Већина атома није сама,

него се везују једни за друге.

Везе се могу правити између

атома истог елемента

или атома различитих елемената.

Вероватно замишљате везивање
као рат.

Ако је један атом врло јак,

онда он одвуче један
или више електрона

од другог атома.

Из тога настану
један негативно

и други позитивно
наелектрисан јон.

Привлачност између
супротних наелектрисања

зове се јонска веза.

Tа врста дељења је

као да своју играчку дате некоме

и никад вам је не врате.

Кухињска со - натријум хлорид,

изграђена је управо
од јонских веза.

Сваки атом натријума
даје по један електрон

сваком атому хлора,

формирају се јони,

и праве тродимензионалну раван

која се зове решетка

у којој се сваки јон натријума

везује за шест јона хлора,

и сваки јон хлора

за шест јона натријума.

Атом хлора атому натријума

никада не врати електроне.

То давање не мора увек
да изгледа тако.

Ако атом не преплави други
у потпуности,

онда они деле своје електроне.

Као кад свако на забаву

донесе неку храну и онда

сви то све поделе.

Оба атома привлаче
заједнички електрони

између њих

и ова привлачна сила
зове се ковалентна веза.

Протеини и ДНК у нашим телима,

на пример,

везани су у великој мери
ковалентним везама.

Неки атоми се везују
ковалентном везом

само са једним другим атомом,

а неки са више њих.

Број других атома

с којима се атом може везати

зависи од распореда електрона.

Како су електрони распоређени?

Сваки атом чистог, невезаног елемента

је неутралан - не носи наелектрисање,

зато што има исти број

протона у језгру

и електрона у омотачу.

Не ступају сви електрони у везе.

Само најудаљенији електрони,

они чије се орбите налазе
најдаље од језгра,

који имају највише енергије,

само они учествују у везивању.

Исто се дешава
и код јонске везе.

Сећате се натријум хлорида?

Електрон који натријум отпусти

је онај који је на највећој
удаљености од језгра,

и орбита тог електрона

који пређе у атом хлора

такође је најудаљенија од језгра.

Вратимо се ковалентној вези.

Угљеник има четири електрона

која могу да ступе у везу,

азот има три,

кисеоник два.

Угљеник ће највероватније
формирати четири везе,

азот три,

а кисеоник две.

Водоник има само један електрон,

тако да може да формира
само једну везу.

У посебним случајевима,

атоми могу да формирају

више веза него што бисте очекивали,

али им је за то потребан
врло јак разлог,

или ће све отићи у парампарчад.

Групе атома

које деле електроне
ковалентном везом

зову се молекули.

Они могу бити мали.

Нпр., сваки молекул
гаса кисеоника

сачињен је
од два атома кисеоника

везаних међусобно.

А могу бити и врло велики.

Људски хромозом 13
има само два молекула,

али сваки има више од
37 милијарди атома.

А такво суседство,

такав град атома,

на окупу држи
обична хемијска веза.