Zašto najbolja osoba za posao možda neće imati savršenu biografiju

Sa datim izborom između kandidata za posao sa savršenom biografijom i onog ko se borio sa poteškoćama, izvršni direktor ljudskih resursa Redžina Hartli uvek daje šansu „borcu“. Kao neko ko je odrastao sa nedaćama, Hartlijeva zna da su oni koji napreduju na najtežim mestima osposobljeni istrajnošću da opstanu na stalno promenljivom radnom mestu. „Izaberite potcenjenog kandidata čije tajno oružje su strast i cilj“, kaže ona. „Zaposlite borca.“

Vaša kompanija kreće u potragu
da popuni otvorenu poziciju.

Prijave počinju da pristižu,

ustanovljeni su kvalifikovani kandidati.

Sada počinje odabir.

Osoba A: Vrhunski privatni univerzitet,
prosek 10,00, besprekorna biografija,

odlične preporuke.

Sve same prave stvari.

Osoba B: državna škola,
dosta uskakanja iz jednog u drugi posao,

čudni poslovi poput kasirke
i kelnerice koja peva.

Ipak, setite se -
obe osobe su kvalifikovane.

Pa, pitam vas:

koga ćete odabrati?

Moje kolege i ja skovali smo
vrlo zvanične nazive

za opisivanje dve različite
kategorije kandidata.

Osobu A nazivamo „zlatna kašika“ -

to je ona koja je očigledno imala prednost
i bila predodređena za uspeh.

A osobu B nazivamo „borac“ -

to je ona koja je morala da se bori
sa neverovatnim izgledima

da bi stigla do istog mesta.

Upravo ste čuli direktora ljudskih resursa
kako govori o ljudima

kao o zlatnim kašikama i borcima -

(Smeh)

što nije baš politički korektno
i zvuči pomalo kao osuđivanje.

No, pre nego što mi bude oduzet
sertifikat za ljudske resurse -

(Smeh)

dozvolite da objasnim.

Biografija iznosi priču.

Tokom godina, saznala sam nešto o ljudima

čija iskustva izgledaju
kao jorgan od zakrpa,

što čini da zastanem
i lepo razmislim o njima

pre nego što odbacim njihove biografije.

Nizovi čudnih poslova mogu nagoveštavati

nedoslednost, nedostatak fokusa,
nepredvidivost,

ili mogu ukazivati
na posvećenu borbu sa preprekama.

U najmanju ruku, borac zaslužuje intervju.

Da razjasnim,

nemam ništa protiv zlatne kašike;

za upis i diplomiranje
na elitnom univerzitetu

potrebno je mnogo napornog rada
i podnošenja žrtve.

Međutim, ako vam je žitav život
skrojen ka uspehu,

kako ćete izdržati teška vremena?

Jedan čovek kog sam zaposlila smatrao je,
pošto je pohađao elitni univerzitet,

da su mu određeni zadaci ispod časti,

poput privremenog ručnog rada
da bi bolje razumeo funkcionisanje.

Na kraju je dao otkaz.

Međutim, sa druge strane,

šta se događa kada vam je ceo život
predodređen za neuspeh,

a zapravo uspete?

Želim da vas podstaknem
da intervjuišete borca.

Znam dosta o ovome jer sam i ja borac.

Pre mog rođenja,

mom ocu je dijagnostikovana
paranoidna šizofrenija

i nije mogao da zadrži posao
uprkos svojoj briljantnosti.

Naš život je bio jednim delom
„Let iznad kukavičjeg gnezda“,

delom „Buđenja“

i delom „Blistavi um“.

(Smeh)

Ja sam četvrto od petoro dece
koje je odgajila samohrana majka

u surovom naselju Bruklin u Njujorku.

Nikada nismo imali dom, auto,
mašinu za pranje veša,

a nismo imali čak ni telefon
većim delom mog detinjstva.

Stoga sam bila veoma motivisana

da razumem odnos uspeha u poslu i boraca,

jer je moj život lako mogao
da ispadne sasvim drugačije.

Dok sam upoznavala uspešne poslovne ljude

i čitala profile moćnih rukovodilaca,

primetila sam nešto zajedničko.

Mnogi među njima su doživeli
rane poteškoće,

počevši od siromaštva, napuštenosti,

smrti roditelja u ranom uzrastu,

pa sve do smetnji u učenju,
alkoholizma i nasilja.

Konvencionalno mišljenje je bilo
da trauma dovodi do stresa

i bilo je dosta naglaska
na posledičnim disfunkcijama.

Međutim, tokom izučavanja disfunkcija,
podaci su razotkrili neočekivani uvid:

da čak i najgore okolnosti mogu
imati za rezultat razvoj i preobražaj.

Otkriven je izuzetan
i kontraintuitivna pojava

koju naučnici nazivaju
posttraumatskim razvojem.

U jednoj studiji osmišljenoj da proceni
uticaj nepovoljnih okolnosti

na decu pod rizikom,

u podskupu od 698 dece

koja su iskusila
najteže i najekstremnije uslove,

čitava jedna trećina je izrasla u osobu

koja vodi zdrav,
uspešan i produktivan život.

