Kako nastaju ožiljci? - Sartak Sinha (Sarthak Sinha)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-do-scars-form-sarthak-sinha

Teško je proći detinjstvo a da ne steknete nekoliko ožiljaka. Zašto ovi zaostali podsetnici na bolne posekotine ili udarce izgledaju drugačije od ostatka kože? I zašto ostaju tako dugo nakon nesreće koja ih je izazvala? Sartak Sinha objašnjava kako nastaju ožiljci.

Lekcija: Sartak Sinha; animacija: Karrot Animation.

Sećate li se kada ste pali sa bicikla
ili udarili čelom o oštar ćošak?

Povrede u detinjstvu su stvari
koje bismo često voleli da zaboravimo,

ali naša tela često nose sećanja
u obliku ožiljaka.

Šta su onda ove neželjene uspomene
i zašto ih imamo tako dugo

nakon te neželjene posete hitnoj pomoći?

Ožiljke najčešće nalazimo na koži,

na delu koji izgleda nešto drugačije
od normalne kože oko njega.

Ovo se često smatra
nesrećnim deformitetom,

dok se u drugim slučajevima koristilo
namerno nanošenje ožiljaka,

u tradicionalnim i modernim kulturama,
da se označi obred prelaska

ili prosto za estetsku dekoraciju.

Ali razlika nije samo u izgledu.

Kada pogledamo tkivo zdrave kože
pod mikroskopom,

vidimo ćelije koje vrše razne funkcije

i koje su povezane vanćelijskim matriksom
ili ECM-om.

On se sastoji od strukturnih proteina
poput kolagena

kog luče posebne ćelije, fibroblasti.

Dobro raspoređen ECM omogućava
transport hranljivih materija,

komunikaciju i prijanjanje među ćelijama.

Ali kada se desi duboka rana,
ovaj raspored se remeti.

Tokom procesa zarastanja,
kolagen se smešta na mesto rane,

ali umesto strukture pletene korpe
koja se može naći u zdravom tkivu,

nova ECM se raspoređuje
samo u jednom pravcu,

što usporava međućelijske procese
i smanjuje izdržljivost i elastičnost.

Da stvari budu gore,

izlečeno tkivo sadrži
veću proporciju ECM-a nego pre,

čime se smanjuje njena ukupna funkcija.

Višak kolagena u koži
remeti njene prvobitne funkcije,

poput stvaranja znoja,

kontrolisanja temperature tela

i čak i rasta dlaka.

Tkivo ožiljka je krhko, osetljivo
na promene u temperaturi i opažajima,

i treba ga držati u vlažnom okruženju
da bi se poboljšalo zarastanje.

Ovo prisustvo viška
fibroznog vezivnog tkiva u organu

je poznato kao fibroza,
a ako vam se naziv čini poznatim,

to je zato što naša koža
nije jedini organ podložan ožiljcima.

Cistična fibroza je genetski poremećaj
koji izaziva ožiljke na pankreasu,

dok pulmonarna fibroza
podrazumeva ožiljke na plućima

koji za posledicu imaju kratak dah.

Ožiljci na srcu i taloženje ECM-a
nakon srčanog udara

mogu da uspore kucanje srca
i dovedu do većih srčanih problema.

Svim ovim bolestima je zajedničko to

što iako organi imaju neke
od svojih prvobitnih funkcija,

tkivo ožiljka koje se stvori nakon rane

je uvek inferiorno u odnosu
na tkivo koje menja.

Ipak, postoji nada.

Medicinski istraživači sada proučavaju
šta prouzrokuje da fibroblasti

luče višak kolagena

i kako možemo regrutovati
ostale ćelije u telu

da regenerišu i nastane oštećeno tkivo.

Saznanjem kako da bolje kontrolišemo
zarastanje rana i stvaranje tkiva ožiljka,

možemo koristiti budžete
od više milijardi dolara

koji se trenutno koriste
za posledice ranjavanja

na mnogo efikasniji način

i tako pomognemo milionima ljudi
da žive bolje i na zdraviji način.

Ali do tog trenutka,
makar neki od naših ožiljaka

mogu da nam pomognu da se prisetimo
da izbegavamo stvari koje su ih izazvale.