Kako uočiti falsifikovani novac- Tien Nguyen (Tijen Ngajen)

Pogledati čitavu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/how-to-spot-a-counterfeit-bill-tien-nguyen
Autentične novčanice dolara su opremljene sa mnogo sigurnosnih svojstava da bi bilo teže ih falsifikovati, ali to ne zaustavlja falsifikatore u pokušaju da prevare ljude sa falsifikatima. Na sreću, svako može pomoći u hvatanju falsifikatora; sve sto vam je potrebno su jednostavni alati i malo hemije. Tijen Ngajen objašnjava hemiju iza falsifikovanog novca.

Lekcija : Tijen Ngajen Animacija : Lipi

Procenjeno je da je u Americi
na svakih 10 000 novčanica

jedna od tih novčanica lažna.

To možda ne zvuči kao mnogo,

ali se svodi na milione dolara
u realnom kešu.

Falsifikovani novac ima potencijal
da prouzrokuje razne probleme,

od toga da vas ostavi u manjku za $20
do destabilizacije nacionalnih ekonomija.

Ipak, ne brinite.

Možete pomoći
da se falsifikatori uhvate.

Sve što vam je potrebno jesu
jednostavni alati i malo hemije.

Prvo, anti-falsifikatorska olovka
za detekciju.

Olovka izgleda kao marker

i sadrži rastvor kalijum jodida

i elementarni jod.

Otkriva prisustvo skroba,

koji se obično koristi za ojačavanje
običnog papira za štampanje,

ali neće se naći u pravom novcu.

To je zato što su autentične novčanice
napravljene od pamuka i lana

i isprepletene su sićušnim
crvenim i plavim vlaknima.

Taj materijal je napravila
jedna visoko obezbeđena kompanija

pod imenom „Krejn i kompani“,

koja štampa valute

od kad ih je Pol Rivir zamolio
da finansiraju Revolucionarni rat.

S druge strane, skrob u mnogim
krivotvorenim novčanicama

izgrađen je od dva molekula,

amilopektina i amilaze.

Amilaza je ta koja odaje falsifikat.

Njen dugački lanac šećernih molekula
povezan atomima kiseonika

formira spiralnu strukturu, poput DNA.

Jodid voli da se progura
unutar ovog navoja

formirajući novo jedinjenje
koje ostavlja tamni obris na papiru.

Međutim, uz odsustvo skroba,
nema hemijske reakcije

i žig će izgledati bledo-žuto.

Dakle, ako falsifikat nije štampan
na skrobnom papiru,

rastvor joda vam ne može pomoći.

To je jedan od razloga

što su američke novčanice
štampane od 1966. godine

hemijski poboljšane
da uključe još jednu protivmeru,

traku koja postaje fluorescentna
pod UV svetlom.

To je isto svetlo koje se koristi
na zabavama sa crnim svetlom

i sigurnosnim linijama na aerodromima.

Traka od poliestera odštampana
nevidljivim mastilom

širine je samo 1mm

i može se naći na različitom mestu
u zavisnosti od vrednosti novčanice.

Ako držite dolar na prirodnoj svetlosti,

možete videti vrednost
i reč SAD odštampanu na poleđini.

Međutim, ispod UV svetla,
ove tračice zaista svetle.

One sadrže molekule
koji mogu da ekscitiraju

kada apsorbuju
određenu količinu energije,

konkretno, onu koja se dobije
od uobičajenog izvora UV svetlosti.

Kako se ti ekscitirani molekuli
vraćaju u prvobitno stanje,

gube delić energije u obliku toplote,
a ostatak zrači kao svetlost.

Energija je inverzno povezana
sa talasnom dužinom,

što znači da duže talasne dužine
imaju manju energiju.

Tako, manja energija koju odaje traka

podrazumeva dugu talasnu dužinu
koja spada u vidljivi spektar

i odjednom možemo videti one
koje su bile nevidljive.

Ako se svetleća traka
ne ukaže na novijoj novčanici,

imate falsifikat u ruci.

Kada se ne bavite
genijalnim falsifikatorima,

traženje jednostavnih
vidljivih znakova će pomoći.

Utvrdite da portret
izgleda realno, a ne ravno,

da pečat ima savršene,
čak i nazubljene vrhove,

da je granica mastila neprekinuta,

a serijski broj ima potpuno jednak razmak
između svakog broja.

Dakle, sledeći put kad naiđete
na sumnjiv novac,

pogledajte malo bolje,

izvadite svoj rastvor joda,

ili ga odnesite na rejv žurku

i možda uhvatite falsifikatora.