora i suva.

Ta razlika između hemisfera
je malo bizarna,

a ne znamo zbog čega je to tako.

Južna polovina je verovatno
mnogo starija,

sudeći po osobinama
kao što je broj kratera,

kao i dokazima povećane
vulkanske aktivnosti na severu.

Okej, ko zna?

Možda će jednoga dana
Mars opet imati okean,

ali za sada u suštini imamo
jednu ogromnu prašnjavu pustinju.

U stvari, slična je pustinjama na Zemlji
u tolikoj meri

da smo mogli da saznamo mnogo
o Marsu na našoj izvornoj planeti.

Na primer, peščane dine na Marsu
formiraju se i ponašaju

slično našim peščanim dinama,

iako marsovske verzije
često porastu dva puta više

zahvaljujući gravitaciji
čija jačina iznosi

oko trećinu jačine naše gravitacije.

Mars ima i neke osobine
koje nećete sresti na Zemlji,

kao što su TAR-ovi, peščane dine
bez vrhova visoke i do 15 metara,

čije formiranje tek treba da shvatimo.

Verovatno se pitate:

„Šta dobijate kada ukombinujete
pustinju širom planete

sa atmosferom koja, kao i naša,

podleže razlikama u pritisku
koje stvaraju vetrovi - peščanim olujama?”

To bi bile naše glavne
vremenske neprilike na Crvenoj planeti.

One igraju veoma važnu ulogu
u tome što je planeta crvena,

kroz širenje zarđalih čestica gvožđa
površinom i vazduhom.

Zahvaljujući slaboj gravitaciji
i nedostatku vlage,

ove peščane oluje mogu
trajati mesecima i pokriti celu planetu.

Tako, možda ćete poželeti
da izgradite svoj dom što više.

Ne tražite dalje.

Ovo je Olimpus Mons, najveći vulkan
u Sunčevom sistemu.

Čak i da Mars ima atmosferu
koja dozvoljava disanje,

otkrili biste da pogled sa vrha
na visini od 25 kilometara oduzima dah.

Možda vam se vulkani ne sviđaju?

Šta onda kažete na Vales Marineris,
najveći kanjon u Sunčevom sistemu?

Toliko je širok da je,
gledajući sa jedne strane,

suprotni kraj iza linije horizonta.

Ipak, ulovili biste spektakularne
plave zalaske sunca

na obično crvenom nebu,

koje dobija svoju boju od prašine
koja upija većinu plave boje,

kao i od načina na koji atmosfera
rasejava Sunčevu svetlost.

Raspoloženi ste, znatiželjni,
ili samo tražite priliku?

Onda prestanite da odugovlačite
i napravite korak ka Marsu još danas.

Mars: crveniji nego ikada.