Ричард Велер (Richard Weller): Може ли сунце да буде добро за ваше срце?
-
0:00 - 0:03Пре него што сам постао дерматолог,
-
0:03 - 0:05започео сам као лекар опште праксе,
-
0:05 - 0:08као и већина дерматолога у Британији.
-
0:08 - 0:10На крају сам отишао у Аустралију,
-
0:10 - 0:11пре око 20 година.
-
0:11 - 0:14Када одете у Аустралију сазнајете да
-
0:14 - 0:16су Аустралијанци веома
такмичарски настројени. -
0:16 - 0:18И да нису великодушни када побеђују.
-
0:18 - 0:20И да се то дешава много пута:
-
0:20 - 0:23"Ви, дошљаци, ви не можете
да играте крикет, рагби". -
0:23 - 0:25То сам могао да прихватим.
-
0:25 - 0:27Али пређимо на посао -
-
0:27 - 0:30ми имамо сваке недеље
тзв. часописни клуб, -
0:30 - 0:32у коме седите са осталим лекарима
-
0:32 - 0:34да би проучавали научни чланак
-
0:34 - 0:36из медицине.
-
0:36 - 0:39И после прве недеље, тема је била
кардиоваскуларни морталитет, -
0:39 - 0:43сувопарна - колико људи умире
од болести срца, -
0:43 - 0:44колике су стопе смртности,
-
0:44 - 0:46они су се такмичили у овоме:
-
0:46 - 0:49"Ви, дођоши, ваше стопе срчаних
обољења су шокантне," -
0:49 - 0:51и наравно, били су у праву.
-
0:51 - 0:55Аустралијанци имају приближно трећину
мање срчаних обољења него ми - -
0:55 - 0:59мање смртних случајева од срчаних напада,
срчаних попуштања, мање можданих удара - -
0:59 - 1:01уопштено речено,
здравија су дружина. -
1:01 - 1:03Наравно, рекли су да је то због
-
1:03 - 1:05њихових високих моралних начела,
њиховог вежбања, -
1:05 - 1:09зато што су они Аустралијанци, а ми смо
укоровљени дошљаци, и тако даље. -
1:09 - 1:14Но, није само у Аустралији здравље
боље него у Британији. -
1:14 - 1:17У Британији, постоји градијент здравља -
-
1:17 - 1:19тзв. стандардизована стопа морталитета,
-
1:19 - 1:21односно, колике су ваше шансе да умрете.
-
1:21 - 1:25Ово је према подацима од пре око 20 година,
-
1:25 - 1:26али је истина и данас.
-
1:26 - 1:29Ако упоредимо стопе умирања
50 степени северно -
1:29 - 1:31то је jуг, то је Лондон и друга места
-
1:31 - 1:35по географској ширини, и 55 степени -
-
1:35 - 1:37лоша вест је да је ту Глазгов.
-
1:37 - 1:40Ја сам из Единбурга. Још гора вест је
да је ту чак и Единбург. -
1:40 - 1:44(Смех)
-
1:44 - 1:48Шта придоноси овом страшном простору
-
1:48 - 1:50међу нама овде горе у јужној Шкотској
-
1:50 - 1:51и на југу?
-
1:51 - 1:52Знамо о пушењу,
-
1:52 - 1:55прженим Марс чоколадама, чипсу -
глазговској исхрани. -
1:55 - 1:56Све те ствари.
-
1:56 - 1:59Међутим, овај графикон већ садржи
-
1:59 - 2:01све те познате факторе ризика.
-
2:01 - 2:05То је после узимања у обзир пушења,
припадности друштвеној класи, исхране, -
2:05 - 2:07и свих осталих познатих фактора ризика.
-
2:07 - 2:09Но, и даље нам недостаје разлог
-
2:09 - 2:13повећаног умирања
што даље идете ка северу. -
2:13 - 2:15Наравно, улази сунчева светлост у игру
-
2:15 - 2:18и витамин Д о којем је много
писано у штампи, -
2:18 - 2:20због чега су многи људи били забринути.
-
2:20 - 2:24Витамин Д нам је потребан. Сада се захтева
да га деца имају у одређеној количини. -
2:24 - 2:26Моја бака је одрасла у Глазгову,
-
2:26 - 2:29у давним годинама 1920-30,
када је рахитис био прави проблем -
2:29 - 2:32и када је рибље уље уведено.
