Tiho Brahe, skandalozni astronom - Den Venkel (Dan Wenkel)

Pogledajte celu lekciju na: http://ed.ted.com/lessons/tycho-brahe-the-scandalous-astronomer-dan-wenkel

Ako mislite da naučnici vode dosadne, monotone živote, mora da ne znate za Tiha Brahea. Astronom iz 16. veka koji je tačno predvideo kretanje planeta, vodio je prilično dramatičan život - zajedno sa kidnapovanjem, mačevalačkim dvobojem, i čak sa patuljkom vidovnjakom. Den Venkel zaranja u priču koja stoji iza ovog senzacionalnog naučnika, objašnjavajući kako nastavlja da inspiriše intrige čak i posle smrti.

Lekcija: Den Venkel; animacija: Endru Nem

Kako zamišljate život naučnika?

Dosadan i monoton,

uz beskrajne sate u laboratoriji

bez društvenog kontakta?

Možda je to slučaj nekih naučnika,
ali ne i Tiha Brahea.

Učenjak iz 16. veka, koji je tačno
predvideo kretanje planeta

i popisao stotine zvezda
pre nego što je izmišljen teleskop,

takođe je imao i kosmički privatni život.

Tiho Brahe je rođen 1546.
u danskoj plemićkoj porodici,

ali kad je imao dve godine,
kidnapovali su ga i odgajio ga je ujak.

Njegovim roditeljima to
izgleda nije smetalo.

Tiho je trebalo da bude pravnik,

ali pošto je video
pomračenje sunca sa 13 godina,

počeo je da provodi više vremena

sa profesorima matematike i nauke

koji su ga naučili umetnosti
posmatranja neba.

Do vremena kada ga je ujak
poslao u Nemačku, par godina kasnije,

izgubio je interesovanje za studije prava

i umesto toga
čitao knjige iz astronomije,

usavršavao svoje instrumente

i brižljivo vodio beleške o noćnom nebu.

Ubrzo su njegovi proračuni postali

tačniji od onih u njegovim knjigama.

Dok je boravio u Nemačkoj,
Tiho je na jednoj žurci

upao u raspravu sa drugim studentom

oko matematičke formule,

što je dovelo do dvoboja mačevima

u kome je Tiho ostao bez
jednog dela svog nosa.

Posle toga, nosio je

protetski nos od zlata i srebra

koji je lepio na lice.

Srećom, Tihu nije trebao nos

da bi nastavio sa svojim
astronomskim radom.

Nastavio je da proučava noćno nebo

i kreira razne vrste instrumenata,

uključujući i kvadrant veličine zgrade

za merenje uglova zvezda.

Posle više meseci

pažljivog posmatranja,

Tiho je otkrio novu zvezdu

u sazvežđu Kasiopeje.

Objavljivanje ovog otkrića
donelo mu je status rok zvezde

i ponude za naučne pozicije

širom Evrope.

Želeći da ga zadrži kod kuće,

danski kralj mu je ponudio

svoje sopstveno ostrvo

sa najmodernijom opservatorijom.

Pod nazivom Uraniborg i po ceni od
1% celog danskog budžeta,

ova opservatorija je bila više kao zamak,

sa formalnim vrtom,

sobama za porodicu, osoblje

i kraljevske goste

i podzemni deo samo za

ogromne instrumente.

Tiho je sagradio i fabriku hartije

i štampariju

da bi objavljivao svoje radove,

i laboratoriju za proučavanje alhemije.

A pošto nijedan zamak nije kompletan

ako nema zabave,

Tiho je zaposlio patuljka vidovnjaka

pod imenom Džep kao dvorsku ludu.

Tiho je živeo na ostrvu

20 godina baveći se naukom
i provodeći se.

Ali, posle svađe

sa novim danskim kraljem,

prihvatio je poziv cara
Svetog rimskog carstva

da postane zvanični
carski astronom u Pragu.

Tamo je sreo drugog čuvenog astronoma

Johanesa Keplera,

koji je postao njegov asistent.

Tiha je interesovao Keplerov rad,

ali je čuvao svoje podatke

i njih dvojica su često
ulazili u žučne svađe.

Godine 1601., Tiho je bio
na jednoj zvaničnoj večeri,

gde je prilično popio,

ali iz učtivosti nije hteo da ustane

i ode da se olakša,

već je odlučio da trpi.

Ovo se pokazalo kao loša ideja

jer je ubrzo dobio infekciju bešike

i umro nekoliko dana kasnije.

Ali, više od 400 godina posle smrti,

Tiho je još imao par iznenađenja u rukavu.

Kada je njegovo telo

ekshumirano i ispitano 2010.,

legendarnog zlatno-srebrnog nosa

nigde nije bilo,

a hemijski tragovi su ukazivali

da je nosio neformalniji mesingani nos.

Na Tihovim brkovima je takođe pronađena

neuobičajeno visoka količina otrovne žive.

Da li je to bilo
od leka za infekciju bešike?

Ili od njegovih alhemičarskih
eksperimenata?

Ili ga je njegov saradnik Johanes Kepler

otrovao da bi došao do njegovih podataka?

Možda nikada nećemo saznati,

ali sledeći put kad pomislite
da naučnici vode dosadne živote,

zagrebite malo dublje.

Možda vam neka fascinantna priča
leži ispred nosa.