Return to Video

Како се атоми везују - Џорџ Зејдан (George Zaidan) и Чарлс Мортон (Charles Morton)

  • 0:07 - 0:09
    Већина атома није сама,
  • 0:09 - 0:12
    него се везују једни за друге.
  • 0:12 - 0:14
    Везе се могу правити између
  • 0:14 - 0:15
    атома истог елемента
  • 0:15 - 0:17
    или атома различитих елемената.
  • 0:17 - 0:20
    Вероватно замишљате везивање
    као рат.
  • 0:20 - 0:22
    Ако је један атом врло јак,
  • 0:22 - 0:24
    онда он одвуче један
    или више електрона
  • 0:24 - 0:26
    од другог атома.
  • 0:26 - 0:29
    Из тога настану
    један негативно
  • 0:29 - 0:31
    и други позитивно
    наелектрисан јон.
  • 0:31 - 0:34
    Привлачност између
    супротних наелектрисања
  • 0:34 - 0:36
    зове се јонска веза.
  • 0:36 - 0:37
    Tа врста дељења је
  • 0:37 - 0:40
    као да своју играчку дате некоме
  • 0:40 - 0:42
    и никад вам је не врате.
  • 0:43 - 0:45
    Кухињска со - натријум хлорид,
  • 0:45 - 0:48
    изграђена је управо
    од јонских веза.
  • 0:48 - 0:50
    Сваки атом натријума
    даје по један електрон
  • 0:50 - 0:52
    сваком атому хлора,
  • 0:52 - 0:53
    формирају се јони,
  • 0:53 - 0:55
    и праве тродимензионалну раван
  • 0:55 - 0:58
    која се зове решетка
  • 0:58 - 0:59
    у којој се сваки јон натријума
  • 0:59 - 1:02
    везује за шест јона хлора,
  • 1:02 - 1:03
    и сваки јон хлора
  • 1:03 - 1:06
    за шест јона натријума.
  • 1:06 - 1:07
    Атом хлора атому натријума
  • 1:07 - 1:10
    никада не врати електроне.
  • 1:11 - 1:14
    То давање не мора увек
    да изгледа тако.
  • 1:14 - 1:17
    Ако атом не преплави други
    у потпуности,
  • 1:17 - 1:19
    онда они деле своје електроне.
  • 1:19 - 1:21
    Као кад свако на забаву
  • 1:21 - 1:23
    донесе неку храну и онда
  • 1:23 - 1:26
    сви то све поделе.
  • 1:26 - 1:27
    Оба атома привлаче
    заједнички електрони
  • 1:27 - 1:29
    између њих
  • 1:29 - 1:32
    и ова привлачна сила
    зове се ковалентна веза.
  • 1:32 - 1:34
    Протеини и ДНК у нашим телима,
  • 1:34 - 1:35
    на пример,
  • 1:35 - 1:38
    везани су у великој мери
    ковалентним везама.
  • 1:38 - 1:39
    Неки атоми се везују
    ковалентном везом
  • 1:39 - 1:41
    само са једним другим атомом,
  • 1:41 - 1:43
    а неки са више њих.
  • 1:43 - 1:44
    Број других атома
  • 1:44 - 1:46
    с којима се атом може везати
  • 1:46 - 1:49
    зависи од распореда електрона.
  • 1:49 - 1:52
    Како су електрони распоређени?
  • 1:52 - 1:54
    Сваки атом чистог, невезаног елемента
  • 1:54 - 1:55
    је неутралан - не носи наелектрисање,
  • 1:55 - 1:57
    зато што има исти број
  • 1:57 - 1:58
    протона у језгру
  • 1:58 - 2:01
    и електрона у омотачу.
  • 2:01 - 2:04
    Не ступају сви електрони у везе.
  • 2:04 - 2:06
    Само најудаљенији електрони,
  • 2:06 - 2:09
    они чије се орбите налазе
    најдаље од језгра,
  • 2:09 - 2:10
    који имају највише енергије,
  • 2:10 - 2:13
    само они учествују у везивању.
  • 2:13 - 2:16
    Исто се дешава
    и код јонске везе.
  • 2:16 - 2:17
    Сећате се натријум хлорида?
  • 2:17 - 2:19
    Електрон који натријум отпусти
  • 2:19 - 2:22
    је онај који је на највећој
    удаљености од језгра,
  • 2:22 - 2:23
    и орбита тог електрона
  • 2:23 - 2:25
    који пређе у атом хлора
  • 2:25 - 2:28
    такође је најудаљенија од језгра.
  • 2:28 - 2:30
    Вратимо се ковалентној вези.
  • 2:30 - 2:32
    Угљеник има четири електрона
  • 2:32 - 2:33
    која могу да ступе у везу,
  • 2:33 - 2:34
    азот има три,
  • 2:34 - 2:35
    кисеоник два.
  • 2:35 - 2:37
    Угљеник ће највероватније
    формирати четири везе,
  • 2:37 - 2:38
    азот три,
  • 2:38 - 2:40
    а кисеоник две.
  • 2:40 - 2:41
    Водоник има само један електрон,
  • 2:41 - 2:43
    тако да може да формира
    само једну везу.
  • 2:43 - 2:45
    У посебним случајевима,
  • 2:45 - 2:46
    атоми могу да формирају
  • 2:46 - 2:48
    више веза него што бисте очекивали,
  • 2:48 - 2:50
    али им је за то потребан
    врло јак разлог,
  • 2:50 - 2:52
    или ће све отићи у парампарчад.
  • 2:52 - 2:53
    Групе атома
  • 2:53 - 2:55
    које деле електроне
    ковалентном везом
  • 2:55 - 2:57
    зову се молекули.
  • 2:58 - 2:59
    Они могу бити мали.
  • 2:59 - 3:01
    Нпр., сваки молекул
    гаса кисеоника
  • 3:01 - 3:03
    сачињен је
    од два атома кисеоника
  • 3:03 - 3:05
    везаних међусобно.
  • 3:05 - 3:06
    А могу бити и врло велики.
  • 3:06 - 3:09
    Људски хромозом 13
    има само два молекула,
  • 3:09 - 3:13
    али сваки има више од
    37 милијарди атома.
  • 3:13 - 3:14
    А такво суседство,
  • 3:14 - 3:15
    такав град атома,
  • 3:15 - 3:18
    на окупу држи
    обична хемијска веза.
Title:
Како се атоми везују - Џорџ Зејдан (George Zaidan) и Чарлс Мортон (Charles Morton)
Description:

Погледајте целу лекцију на: http://ed.ted.com/lessons/how-atoms-bond-george-zaidan-and-charles-morton

Атоми (могу да) се везују стално - тако настају молекули. Понекад у атомској вучи конопца један атом одвуче електроне другог атома, створивши тиме јонску везу. Атоми могу и да играју фер, тако што електроне деле у ковалентној вези. Од простог кисеоника до сложеног људског хромозома 13, Џорџ Зејдан и Чарлс Мортон раскидају хемијске везе.

Аутори лекције: Џорџ Зејдан и Чарлс Мортон, анимација: Биван Линч (Bevan Lynch).
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
03:34

Serbian subtitles

Revisions Compare revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.