-
2:32 - 2:36То је заиста спречило рахитис који
је био уобичајен у овом граду. -
2:36 - 2:39Мене је моја бака хранила рибљим уљем
док сам био дете. -
2:39 - 2:42Сећам се - нико не заборавља
рибље уље. -
2:42 - 2:47Али једна асоцијација: што је већи
ниво витамина Д у крви, -
2:47 - 2:51мање је срчаних болести,
мање је рака. -
2:51 - 2:54Изгледа да постоји доста података о
томе да је витамин Д веома добар за вас, -
2:54 - 2:57и јесте, за спречавање рахитиса
и тако даље. -
2:57 - 2:59Али ако дајете људима додатке витамина Д,
-
2:59 - 3:03не мењате ту високу стопу
срчаних обољења -
3:03 - 3:07и доказни материјал да он спречава
рак још није велик. -
3:07 - 3:11Хоћу да кажем да витамин Д
није једина прича, -
3:11 - 3:15није једини разлог који утиче на
спречавање болести срца. -
3:15 - 3:19Мислим да висок ниво витамина Д
означава изложеност сунцу, -
3:19 - 3:22а изложеност сунцу, у методама
које ћу показати, -
3:22 - 3:25је добра за болести срца.
-
3:25 - 3:27У сваком случају, ја сам се вратио
из Аустралије, -
3:27 - 3:30и поред очигледних ризика по моје здравље,
преселио сам се у Абердин. -
3:30 - 3:33(Смех)
-
3:33 - 3:36У Абердину сам започео своју
дерматолошку обуку. -
3:36 - 3:38Заинтересовао сам се
и за истраживачки рад, -
3:38 - 3:41посебно за супстанцу азот-оксида (NO).
-
3:41 - 3:42Ова три момка овде,
-
3:42 - 3:44Ферчгот, Игнаро и Мурад,
-
3:44 - 3:47добили су Нобелову награду
за медицину још 1998. -
3:47 - 3:49Они су први описали
-
3:49 - 3:53овај нови хемијски трансмитер азот- оксид.
-
3:53 - 3:56Азот- оксид шири крвне судове,
-
3:56 - 3:58и тиме снижава ваш крвни притисак.
-
3:58 - 4:02Такође шири коронарне артерије,
па спречава ангину пекторис. -
4:02 - 4:03Значајно у вези са тим је
-
4:03 - 4:07да када смо раније размишљали
о хемијским гласницима у телу, -
4:07 - 4:10мислили смо на компликоване ствари
попут естрогена и инсулина, -
4:10 - 4:12или неуротрансмитера.
-
4:12 - 4:15Веома сложени процеси с врло
сложеним хемикалијама -
4:15 - 4:18које се уклапају у врло сложене рецепторе.
-
4:18 - 4:20А овде је невероватно једноставан молекул,
-
4:20 - 4:23азот и кисеоник који се држе заједно,
-
4:23 - 4:28а ипак су од огромног значаја за [нејасно]
наш низак крвни притисак, -
4:28 - 4:30за неуротрансмисије, за много,
много ствари, -
4:30 - 4:34а посебно за здравље
кардиоваскуларног система. -
4:34 - 4:37И почео сам да се бавим истраживањем
и нашли смо, на наше одушевљење, -
4:37 - 4:40да кожа производи азот- оксид.
-
4:40 - 4:43Дакле, NO није само у
кардиоваскуларном систему. -
4:43 - 4:45Он настаје у кожи.
-
4:45 - 4:46Пошто сам то открио и објавио,
-
4:46 - 4:48помислио сам, добро,
а шта он ради? -
4:48 - 4:50Како имамо низак крвни притисак у кожи?
-
4:50 - 4:52То није срце. Шта сад да радите?
-
4:52 - 4:56Отишао сам у Америку, као и многи људи
који хоће да се баве истраживачким радом, -
4:56 - 5:00и провео сам неколико година у Питсбургу.
Ово је Питсбург. -
5:00 - 5:02Инересовали су ме ови стварно
сложени системи. -
5:02 - 5:06Мислили смо да можда азот- оксид
утиче на одумирање ћелија, -
5:06 - 5:09и како ћелије преживе и на њихову
отпорност на друге ствари. -
5:09 - 5:12И прво сам почео с културом ћелија,
узгајањем ћелија, -
5:12 - 5:14а онда сам користио нокаут мишеве -
-
5:14 - 5:16Мишеве који нису могли да створе ген.