Uprkos svemu i nasuprot
neverovatnim izgledima, uspeli su.

Trećina.

Uzmite ovu biografiju.

Roditelji su ovog momka dali na usvajanje.

Nikada nije završio fakultet.

Neko vreme je menjao poslove,

boravio u Indiji godinu dana

i povrh svega, imao je disleksiju.

Da li biste zaposlili tog momka?

Njegovo ime je Stiv Džobs.

U istraživanju
najuspešnijih preduzetnika sveta,

ispostavilo se
da visok procenat ima disleksiju.

U SAD-u,

35 odsto izučavanih preduzetnika
imalo je disleksiju.

Izuzetna stvar je da ti preduzetnici

koji prođu kroz posttraumatski razvoj

sada sagledavaju svoju smetnju u učenju

kao poželjnu teškoću
koja im je obezbedila prednost

jer su postali bolji slušaoci
i više su obraćali pažnju na detalje.

Oni ne misle da su to što jesu
uprkos nedaćama;

oni znaju da su to što jesu zbog nedaća.

Prigrlili su svoju traumu i poteškoće

kao ključne elemente onoga što su postali

i znaju da bez tih iskustava

možda ne bi razvili snagu
i istrajnost koja je bila potrebna

da bi postali uspešni.

Jednom od mojih kolega
se život potpuno preokrenuo

kao posledica kulturne revolucije
u Kini 1966. godine.

U 13. godini, njegovi roditelji
su se preselili na selo,

škole su bile zatvorene

i ostao je sam u Pekingu
da se stara sam o sebi do 16. godine,

kada je dobio posao u fabrici odeće.

Međutim, umesto da prihvati svoju sudbinu,

doneo je odluku da će nastaviti
sa svojim formalnim obrazovanjem.

Jedanaest godina kasnije,
kada su se političke prilike izmenile,

saznao je za veoma selektivan test
za prijem studenata na univerzitet.

Imao je tri meseca da nauči
čitav nastavni plan i program

za više razrede osnovne i srednju školu.

Svakoga dana bi došao kući iz fabrike,

odremao bi, učio do 4 ujutru,
opet išao na posao

i ponavljao taj ciklus
svakoga dana tokom tri meseca.

Učinio je to. Uspeo je.

Njegova posvećenost obrazovanju
bila je nepokolebljiva

i nikada nije izgubio nadu.

Danas ima master diplomu,

a njegove ćerke imaju
diplome Kornela i Harvarda.

Borce pokreće uverenje

da ste vi sami jedina osoba
nad kojom imate punu kontrolu.

Kada stvari ne ispadnu dobro,

borci se zapitaju: „Šta mogu da uradim
drugačije da proizvedem bolji rezultat?“

Borci imaju osećaj svrhe

koji ih sprečava da odustanu od sebe,

nešto poput toga da, ako ste preživeli
siromaštvo, ludog oca i nekoliko pljački,

onda rezonujete: „Poslovni izazovi?

(Smeh)

Zaista?

Mačiji kašalj. Mogu ja to.“

(Smeh)

To me podseti - humor.

Borci znaju da se kroz humor
prebrode teški periodi,

i da smeh pomaže
da se promeni ugao sagledavanja.

Konačno, tu su odnosi.

Ljudi koji prevaziđu nedaće,
to ne čine sami.

Negde usput,

oni pronađu ljude
koji izvlače najbolje iz njih

i koji ulažu sebe radi njihovog uspeha.

Imati nekoga na koga možete računati
šta god da se desi

je od suštinske važnosti
za prevazilaženje nedaća.

Ja sam imala sreće.

Na svom prvom poslu
po završenom fakultetu,

nisam imala auto, pa sam delila vožnju
između dva mosta

sa ženom koja je bila
asistent predsednika.

Posmatrala je kako radim,

podsticala me da se fokusiram
na svoju budućnost

i da ne razmišljam o prošlosti.

Usput sam nailazila
na mnogo ljudi koji su mi pružili

brutalno iskrene povratne informacije,

savete i mentorstvo.

Tim ljudima nije smetalo
što sam nekada radila

kao konobarica koja peva
da bih mogla da platim fakultet.

(Smeh)

Ostaviću vas sa jednim konačnim,
vrednim uvidom.

Kompanije koje su posvećene
raznovrsnosti i inkluzivnoj praksi

teže da podržavaju borce

i nadmašuju slične firme.

Prema Raznolikosti d.o.o,

studija njihovih 50 najboljih kompanija
u pogledu različitosti

nadmašile su rezultate
kompanija sa spiska S&P 500 za 25 posto.

Vratimo se mom prvobitnom pitanju.

Na koga ćete se kladiti:

na zlatnu kašiku ili borca?

Ja kažem - izaberite
potcenjenog kandidata,

čije tajno oružje su strast i svrha.

Zaposlite borca.

(Aplauz)