Return to Video

Zašto životinje imaju tako različit životni vek? - Žoao Pedro Magaljes ( Joao Pedro de Magalhaes)

  • 0:08 - 0:11
    Za mikroskopskog
    laboratorijskog crva, C. elegans,
  • 0:11 - 0:15
    život znači
    nekoliko kratkih nedelja na zemlji.
  • 0:15 - 0:20
    Uporedite to sa kornjačom,
    koja može da dosegne više od 100 godina.
  • 0:20 - 0:24
    Miševi i pacovi dosegnu kraj života
    nakon svega četiri godine,
  • 0:24 - 0:28
    dok grenlandskog kita,
    najdugovečnijeg sisara na zemlji,
  • 0:28 - 0:32
    smrt može da zatekne nakon 200.
  • 0:32 - 0:33
    Poput mnogih živih bića,
  • 0:33 - 0:38
    velika većina životnja postepeno propada
    nakon što dostignu seksualnu zrelost
  • 0:38 - 0:41
    u procesu koji je poznat kao starenje.
  • 0:41 - 0:44
    Međutim, šta zaista znači stariti?
  • 0:44 - 0:48
    Pokretači ovog procesa variraju
    i složeni su,
  • 0:48 - 0:53
    ali starenje je naposletku
    uzrokovano smrću ćelija i disfunkcijom.
  • 0:53 - 0:56
    Kada smo mladi,
    stalno nam se ćelije obnavljaju
  • 0:56 - 0:59
    kako bi se zamenile
    mrtve i one koje umiru.
  • 0:59 - 1:02
    Međutim, kako starimo,
    ovaj proces se usporava.
  • 1:02 - 1:07
    Dodatno, starije ćelije ne obavljaju
    svoje funkcije tako dobro kao mlade.
  • 1:07 - 1:10
    Zbog toga naša tela propadaju,
  • 1:10 - 1:13
    a ishod toga na kraju je bolest i smrt.
  • 1:13 - 1:16
    Međutim, ako je to dosledno tako,
  • 1:16 - 1:18
    otkud ogromna varijacija
    u obrascima starenja
  • 1:18 - 1:21
    i životnog veka u životinjskom carstvu?
  • 1:21 - 1:24
    Odgovor počiva u nekoliko faktora,
  • 1:24 - 1:25
    uključujući okolinu
  • 1:25 - 1:27
    i telesnu veličinu.
  • 1:27 - 1:31
    One mogu da stave moćan evolutivni
    pritisak na životinje da se adaptiraju,
  • 1:31 - 1:36
    a zbog toga je proces starenja
    različit širom vrsta.
  • 1:36 - 1:40
    Zamislite hladne dubine Atlantika
    i arktičkih mora,
  • 1:40 - 1:43
    gde grenlandske ajkule
    mogu da žive preko 400 godina,
  • 1:43 - 1:48
    a arktička školjka može da živi i do 500.
  • 1:48 - 1:51
    Možda je najimpresivniji,
    od ovih straca koji žive u okeanu,
  • 1:51 - 1:54
    antarktički staklasti sunđer,
  • 1:54 - 1:58
    koji može da živi preko 10,000 godina
    u ledenim vodama.
  • 1:58 - 2:04
    U hladnim sredinama, poput ovih,
    otkucaji srca i metabolizam usporavaju.
  • 2:04 - 2:09
    Istraživači teoretišu da ovo takođe
    uzrokuje usporavanje procesa starenja.
  • 2:09 - 2:13
    Na ovaj način okruženje
    oblikuje dugovečnost.
  • 2:13 - 2:16
    Kada se radi o veličini,
    često je slučaj, ali ne uvek,
  • 2:16 - 2:21
    da veće vrste imaju
    duži životni vek od manjih.
  • 2:21 - 2:24
    Na primer, slon ili kit
    će da žive mnogo duže
  • 2:24 - 2:26
    od miševa, pacova ili poljskih miševa,
  • 2:26 - 2:31
    koji, zauzvrat, imaju godine prednosti
    u odnosu na muve i crve.
  • 2:31 - 2:34
    Neke male životinje, poput crva i muva,
  • 2:34 - 2:38
    su takođe ograničene mehanikom
    njhove deobe ćelija.
  • 2:38 - 2:39
    Uglavnom ih sačinjavaju ćelije
  • 2:39 - 2:42
    koje ne mogu da se dele