-
5:16 - 5:21Разрадили смо механизам, где је
NO помагао ћелијама да преживе. -
5:21 - 5:24А онда сам се вратио у Единбург.
-
5:24 - 5:27У Единбургу је експериментална животиња
коју користимо студент медицине. -
5:27 - 5:29То је врста близу људској,
-
5:29 - 5:31с неколико предности
у односу на мишеве: -
5:31 - 5:35Бесплатни су, не треба их бријати,
сами се хране, -
5:35 - 5:37и нико не упада у вашу
канцеларију с речима: -
5:37 - 5:39"Спаси лабораторијског медицинског
студента." -
5:39 - 5:42Дакле, они су заиста идеалан модел.
-
5:42 - 5:44Међутим, открили смо да не можемо
-
5:44 - 5:49да репродукујемо у човеку
податке које смо показали на мишевима. -
5:49 - 5:52Изгледало је да не можемо да
искључимо производњу -
5:52 - 5:55азотног оксида у кожи људи.
-
5:55 - 5:58Ставили смо креме које су блокирале
ензим који га је створио, -
5:58 - 6:02убризгавали смо ствари. Нисмо могли да
искључимо азотни оксид. -
6:02 - 6:06После две или три године,
испоставило се да је томе разлог -
6:06 - 6:10што у кожи имамо огромне залихе
-
6:10 - 6:13не азотног оксида, јер је то гас,
-
6:13 - 6:16и када се пусти - (Пуф!) -
за неколико секунди нестане, -
6:16 - 6:19али може бити претворен у ове
облике азотног оксида - -
6:19 - 6:23нитрате, NO3;
нитрите, NO2; нитросотиоле. -
6:23 - 6:24Ови су стабилнији,
-
6:24 - 6:28и ваша кожа има
заиста велике залихе NO. -
6:28 - 6:31А онда смо помислили, да ли
те велике залихе, -
6:31 - 6:35сунчева светлост може да активира
-
6:35 - 6:36и да их ослободи из коже,
-
6:36 - 6:40у којој су залихе око 10 пута веће
од оне у крвотоку. -
6:40 - 6:43Може ли сунце да пошаље
те залихе у крвоток, -
6:43 - 6:48и да тамо у крвотоку уради добре ствари
за ваш кардиоваскуларни систем? -
6:48 - 6:50Ја сам експериментални дерматолог,
-
6:50 - 6:52па смо кренули од замисли
-
6:52 - 6:55да морамо своје експерименталне
животиње да изложимо сунцу. -
6:55 - 6:59И зато смо узели гомилу волонтера
-
6:59 - 7:02и изложили их
ултраљубичастој светлости. -
7:02 - 7:04То су сунчане лампе.
-
7:04 - 7:06При томе смо посебну пажњу
обратили на то -
7:06 - 7:09да је витамин Д створен помоћу
ултраљубичастих Б зрака -
7:09 - 7:13и желели смо да одвојимо нашу
причу од приче витамина Д. -
7:13 - 7:17Зато смо користили ултраљубичасте зраке А,
који не стварају витамин Д. -
7:17 - 7:19Када смо ставили људе под лампу
-
7:19 - 7:25у трајању које одговара 30-минутном
летњем сунцу у Единбургу, -
7:25 - 7:27добили смо пораст
-
7:27 - 7:29у циркулацији азотног оксида.
-
7:29 - 7:32Зато смо ставили пацијенте под УВ зраке,
-
7:32 - 7:34и њихови нивои NO су се повећали,
-
7:34 - 7:36а њихов крвни притисак је опао.
-
7:36 - 7:39Не много, на индивидуалном нивоу,
-
7:39 - 7:41али довољно на нивоу популације
-
7:41 - 7:45да се помакну стопе срчаних обољења
у целој популацији. -
7:45 - 7:47А када смо их обасјавали УВ светлошћу,
-
7:47 - 7:51или када смо их загревали до
нивоа до којих су их и лампе, -
7:51 - 7:54а да у ствари нисмо зрацима допрли до саме
коже, то се није догодило. -
7:54 - 7:58Зато то изгледа да је карактеристика
УВ зрака који падају директно на кожу. -
7:58 - 8:00Ми још увек прикупљамо податке.
