Šta je to kalorija? - Ema Brajs (Emma Bryce)

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/what-is-a-calorie-emma-bryce

Stalno slušamo o kalorijama - koliko kalorija ima u ovom kolačiću? Koliko kalorija se sagori u 100 skokova, ili na trčanju na duge staze, ili u vrpoljenju? Ali šta je zapravo kalorija? I koliko nam ih zapravo treba? Ema Brajs objašnjava kako nekoliko različitih faktora treba da se uračuna pri određivanju preporučene količine za svaku osobu.

Lekcija: Ema Brajs; animacija: Qa'ed Mai.

Stalno slušamo o kalorijama.

Koliko kalorija ima u ovom kolačiću?

Koliko se njih sagori u 100 skokova,

ili trčanjem na duge relacije

ili vrpoljenjem?

Ali šta je zapravo kalorija
i koliko ih nam je zapravo potrebno?

Kalorije su način praćenja
energetskog budžeta tela.

Zdrava ravnoteža postiže se kada unesemo
onoliko energije koliko izgubimo.

Ako stalno u naša tela unosimo
više energije nego što je sagorevamo,

višak će se postepeno slagati
u našim masnim ćelijama

i ugojićemo se.

Ako sagorevamo više energije
nego što unosimo, smršaćemo.

Moramo da imamo mogućnost
merenja energije koju unosimo i koristimo,

a to radimo sa jedinicom
koja se zove kalorija.

Jedna kalorija, kao ona u hrani,
takođe se naziva i velikom kalorijom

i definiše se kao količina energije

koja bi bila potrebna da se podigne
temperatura jednog kilograma vode

za jedan stepen Celzijusa.

Sve što unosimo ima kalorijsku vrednost,

meru toga koliko energije taj proizvod
skladišti u svojim hemijskim jedinjenjima.

Prosečno parče pice ima 272 kalorije,

u parčetu hleba ih ima oko 78,

a jabuka ih ima oko 52.

Ta energija oslobađa se tokom varenja

i skladišti u drugim molekulima

koji se mogu razbiti da se pruži energija
kada je potrebna telu.

Koristi se na tri načina:

oko 10% omogućava varenje,

oko 20% napaja fizičke aktivnosti,

a najveći deo, oko 70%,

održava osnovne funkcije
naših organa i tkiva.

Ta treća funkcija odgovara
vašoj osnovnoj stopi metabolizma,

što je broj kalorija koji bi vam
bio potreban da preživite

ukoliko ne biste jeli ili se kretali.

Dodajte fizičku aktivnost i varenje

i dolazite do zvaničnih uputstava

za to koliko je kalorija potrebno
prosečnoj osobi svakog dana:

2000 za žene i 2500 za muškarce.

Ove procene zasnovane su na faktorima

poput prosečne težine, fizičke aktivnosti
i mišićne mase.

Da li to znači da svako
treba da teži ka 2000 kalorija?

Ne mora da znači.

Ukoliko se bavite aktivnošću
koja zahteva puno energije,

poput učešća na Tur de fransu,

vaše telo može da koristi
i do 9000 kalorija dnevno.

U trudnoći je potrebno
neznatno više kalorija nego inače

i stariji ljudi obično imaju
sporiji metabolizam,

energija se postpenije sagoreva,
tako da je potrebno manje.

Evo još nečega što treba da znate
pre nego što počnete s brojanjem kalorija.

Broj kalorija na etiketama kod hrane
označava koliko energije hrana sadrži,

a ne koliko energije zapravo
možete iz nje dobiti.

Vlaknastoj hrani poput celera i žitarica
potrebno je više energije za varenje

tako biste zapravo dobili manje energije
od porcije celera od 100 kalorija

nego od porcije čipsa od 100 kalorija.

Ne zaboravimo i činjenicu
da neka hrana nudi hranljive sastojke,

poput proteina i vitamina

dok druga nudi dosta manje
hranljive vrednosti.

Ukoliko jedete previše takve hrane,

možete postati gojazni i neuhranjeni.

Čak i sa potpuno istom hranom,

različiti ljudi mogu da dobiju
različit broj kalorija.

Varijacije u stvarima poput nivoa enzima,

crevnih bakterija

i čak i dužine creva

znače da je sposobnost svakog čoveka
da dobije energiju iz hrane

pomalo drugačije.

Kalorija je dakle korisna
jedinica mere energije,

ali kako bismo otkrili tačno
koliko ih je potrebno svakom od nas,

potrebno je uračunati
i stvari poput vežbe,

vrste hrane,

kao i sposobnosti našeg tela
da preradi hranu.

Srećno vam bilo da sve to nađete
na etiketi proizvoda.