    i menjaju nakon oštećenja,
  • 2:42 - 2:45
    te se njihova tela brže troše.
  • 2:45 - 2:49
    A veličina je moćan
    evolutivni pokretač kod životinja.
  • 2:49 - 2:52
    Manja bića su podložnija predatorima.
  • 2:52 - 2:57
    Miš, na primer, jedva da može da očekuje
    da preživi više od godinu u divljini.
  • 2:57 - 3:01
    Te je evoluirao da mnogo brže
    raste i razmnožava se,
  • 3:01 - 3:06
    poput evolutivnog mehanizma odbrane
    protiv njegovog kraćeg životnog veka.
  • 3:06 - 3:10
    Veće životinje, nasuprot tome,
    se uspešnije brane od predatora,
  • 3:10 - 3:13
    te imaju dragoceno vreme da više porastu
  • 3:13 - 3:16
    i da se razmnožavaju više puta
    tokom njihovog života.
  • 3:16 - 3:23
    Izuzetak pravilu veličine uključuje
    šišmiše, ptice, krtice i kornjače,
  • 3:23 - 3:26
    ali u svakom slučaju, ove životinje
    imaju druge adaptacije
  • 3:26 - 3:29
    koje im omogućuju da izbegnu predatore.
  • 3:29 - 3:33
    Ali i dalje imamo slučajeve gde životinje
    sličnih određujućih karakteristika,
  • 3:33 - 3:35
    poput veličine i staništa,
  • 3:35 - 3:38
    stare potpuno različitim stopama.
  • 3:38 - 3:40
    U ovim slučajevima, genetske razlike,
  • 3:40 - 3:43
    poput toga kako ćelije svakog organizma
    odgovaraju na opasnost,
  • 3:43 - 3:48
    često se odražavaju
    na raskorak u dugovečnosti.
  • 3:48 - 3:50
    Dakle, kombinacija svih ovih faktora
  • 3:50 - 3:53
    uzrokuje različite stepene starenja
    kod različitih životinja,
  • 3:53 - 3:58
    a to objašnjava varijabilnost
    koju vidimo u životinjskom carstvu.
  • 3:58 - 4:00
    Pa, šta je s nama?
  • 4:00 - 4:04
    Kod ljudi je trenutno
    životni vek 71 godina,
  • 4:04 - 4:09
    što znači da nismo ni blizu
    najdugovečnijih stanovnika zemlje.
  • 4:09 - 4:13
    Međutim, veoma smo uspešni
    u produžavanju životnog veka.
  • 4:13 - 4:18
    Ranih 1900-ih, ljudi su živeli
    u proseku svega 50 godina.
  • 4:18 - 4:22
    Od tada, naučili smo da se prilagodimo
    uređujući mnoge faktore
  • 4:22 - 4:23
    koji uzrokuju smrti,
  • 4:23 - 4:26
    poput izloženosti okolini i ishrane.
  • 4:26 - 4:29
    Ovo i druga uvećanja životnog veka
  • 4:29 - 4:32
    nas verovatno čine
    jedinom vrstom na zemlji
  • 4:32 - 4:35
    koja je preuzela kontrolu
    nad našom prirodnom sudbinom.
Title:
Zašto životinje imaju tako različit životni vek? - Žoao Pedro Magaljes ( Joao Pedro de Magalhaes)
Speaker:
Joao Pedro de Magalhaes
Description:

Pogledajte celu lekciju: http://ed.ted.com/lessons/why-do-animals-have-such-different-lifespans-joao-pedro-de-magalhaes

Za mikroskopskog laboratorijskog crva, C. elegansa, život je jednak nekoliko kratkih nedelja na zemlji. Grenlandski kit, s druge strane, može da živi više od sto godina. Zašto su ovi životni vekovi tako različiti? I šta uopšte zaista znači "starenje"? Žoao Pedro Magaljes objašnjava zašto ritam starenja uveliko varira širom životinjskog sveta.

Lekcija: Žoao Pedro Magaljes; animacija: Šeron Kolman.
more » « less
Video Language:
English
Team:
closed TED
Project:
TED-Ed
Duration:
04:57

Serbian subtitles

Revisions

Our website uses cookies for analysis purposes.