-
8:00 - 8:01Неколико добрих ствари овде:
-
8:01 - 8:05то се показало израженије код
старијих људи. -
8:05 - 8:06Нисам сигуран тачно колико.
-
8:06 - 8:08Једна од учесница је била моја ташта
-
8:08 - 8:11и јасно, не знам колико има година,
-
8:11 - 8:14али свакако се код људи старијих
од моје супруге -
8:14 - 8:17показало да је учинак израженији.
-
8:17 - 8:19Друга ствар коју бих поменуо је
-
8:19 - 8:21да није било промена у витамину Д.
-
8:21 - 8:23Ово је одвојено од витамина Д.
-
8:23 - 8:24Дакле, витамин Д је добар за вас -
спречава рахитис, -
8:24 - 8:27спречава метаболизам калцијума,
важан је. -
8:27 - 8:30Али ово је одвојен механизам
од витамина Д. -
8:30 - 8:32Један од проблема у вези с крвним притиском
-
8:32 - 8:34је то да ваше тело чини све што може
-
8:34 - 8:35да очува ваш крвни притисак.
-
8:35 - 8:37Ако вам је нога одсечена и губите крв,
-
8:37 - 8:40ваше тело ће пооштрити мере,
повећаће број откуцаја срца, -
8:40 - 8:42и учинити све што може да
одржи ваш крвни притисак. -
8:42 - 8:45То је апсолутно основни
физиолошки принцип. -
8:45 - 8:47Следеће што смо урадили јесте
-
8:47 - 8:51да смо прешли на проматрање
проширивања крвних судова. -
8:51 - 8:52Па смо мерили - то је опет,
-
8:52 - 8:57можете приметити без репа, није космат,
студент медицине. -
8:57 - 9:00У руци можете измерити проток крви по томе
-
9:00 - 9:03колико набрекне услед дотока крви.
-
9:03 - 9:07Оно што смо показали
је да квази зрачењем - -
9:07 - 9:08то је дебела линија овде -
-
9:08 - 9:11значи кад руку угрејемо УВ обасјавањем
-
9:11 - 9:13и зраци не дотакну кожу,
јер је рука покривена, -
9:13 - 9:17нема промене у протоку крви,
у проширењу крвних судова, -
9:17 - 9:19али активним зрачењем,
-
9:19 - 9:23током УВ зрачења и за сат
времена после тога, -
9:23 - 9:25долази до проширења крвних судова.
-
9:25 - 9:27То је механизам којим сте снизили
крвни притисак, -
9:27 - 9:30јер сте проширили коронарне артерије
-
9:30 - 9:31и тиме омогућили доток крви до срца.
-
9:31 - 9:36Ево овде су и други подаци да УВ
- то је сунчева светлост - -
9:36 - 9:41благотворно делује на крвоток и
кардиоваскуларни систем. -
9:41 - 9:43Помислили смо да на неки начин
моделирамо - -
9:43 - 9:49различите количине УВ падају на различите
делове земље у различито доба године, -
9:49 - 9:53па можете да израчунате
те залихе азотног оксида - -
9:53 - 9:55нитрате, нитрите, нитросотиоле у кожи -
-
9:55 - 9:58који расцепљени ослобађају NO.
-
9:58 - 10:02Различите таласне дужине светлости имају
различите активности при томе. -
10:02 - 10:04Можете да погледате које таласне
дужине светлости то раде. -
10:04 - 10:08А можете и то - ако живите на екватору,
сунце допире равно преко главе, -
10:08 - 10:10и пролази кроз
веома танак слој атмосфере, -
10:10 - 10:13па је количина светлости
иста и зими и лети. -
10:13 - 10:15Ако живите овде горе,
-
10:15 - 10:18сунце лети допире прилично директно,
-
10:18 - 10:21али зими се пробија кроз огромне
количине атмосфере -
10:21 - 10:24и већи део УВ зрака се изгуби,
-
10:24 - 10:27па се спектар таласних дужина
које допиру до земље -
10:27 - 10:29мења од лета до зиме.
-
10:29 - 10:31Могли бисте да помножите ове податке
-
10:31 - 10:33с ослобођеним NO
-
10:33 - 10:36и могли бисте да израчунате
колико ће се азот-оксида -
10:36 - 10:39ослободити из коже и прећи у крвоток.
