Naučite profesore kako da stvaraju magiju

Šta rep nastup, berbernica i nedeljna misa imaju zajedničko? Kako Kristofer Emdin tvrdi, te tri stvari u isto vreme kriju tajnu magiju držanja pažnje i podučavanja - i da je to veština koju nastavnici ne nauče. Zastupnik nauke (i jedan od osnivača Naučnog genija B.A.T.T.L.E.S. sa GZA-om iz Vu-Tang klana) nudi viziju oživljavanja časova.

Upravo sada

neki nadahnuti nastavnik

radi na šezdesetostranom naučnom radu

na osnovu neke stare obrazovne teorije

koju je razvio neki preminuli profesor,

i pita se šta taj zadatak

na kome radi ima veze

onim što ona želi
da postigne sa svojim životom.

A to je da podučava,

da menja živote i podstiče magiju.

Upravo se sada neki nadahnuti nastavnik

nalazi na pedagoškom fakultetu

i gleda kako profesor brblja i brblja

o angažmanu

na najneangažovaniji način koji postoji.

Upravo sada

kod kuće je profesor novajlija

koji prolazi kroz plan lekcija

i pokušava da razume standarde,

i način ocenjivanja učenika,

dok u isto vreme govori sebi,

iznova i iznova:

„Do novembra se nemoj smejati“,

jer su je to učili

tokom svog školovanja.

Upravo sada neki učenik

smišlja na koji način da ubedi

svoje roditelje

da je veoma, veoma bolestan

i da sutra ne može u školu.

S druge strane, upravo sada

neki fantastični tutori

dele informacije,

informacije koje se prenose
na tako lep način

da učenici sede na ivicama svojih klupa,

čekajući da kap znoja

padne sa lica te osobe

kako bi mogli da upiju svo to znanje.

Upravo sada, neka osoba

drži pažnju publike,

i ta osoba ispreda moćnu priču o svetu

koju ljudi koji slušaju

nikada nisu zamišljali ili videli ranije,

ali ako zatvore svoje oči dovoljno jako,

mogu da zamisle taj svet

jer pričanje priče toliko podstiče maštu.

Upravo sada neka osoba

koja može da kaže publici

da podigne ruke uvis

i ostane tako dok ne kaže

„Spustite ih.“

Upravo sada.

Ljudi će potom reći:

„Kris, opisuješ tog čoveka

koji prolazi kroz užasan trening

ali takođe opisuješ te moćne tutore.

Ako misliš na svet obrazovanjam

konkretno na urbano obrazovanje,

jedan će poništiti drugog,

a potom ćemo biti u redu."

Istina je da ljudi koje sam opisao

kao stručne nastavnike,

stručne stvaraoce priča,

stručne pripovedače,

da su oni daleko od učionica.

Ljudi koji znaju veštine podučavanja

i angažovanja publike

uopšte ne znaju
šta je nastavnička diploma.

Možda čak ni nemaju diplome

da bi bili u mogućnosti da bilo šta

zovu obrazovanjem.

To je meni tužno.

Tužno je zato što su ljudi koje sam opisao

veoma nezainteresovani za proces učenja,

žele da budu kvalitetni učitelji,

ali nemaju modele.

Parafraziraću Mark Tvena.

On kaže da je dobra priprema,

ili podučavanje,

toliko snažno da loš karakter
preobrati u dobar,

lošu praksu u moćnu,

da promeni ljude i transformiše ih

u anđele.

Ljudi koje sam ranije opisao

dobili su dobru pripremu za poučavanje,

ne na nekom fakultetu ili univerzitetu,

već prostvim boravkom na istim mestima

na kojima su i angažovani nastavnici.

Pretpostavljate koja su to mesta?

Berbernice, rep koncerti i najvažnije

crnačke crkve.

Uokvirivao sam tu ideju pod nazivom
pentekostalna pedagogija.

Ko je odavde bio u crnačkim crkvama?

Nekoliko ruku.

Kada odete u crnačku crkvu,

njihov propovednik počne

da propoveda i shvati
da mora da angažuje publiku,

pa počne s nekom vrstom igre rečima,

u početku često,

a potom pravi pauzu,

i kaže: „O Bože, oni uopšte ne prate."

Pa kaže: „Mogu li dobiti amin?"

Publika: „Amin.“

Kris Emdin: Mogu li dobiti amin?
Publika: Amin.

KE: I odjednom, svi su opet budni.

On udara u propovedaonicu
da privuče pažnju.

Jako utiša svoj glas

kada želi da ga ljudi razumeju,

i te stvari su veštine koje nam trebaju

za najangažovanije učitelje.

Zašto obrazovanje nastavnika

jedino pruža teoriju i teoriju,

zašto se samo priča o standardima

i svim stvarima
koje nemaju nikakve veze

sa osnovnim veštinama,
sa magijom koja je potrebna

da se publika angažuje,
da se učenici uključe?

Stoga, dajem argument za
preuređivanje obrazovanja nastavnika,

da bi se fokusiralo na sadržaj,
što bi bilo u redu,

da se fokusira na teoriju,
što je takođe u redu.

ali sadržine i teorije

bez magije podučavanja učenja

ne znači ništa.
Ljudi često kažu:

„Pa, magija je samo magija."

Postoje nastavnici koji,

uprkos svim svojim izazovima,
te veštine poseduju,

dolaze u škole i mogu
da angažuju publiku,

a direktor prolazi i kaže:

„Baš je sjajan, voleo bih da su
svi nastavnici tako dobri."

Kada pokušaju da opišu šta je to

samo kažu: „Ima tu magiju."

Ali ja sam ovde

da vam kažem da se magija može naučiti.

Magija se može naučiti.

Magija se može naučiti.

A kako to naučiti?

Pa tako što ljudima omogućite

da uđu na ta mesta

gde se magija odvija. Ako želite

da budete nadahnuti nastavnik
u urbanom obrazovanju,

treba da napustite granice univerziteta

i da odete u "kraj".

Idite tamo i družite se sa berberima,

da idete u crnačke crkve,

i treba da gledate te ljude

koji imaju snagu da angažuju,

i samo zapisujete šta oni rade.

Na časovima obrazovanja nastavnika
na mom univerzitetu,

ja sam započeo projekat
u kome svaki student

koji dođe treba da odgleda rep koncert.

Posmatra način na koji se reperi kreću

i govore svojim rukama.

Uči način na koji reper
ponosno hoda po sceni.

Slušaju metafore i analogije

i počinju da uče te male stvari:

dovoljno vežbe

jeste ključ za magiju.

Uče i to da ako samo pilje u učenika

i podignu obrvu za oko pola centimetra

ne moraju reći ništa

jer učenici znaju
da to znači da žele više.

Ako bismo mogli da promenimo
obrazovanje nastavnika

da se fokusiramo na podučavanje nastavnika

kako da stvore tu magiju,

desila bi se eksplozija!
Mrtvi časovi bi oživeli,

mašta bi ponovo bujala,

a obrazovanje bi se promenilo.

Hvala vam.

(Aplauz)