-
10:39 - 10:41Ако сте овде на екватору -
-
10:41 - 10:45то су ове две линије овде,
црвена линија и љубичаста линија - -
10:45 - 10:49количина азотног оксида који је ослобођен
јесте подручје испод кривуље, -
10:49 - 10:51то је подручје у овом овде простору.
-
10:51 - 10:54Ако сте на екватору
у децембру или јуну, -
10:54 - 10:57имате масу ослобођеног NO из коже.
-
10:57 - 10:59Вентура је у јужној Калифорнији.
-
10:59 - 11:02Лети бисте могли да будете и на екватору.
-
11:02 - 11:04То је одлично. Много је ослобођеног NO.
-
11:04 - 11:08Вентура у сред зиме, па,
још увек су пристојне количине. -
11:08 - 11:12Единбург лети, подручје испод
кривуље је прилично добро, -
11:12 - 11:16али Единбург зими, количина NO
која би могла да се ослободи -
11:16 - 11:20је скоро непостојећа,
малецке количине. -
11:20 - 11:21Па, шта ми мислимо?
-
11:21 - 11:23Ми још увек радимо на овој причи,
-
11:23 - 11:25још увек је развијамо,
и даље је проширујемо. -
11:25 - 11:27Сматрамо да је веома важна.
-
11:27 - 11:30Мислимо да можда утиче на многе
здравствене поделе у Британији на север и југ. -
11:30 - 11:32То је за нас значајно.
-
11:32 - 11:34Мислимо да кожа -
-
11:34 - 11:36знамо да кожа има веома велике залихе
-
11:36 - 11:39азотног оксида у виду ових
разних других облика. -
11:39 - 11:41Претпостављамо да их много
добијамо из хране, -
11:41 - 11:43зеленог лиснатог поврћа, цвекле,
зелене салате -
11:43 - 11:46које садрже доста тих азотних оксида за које
мислимо да одлазе у кожу. -
11:46 - 11:48Мислимо да се потом складиште у кожи,
-
11:48 - 11:51и мислимо да их
сунчева светлост ослобађа -
11:51 - 11:53и да генерално то има
благотворно дејство. -
11:53 - 11:56Ово је рад који је и даље у току,
али дерматолози - -
11:56 - 11:58мислим, ја сам дерматолог
-
11:58 - 12:00и мој свакодневни посао је да људима
говорим: "Имате рак коже, -
12:00 - 12:02прузрокован је сунцем,
не идите на сунце," -
12:02 - 12:05а заправо мислим
да је много важнија порука -
12:05 - 12:08да постоје како предности
тако и ризици од сунца. -
12:08 - 12:14Јесте, сунчева светлост је главни променљиви
фактор ризика за рак коже, -
12:14 - 12:17али је смртност од срчаних болести
стотину пута већа -
12:17 - 12:19од смртности од рака коже.
-
12:19 - 12:21И мислим да треба да будемо
више тога свесни -
12:21 - 12:23и да би требало да пронађемо меру
између користи и ризика, -
12:23 - 12:25колико је сунчева светлост безбедна,
-
12:25 - 12:29и како можемо да то финесирамо најбоље
за наше опште здравље? -
12:29 - 12:31Хвала вам пуно, заиста.
-
12:31 - 12:38(Аплауз)
- Title:
- Ричард Велер (Richard Weller): Може ли сунце да буде добро за ваше срце?
- Speaker:
- Richard Weller
- Description:
-
Наша тела добијају витамин Д помоћу сунца, али како дерматолог Ричард Велер каже, сунчева светлост може допринети још једној изненађујућој благодети. Нова истраживања његовог тима показују да је азот-оксид, хемијски трансмитер депонован у огромним залихама у кожи и да може бити ослобођен помоћу УВ светлости на велику добробит за крвни притисак и кардиоваскуларни систем. Шта то значи? То би могао да буде почетак објашњења зашто Шкотланђани више обољевају од Аустралијанаца...
- Video Language:
- English
- Team:
- closed TED
- Project:
- TEDTalks
- Duration:
- 12:59
Ivana Korom edited Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? | ||
Ivana Korom approved Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? | ||
Ivana Korom edited Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? | ||
Mile Živković accepted Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? | ||
Mile Živković edited Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? | ||
Mile Živković edited Serbian subtitles for Could the sun be good for your heart? |